Ristanovski: Mora biti nešto lepo da bi bilo dobro
Makedonski glumac Nikola Ristanovski, dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” 30. Festivala evropskog filma Palić za regionalni doprinos filmu, izjavio je da mu to priznanje izuzetno znači, posebno zbog regionalnog predznaka.
“Bio sam kod kuće u Skoplju kada sam dobio poziv sa nepoznatog broja. Rečeno mi je za nagradu. Tražio sam da mi to pošalju mejlom, jer mi je vest zvučala prilično neverovatno. Kad je stigao zvanični mejl, uverio sam se i obradovao. Ponosan sam na ovu nagradu. Pre svega, imam osećaj da se na Paliću nalazim s grupom ljudi koji su neverovatni, koji gaje neverovatno lepu energiju. Bio sam ovde pre pet-šest godina i imam utisak da je ovo mesto puno entuzijasta i ljudi koji zaista vole ono što rade”, rekao je Ristanovski 20. jula na konferenciji za novinare 30. Palića.
“Reč regionalno u nagradi mi je takođe jako značajna. Poklapa se s mojim osećanjima i razumevanjem ne samo u pristupu radu u mojoj profesiji, nego i malo šire od toga. Veoma sam ponosan da sam deo regionalnog razumevanja”, rekao je Ristanovski.
Povodom Aleksandra Lifke, jednog od pionira filma na ovim prostorima čije ime nosi nagrada, Ristanovski je istakao da obožava ljude koji su posvetili život nekom svom porivu ili strasti, potrebi za beskompromisnom artikulacijom.
Ristanovski je rekao da voli svoj posao i da ga radi najbolje što može. “Svaki dan u ovom poslu meni je zadovoljstvo, zaista me još uvek ispunjava. S druge strane, ne mogu da imam distancu prema sebi, ne mogu da posmatram kako je to nešto jako važno što ja radim. Imam potrebu da nešto radim i radujem se kad to nešto delim s ljudima, pri svakom izvođenju ili projekciji. To je za mene velika nagrada. U tom trenutku prestajem da razmišljam o objektivnom značenju onoga što sam odigrao”, rekao je Ristanovski.
Prema njegovim rečima, nekad i ne gleda svoje filmove.
“Ipak, s godinama čovek se navikne, pa može u jednom trenutku ipak da odgleda nešto, da proba da izvuče neke zaključke o sebi. Međutim, mene zanima priča konkretnog filma, a što se tiče mene - zanima me samo koliko sam uspeo u toj priči da obavim svoj posao, da li je to tačno urađeno”, rekao je Ristanovski.
“Poslednjnih godina čini mi se da mi mnogo više znači celina nego ja sam sebi”, dodao je.
Upitan o kriterijumima na osnovu kojih prihvata uloge, Ristanovski je rekao da ga zanimaju živi ljudi, da nema konstrukcije, da je priča što je više moguće o čoveku bez velikih teza, sa svojim malim ljudskim slabostima i radostima, da ima nekih važnih ljudskih stvari koje zaslužuju da budu otkrivene.
“Čini mi se da je danas samo to ostalo – da pogledamo sebe u nekom ogledalu i u nekom kontekstu i da iz toga izvučemo zaključke”, rekao je Ristanovski, pominjući i da odmah prepozna veštačke scene, ali i da zna da je jako teško napisati dobar scenario.
“Razumem da je to možda najteži posao. Ali vrlo konkretno osećam svaki konstrukt u toj poziciji, svaki plakat. U razgovoru sa Drezenom pominjani su etika i estetika. Čini mi se da je prva sadržana u drugoj - est-etika. Mora biti nešto lepo da bi bilo dobro”, naveo je Ristanovski.
Na pitanje ima li u Severnoj Makedoniji mnogo TV serija kao u Srbiji i kako to utiče na kvalitet glume, Ristanovski je rekao da što je manje tržište, manja je i mogućnost snimanja serija.
“One imaju svoju tržišnu upotrebu i to su takve okolnosti. Ali nije jednostavna situacija ni sa onim što zovemo autorski film. On se opire tržišnoj logici, ali zavisi od nekih fondova, trendova, kalkulacija. Mi nemamo tržište za serije, a čini mi se da se u Srbiji dešava da se iz tog kvantiteta ponekad rađaju i neki kvaliteti. Retko, ali se dešava. Bez kvantiteta je nemoguće roditi kvalitet”, konstatovao je Ristanovski, koji smatra i da je problem autorskog filma to često mora bude na neki način pretenciozan da bi zadovoljio određene kriterijume ili agende u datom trenutku.
“ To je onda konstrukt koji smeta iskrenosti o kojoj sam govorio, smeta iskrenom pričanju priče, što je potreba svih nas”, dodao je.
Ristanovski igra u filmu Vuka Ršumovića “Među bogovima”, priči o izbeglicama u tranzitu.
“Čini mi se da je bilo dosta filmova koji su tretirali tu temu, ali nikad nije dovoljno, jer ima zaista na hiljade priča. Kad kažemo izbeglice, onda je to plakat. Ali kad zavirimo u ljudske sudbine, vrlo lične, onda ti se čini da svaka zaslužuje veliku pažnju, jer svi smo mi nekad bili izbeglice. Moji su bili izbeglice, ja nisam rođen na ovim prostorima zbog toga. Izbeglištvo je jedna od tema koja fenomenološki treba da interesuje film. Vuk je to osetio i napravio film o sudbini glavne junakinje (iz Avganistana) koja u Srbiji traži svog brata. Dakle, intimna situacija u širem kontekstu onoga što znamo o migrantima. Ja igram prevodioca. Scenario mi se zaista dopao, dirnuo me je. A onda sam 30-40 dana pred snimanje saznao da moram da naučim persijski. Rekao sam – hvala lepo. Ali bili su ozbiljni. I tako sam seo da učim. Ja ne bih prihavto ‘voice over’, jer glas je deo organizma.
Inače, pozorišni reditelj Egon Savin rekao mi je - Kako ćeš da naučiš persijski, kad ti ni srpski ne znaš (smeh). Ipak, ovi iz Irana su rekli da je okej”, rekao je Ristanovski, koji je igrao u više od 50 filmova i serija u regionu i ostvario niz zapaženih uloga, kao što su Hadži Zamfir (Zona Zamfirova), Viktor Kolar (Jedini izlaz), Dr Viktor (Na terapiji), Trendafilov (Oslobođenje Skoplja) i druge.
Ristanovski je 1993. godine postao prvak Makedonskog narodnog teatra u Skoplju, a trenutno je prvak i Narodnog pozorišta u Beogradu. Dobitnik je velikog broja nagrada, među kojima su Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje (Ahmed Nurudin - Derviš i smrt, 2009), Glumac godine u Makedoniji (2006), Zlatni lovorov venac (Don Žuan, MESS Sarajevo, 2006), i druge.
*Foto: Damir Vujković
(SEEcult.org)
