Regionalno odmrzavanje
U svim zemljama nastalim na prostoru bivše Jugoslavije počela je kampanja za prikupljanje milion potpisa podrške za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava počinjenim na prostoru bivše SFRJ od 1991. do 2001. godine - REKOM. Dosad najveća regionalna kampanja počela je 26. aprila u pet do 12 na centralnim trgovima Sarajeva, Beograda, Ljubljane, Podgorice, Prištine, Zagreba, Banjaluke, Skoplja, Niša i Vranja.
U svim zemljama nastalim na prostoru bivše Jugoslavije počela je kampanja za prikupljanje milion potpisa podrške za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava počinjenim na prostoru bivše SFRJ od 1991. do 2001. godine - REKOM.
Dosad najveća regionalna kampanja počela je 26. aprila u pet do 12 na centralnim trgovima Sarajeva, Beograda, Ljubljane, Podgorice, Prištine, Zagreba, Banjaluke, Skoplja, Niša i Vranja.
Akcijom “regionalnog odmrzavanja”, više od 500 mladih poručilo je da je krajnje vreme da se u javnosti regiona “odmrznu” teške teme nedavne ratne prošlosti.
Akcijama u deset gradova i promocijama širom regiona, najavljen je početak kampanje koja će trajati u 150 gradova u regionu do 6. juna.
Prema navodima inicijatora kampanje REKOM, deset godina od kraja oružanih sukoba na prostoru nekadašnje SFRJ ni u jednoj od država nije dovršen popis ubijenih u ratu, a više od 15.000 osoba i dalje se vode kao nestale. Žrtve su marginalizovane, njihovi glasovi se u javnosti retko čuju, a brojevima ubijenih često se manipuliše u političke svrhe.
Ti i mnogi drugi razlozi naveli su oko 1.600 udruženja i pojedinaca svih nacija i vera sa prostora bivše SFRJ, okupljenih u Koaliciji za REKOM, da zagovaraju stvaranje nezavisne međudržavne komisije kao vansudskog istražnog tela koje treba da utvrdi i javno saopšti činjenice o proteklim ratnim zbivanjima. Među njima su udruženja žrtava, nestalih, veterana, logoraša, novinara, manjinskih zajednica, organizacija za ljudska prava...
Osnivanje REKOM-a u Beogradu prvi je potpisom podržao advokat Dragan Pjevač iz Udruženja porodica poginulih i nestalih "Suza", koji je rekao da je ta inicijativa važna jer je “15 godina prošlo od rata, a još uvek svako činjenice o ratnim zločinima interpretira na svoj način”.
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić rekla je da je osnovna poruka kampanje "Milion potpisa za REKOM" da mladi nisu odgovorni za teško ratno nasledje, ali hoće da budu "odgovorni za odgovoran odnos" prema tom nasledju.
Poverenik za informacije od javnog znaccaja Rodoljub Šabić rekao je novinarima da se suočavanje sa zločinima uslov za normalan zzivot. "Moramo se suočiti sa užasom koji se desio", dodao je Šabić.
Glumica Mirjana Karanović rekla je da samo potpuna istina o svemu što se dogadjalo u bivšoj Jugoslaviji može doprineti prihvatanju prošlosti i budućnosti, dok parcijalne istine mogu samo da škode.
Potpis za REKOM dali su i glumac Branko Cvejić, teatrolog Jovan Ćirilov, funkcioner Liberalno demokratske partije Marko Karadžić i druge javne ličnosti.
Na Trgu bana Jelačića u Zagrebu novinarima su se predstavili Mario Mažić i Ivan Novosel iz Inicijative mladih za ljudska prava Hrvatska, dok je o toku konsultacijskog procesa inicijative za REKOM govorila Darija Marić iz Documente - Centra za suočavanje s prošlošću.
Osječki koordinator kampanje prikupljanja potpisa Miren Špek istakao je da su kampanji prethodila višegodišnja istraživanja i konsultacije u svim državama sa žrtvama i učesnicima sukoba.
Nacionalni koordinator kampanje za Hrvatsku Ivan Novosel istakao je da su brojne organizacije već dosad prikupile obimnu građu o žrtvama rata, tako da se ne kreće iz početka, ali da je potrebno sve te podatke i ispovesti žrtava prikupiti na jednom mestu i dobiti nešto oko čega se svi slažu - kako bi se zaustavilo manipulisanje brojem žrtava rata u političke svrhe.
I u Sarajevu je poručeno da bez suočavanja sa prošlošću nema zdrave budućnosti, te da je Inicijativa za REKOM stoga neophodna.
“Ovo je šansa da dođemo do jedne komisije koja će u politiku i život uneti jednu istinu. Nema pomirenja bez istine. Ovaj današnji čin je ostvarenje moga sna kao ministra za ljudska prava. Ljudi će u ovoj inicijativi pronaći istinsku nadu”, istakao je potpredsednik Federacije BiH Mirsad Kebo na početku kampanje ispred sarajevske Katedrale.
Gradonačelnik Sarajeva Alija Behmen rekao je da je osnivanje REKOM-a potrebno kako bi eksperti na naučnim osnovama zapisali istoriju.
“Sarajevo je grad koji je doživeo najveću golgotu. Potrebna nam je ova komisija jer će ona biti katarza za ljude. Ne smemo živeti u laži”, poručio je Behmen.
Predsednik SDA Sulejman Tihić kazao je da je važno da se istina utvrđuje na reginalnom nivou.
“Rat je bio regionalnog karaktera i zato utvrđivanju činjenica treba i pristupiti regionalno”, rekao je Tihić i izrazio uverenje da će Parlament BiH podržati osnivanje REKOM-a.
Književnik i politički analitičar Ivan Lovrenović istakao je da Inicijativa za REKOM predstavlja jedini način da se i žrtvama i zločinima vrati pravo lice.
“Ako ova inicijativa ne uspe - nemamo šansu za srećniju budućnost”, kazao je Lovrenović.
Podršku za osnivanje REKOM-danas dale su i brojne javne ličnosti, političari i kulturni radnici, među kojima su i Dino Mustafić, Gradimir Gojer, Ivan Lovrenović, Enver Kazaz, Peđa Kojović, oskarovac Danis Tanović, predsednik Naše stranke Dennis Gratz, zastupnica SDP-a BiH u Parlamentu FBiH Besima Borić, ministar kulture i sporta FBiH Salmir Kaplan...
I iz Podgorice je poručeno da je REKOM “možda i poslednja prilika koja se ne bi smela propustiti” da se društva na ovim prostorima suoče sa prošlošću na osnovu činjenica, a ne pretpostavki, na osnovu dokaza, a ne manipulacija. Istaknuto je i da je to prilika da se započne izgradnja kulture saosećanja i solidarnosti koja je neophodna postjugoslovenskim društvima.
Medju prvima koji su dali potpise za REKOM bili su crnogorski glumci Branimir Popović i Slobodan Marunović.
“Ako milion ljudi shvati posle ovoliko vremena da treba da se preispita savest ovog prostora onda to zaista ima dubokog smisla”, kazao je Marunović.
REKOM će održavanjem javnih slušanja ispovesti žrtava pomoći da se u regionu čuje njihov glas, i da se na taj način javnost podstakne na saosećanje, poštovanje i solidarnost sa žrtvama iz svih etničkih grupa.
Osnivanje REKOM-a moguće je podržati potpisom i na internetu, na adresi http://support.zarekom.org
Simbolični potpisi podrške će tokom juna ove godine biti predati sa Predlogom Statuta REKOM-a svim predsednicima država u regionu, od kojih će se tražiti osnivanje Komisije.
REKOM su dosad podržali predsednici Hrvatske i Srbije Ivo Josipović i Boris Tadić, crnogorski premijer Igor Lukšić, Skupština Crne Gore, Evropska komisija i Evropski parlament, kao i brojne javne ličnosti u regionu.
Prikupljanje potpisa za REKOM organizuje Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), uz pomoć desetak nevladinih organizacija mladih ljudi u svim zemljama u regionu.
(SEEcult.org)