Reminiscencija, u čast Nele Antonović
Teatar Mimart premijerno će izvesti 18. novembra u Studentskom kulturnom centru u Beogradu predstavu “Reminiscencija” mladih autora, povodom 50 godina umetničkog rada Nele Antonović, osnivačice i rediteljke tog nezavisnog pozorišta, jedne od najstarijih alternativnih trupa u regionu.
Predstava “Reminiscencija”, čiju režiju i dramaturgiju potpisuje Mina Ćirić, nije o Neli Antonović lično, već je, kako je navela, o istrajnosti u otvorenom procesu istraživanja, o promenljivosti sveta i promenljivosti pozorišta.
“Projekat nije ponavljanje već dostignutog, već iznova traganje, ispitivanje, istraživanje i eksperiment. U vremenu turbulentne apokaliptične stvarnosti, apsurdnog stanja dramskog pozorišta i groteksnog savremenog teatra, ovo je bljesak umetnikove slobode, volje i odluke. Jer jedino telom može da se uđe u fenomen”, navela je Nela Antonović povodom premijere “Reminiscencije”, ističući da je ponosna na autorke tog projekta, umetnice koje oplemenjuju kulturnu i umetničku scenu kreativnim potencijalima u ličnim projektima.
“Svoje rem snove sublimirale su u zagonetnu priču u predstavi ‘Reminiscencija’. Svi odgovori na pitanja koje postavljaju su tu, samo ih uz rizik treba pronaći”, istakla je Nela Antonović, osnivačica i umetnička direktorka Teatra Mimart, koji je nastao 1984. godine na neformalnoj sceni SKC-a.
Nela Antonović je, kao mlada umetnica, nastupala na toj sceni pre 50 godina. Kao umetnička direktorka, već decenijama aktivira umetnički potencijal saradnika, tragajući sa mladim umetnicima za inovativnim pozorišnim kodovima.
Foto: Lidija Antonović
Dizajn scene i zvuka predstave “Reminiscencija” potpisuje Lidija Antonović, kostimografkinja je Anđelija Marković, a igraju Marina Bukvički, Mina Ćirić i Lidija Antonović.
Prema rečima autora, podsećaju tom predstavom na odgovornost samoosvešćivanja, bitnu za mogućnost promena.
“Delimo iskustva da bismo videli da se ponavljaju i da se u tom ponavljanju nalazi rešenje. Umetnost je vremenom postala loš đak. Zašto? Previše se bavila stvarima koje ne treba da je zanimaju i zaboravila je prvu lekciju: sve već zna. Tu je od postanka sveta. Reminiscencija je momenat u kome ti je sve jasno, sve vidiš, ma koliko bilo bolno (ili ne). Iz tog momenta crpiš saznanje da imaš moć Promene”, naveo je Teatar Mimart.
Prema rečima Mine Ćirić, ne postoji ništa strašnije, ali i ništa snažnije od reminiscencije.
“Taj jedan momenat, kao udarac u stomak, i jeziva misao: šta ako shvatimo da smo sve već znali? Baš, baš, znali – predvideli. Bez čuda, bez magije – samo logika. Kakva strašna odgovornost – videti i znati. Ali ipak ima nešto u tom bolnom samoosvešćivanju. Slatko je. Gorko-slatko. Ako mu se predamo, šta je najgore što može da se desi? Promena? Ne, i to je mlako. I to je samo reč. Izgleda da živimo u vremenu u kome je Promena postala izlizana reč. Šta da radimo? Da li još nekoga ovo brine?”, navela je Mina Ćirić.
“Strah od odgovornosti lako prevlada. Odlučimo da nemamo moć – i kraj. Ne vidimo, ne želimo, ne postojimo. Negde smo pročitali ono da treba živeti u trenutku i od toga smo napravili izgovor da izbrišemo pamćenje. Evo kako izgleda scena Reminiscencije: iskustva leže nasukana na obali okeana, zapetljana u mreže. Odakle su došla? Iz dubina koje odbijamo da istražimo, a već jesmo, samo nas sećanje plaši. Iz mraka koji gledamo svaki dan, a ćutimo”, dodala je rediteljka, napominjući da umetnost ne živi u trenutku, već postoji, pamti i podseća šta će biti. “Umetnost je razum, samo zanimljivo upakovan. Umetnost je strah i rešenje, jer oni su zajedno”, poručila je Mina Ćirić.
Posle produkcije 76 predstava i više od 600 umetničkih performansa, Teatar Mimart odlučio je da premijera predstave “Reminiscencija”, realizovane pod supervizijom Nele Antonović, bude baš u Velikoj sali SKC-a, gde je svojevremeno i počela umetničku karijeru.
Predstava “Reminiscencija” nastala je u produkciji Teatra Mimart i SKC-a. Saradnici na projektu su: Ivana Koraksić, Galini Ralić, Nini Petrov, Radmili Radovanović i statisti - grupa umetnika i prijatelja. Projekat je podržan od Ministarstva kulture Srbije.
*Naslovna fotografija: Arion Aslani
(SEEcult.org)
