Ričardu Drajfusu počasni Beogradski pobednik

Američkom glumcu Ričardu Drajfusu svečano je uručena 1. marta na 43. Festu počasna nagrada Beogradski pobednik, uoči projekcije filma “Čovek ptica” koji je nedavno trijumfovao na dodeli Oskara.

Najpoznatiji po ulogama u filmovima “Američki grafiti”, “Ajkula”, “Bliski susret treće vrste”, te “Devojka za zbogom”, za koji je 1978. godine dobio Oskara, Drajfus je počasni gost Festa, a tim povodom ga je primio i gradonačelnik Siniša Mali, koji ga je pozvao da bude "ambasador Beograda" kada bude pričao prijateljima o svom boravku.

Mali je rekao i da gradske vlasti pokušavaju mesecima unazad da poboljšaju kulturnu sliku grada i da je Fest prvi korak ka tom cilju.“Sebi smo u zadatak stavili da svih 11 gradskih festivala budu najbolji do sada i siguran sam da je dolazak Ričarda Drajfusa doprinos našim naporima da Fest vratimo na svetsku mapu kulturnih događaja”, rekao je Mali, preneo je Beoinfo.

Drajfus je rekao da, kada posećuje Istočnu Evropu, uvek ima osećaj da se vraća kući, jer je poreklom iz ovog dela sveta.

“Veoma sam svestan odakle dolazi moja porodica i ovi prostori su mi veoma bliski. Gde god da sam, u Beogradu, Poljskoj ili Rusiji, uvek imam osećaj koji mi vraća živost i elan. Amerika je načinjena od izuzetnih ljudi, koji nažalost, često zaboravljaju na svoje poreklo i prošlost. Ja ne zaboravljam, i veoma cenim činjenicu da ste me pozvali”, rekao je Drajfus.

Drajfusu je počasnog Beogradskog pobednika – novoustanovljenu nagradu koju su za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti dobili na otvaranju Festa srpska glumica Milena Dravić i ruski reditelj Aleksandar Sokurov, uručio selektor Festa Mladen Đorđević uoči projekcije filma “Čovek ptica” Alehandra Gonzalesa Inaritua.

Drajfus se tokom dana susreo i sa novinarima, a osvrćući se na stanje u filmskoj industriji, ocenio je da je budućnost filma u prošlosti, jer će se vratiti ono što je bilo pre blokbastera.

“Blokbasteri su određena vrsta distribucije koja preptostavlja da će svi u svakoj kulturi dobro reagovati na film i da će zaraditi mnogo novca. To je zato što su ‘Ajkula’ i ‘Ratovi zvezda’ uspeli u tome. Ali, pre jedno četiri godine pročitao sam članak u ‘Njujork tajmsu’ u kojem je autor rekao da nam ponestaje ideja za filmove koji mogu da utiču na ljude širom sveta, tako da ćemo morati da se vratimo na suštinu koja je činila američki film - da napravimo film o Kanzasu i molimo se Bogu da će se ljudima u Nigeriji dopasti. To je ključna razlika, ranije se nismo trudili da se dodvorimo svima, samo smo snimali filmove”, rekao je Drajfus.

Prema njegovim rečima, oduvek je želeo da ostvari životno delo koje će oslikavati njegove principe i ideale, i to je i uradio.

“Gluma je za mene bila ispunjenje jedne vrlo specifične unutrašnje slike o sebi. Imao sam priliku da igram savršenog oca pre nego što sam postao otac, igrao sam najboljeg ljubavnika pre nego što sam postao odličan ljubavnik. To je nešto što mi pruža veliko zadovoljstvo. Takođe, mnogo mi je prijatnije u lovu, u pokušaju da se dokažem, nego da ljudi pretpostavljaju da ja to sve mogu. Godine gladi, pokušavanja da uspem, su me mnogo više ispunjavale nego godine uspeha”, naveo je Drajfus, koji je poznat i kao društveni aktivista i glasnogovornik slobode privatnosti, slobode govora, demokratije i individualne odgovornost. Posebno je posvećen unapređivanju podučavanja građanskog prava u američkom školstvu.

Kao ključne filmove u karijeri, izdvojio je “Dudi visoko leti”, “Ajkula” i “Američki grafiti”.

Povodom Oskara koji je osvojio za ulogu u filmu “Devojka za zbogom” i tako postao najmlađi dobitnik nagrade Američke filmske akademije, Drajfus je rekao da je to bilo sjajno veče, ali da iz današnje perspektive misli da je došlo prerano. S druge strane, oslobodilo ga je pritiska, jer više nije morao da se govori da će jednog dana osvojiti Oskara.

Danas, kako kaže, život glumaca više uopšte nije zanimljiv, jer su specijalni efekti na prvom mestu, priča nije važna, scenario je užasan… “Sve što se traži od glumaca je da upru prstom i kažu: ‘Pogledajte ono!’”

Drajfus je o današnjim uslovima rada govorio i u intervjuu za RTS, navodeći da je 70-ih kreativnost bila u rukama reditelja, a zatim su došli bankari i počeli da odlučuju. “Sada se snimaju samo nastavci, i nisu im potrebni glumci jer se većina filmova sastoji od specijalnih efekata i mehaničkih čudovišta”, rekao je on.

Drajfus je ocenio i da je politička situacija u svetu “prilično glupa” i opasna, “nepromišljena i stihijska, i bez svesti o posledicama”.

“Svakog dana stvaramo sebi nove neprijatelje. Ne razmišljamo o nekoj izlaznoj strategiji, kako da nešto za sobom ostavimo u boljem stanju. Mi verujemo da imamo pravo da se mešamo u svačije poslove”, rekao je Drajfus.

Drajfus je rekao i da mu je veoma zanimljivo što je u Srbiji, te da postoje dva Srbina za koje zna i prema kojima gaji posebnu istorijsku naklonost, a to su Nikola Tesla i Gavrilo Princip.

“Voleo bih jednom da snimim film o Principu”, naveo je Drajfus, koji je i osnivač neprofitne organizacije TheDreyfussInitiative.org, a predvodi i nacionalnu inicijativu da se građanska kultura vrati mladima.

(SEEcult.org)