Revitalizacija Senjskog rudnika
Arhitektonski projekat budućeg Eko-muzeja i Regionalnog centra za industrijsko nasleđe u Senjskom rudniku biće završen do kraja aprila, a radovi bi trebalo da počnu već na leto, najavljeno je 19. aprila u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva Srbije. Profesor Mihailo Timotijević sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, koji rukovodi timom za pripremu projekta, za revitalizaciju Senjskog rudnika, koju finansira Evropska unija, biće potrebno oko dve godine i oko 1,5 miliona evra.
Arhitektonski projekat budućeg Eko-muzeja i Regionalnog centra za industrijsko nasleđe u Senjskom rudniku biće završen do kraja aprila, a radovi bi trebalo da počnu već na leto, najavljeno je 19. aprila u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva Srbije.
Profesor Mihailo Timotijević sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, koji rukovodi timom za pripremu projekta, za revitalizaciju Senjskog rudnika, koju finansira Evropska unija, biće potrebno oko dve godine i oko 1,5 miliona evra.
Ministarstvo kulture, informisanja informacionog društva obezbedilo je sredstva za pripremu projektne dokumentacije.
Senjski rudnik, rodno mesto industrijalizacije Srbije, trebalo bi da preraste u Regionalni centar za industrijsko nasleđe i održivi razvoj, centar ekološkog i kulturnog turizma.
Prema rečima Timotijevića, "cilj je da se vrati izgled i atmosfera nekadašnjeg rudnika, u kome je sve bilo podređeno radu, a gde je 70-ih godina prošlog veka srušena termocentrala i nestalo na stotine metara šina, kojima je prevožen ugalj".
Projekat revitalizacije Senjskog rudnika odvija se u okviru Ljubljanskog procesa, zajedničkog poduhvata Saveta Evrope i Evropske komisije, koji je proistekao iz Regionalnog programa za kulturno i prirodno nasleđe Jugoistočne Evrope, a u širem okviru je deo procesa proširenja EU.
Cilj Ljubljanskog procesa je zajedničko sakupljanje domaćih i inostranih sredstava i podsticanje javno-privatnih partnerstava za finansiranje projekata kulturnog nesleđa na području zapadnog Balkana, radi njegovog unapređivanja i korišćenja u politici održivog razvoja.
Rukovodilac jedinice za tehničku pomoć i saradnju u Direktoratu za kulturu, kulturno i prirodno nasleđe SE, Mihael de Tis, istakao je da je projekat Senjskog rudnika pokazatelj “dobre saradnje Srbije i Evropske komisije, od značaja za lokalnu zajednicu, ali predstavlja i generator za razvoj čitavog regiona".
Državna sekretarka u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva Snežana Stojanović Plavšić rekla je da je Srbija formirala nadzorno telo za sprovođenje Ljubljanskog procesa do 2013. godine i izrazila očekivanje da će do tada biti i više sredstava iz evropskih fondova za projekte.
Napominjući da je potrebno razviti instituicionalne kapacitete i raditi na obuci stručnjaka, jer cilj projekta nije samo obnavljanje i konzervacija zgrada, ona je rekla i da je u razgovoru sa De Tisom zaključeno da Srbija može da bude lider tog procesa u regionu. U tom pravcu radiće se na donošenju Strategije o kulturi i novog Zakona u oblasti kulturnog nasleđa koji će pružiti institucionalnu osnovu za dalju primenu ovakvih modela u našoj zemlji, najavila je Plavšićka.
Rehabilitacija Senjskog rudnika prvi je projekat u Srbiji u kojem je industrijsko nasleđe, inače godinama potpuno zapostavljena kategorija, afirmisano kao značajan deo kako nacionalnog, tako i evropskog kulturnog identiteta.
(SEEcult.org)
