Raznolikost u osnovi 57. Oktobarskog salona
Umetnički direktori 57. Oktobarskog salona Gunar Kvaran i Danijel Kvaran odabrali su 68 umetnika iz 27 zemalja za tu bijenalnu međunarodnu izložbu, koja će biti održana na jesen u Beogradu, a zasnovana je na konceptu o raznolikosti kao dominantnom obeležju savremene umetničke scene, predstavljenu kroz radove umetnika različitih generacija i geografskog porekla, među kojima su i neke od svetskih zvezda kao što su Hito Stejerl, Joko Ono, Olafur Elijason, Anselm Kifer, Takaši Murakami, Lari Bel i Sindi Šerman, kao i umetnici koji su tek na početku karijere.
Naziv 57. OS “Lepota kakofonije”, kako je rekao Gunar Kvaran 8. februara na konferenciji za novinare u Kulturnom centru Beograda, zasnovan je na ideji da, nasuprot pežorativnom prizvuku termina kakofonija - kao suprotnosti harmoniji, raznolikost savremene umetnosti treba posmatrati kao pozitivnu, čudesnu situaciju.
Istražujući stanje na svetskoj umetničkoj sceni kako bi osmislili koncept 57. OS, koji će biti održan od 14. septembra do 28. oktobra u galerijama KCB-a, Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), zgradi Muzeja grada Beograda u Resavskoj, kao i u nezavisnim galerijama U10 i Remont, Gunar Kvaran i Danijel Kvaran pošli su od teze da danas nema škole ili umetničkog pokreta koji dominiraju u savremenoj umetnosti.
“Dok su 60-ih i 70-ih dominirali pop art, minimalizam, konceptualna umetnost... pri čemu je svaki taj pravac bio vezan za neku geografsku situaciju – postojao je centar, a sve ostalo je bilo periferija, u poslednjih petnaestak godina nema takvog nekog pokreta ili škole”, rekao je Gunar Kvaran, direktor privatnog Muzeja “Astrup Fernli” u Oslu, koji je 2016. godine bio predsednik žirija 56. OS.
Napominjući da danas iza komercijalne umetnosti postoji hijerarhija, ali da taj komercijalni svet čini samo pet odsto međunarodne umetnosti uopšte, Kvaran je rekao da nikada nije bilo toliko raznolikosti u savremenoj umetnosti kao što je danas, i što se tiče generacija, i geografije, kulturne pripadnosti, umetničkog materijala i izraza.
S obzirom da su on i Danijel Kvaran, inače direktorka Muzeja umetnosti u Rejkjaviku, imali priliku da često putuju širom sveta, stvorili su i arhivu o različitim umetnicima, a ponovnim obilaskom određenih scena i upoznavanjem manje poznatih – što su za njih bile i scene u Srbiji i drugim zemljama na Balkanu, pokušali su da pronađu i opozitne umetničke prakse unutar tih različitih prostora.
Iako je većina umetnika odabranih za 57. OS iz Evrope, uključujući Balkan, odnosno Srbiju i Beograd, na izložbi će učestvovati i autori sa svih drugih kontinenata, osim iz Australije, istakao je Kvaran, napominjući i da je među odabranima više žena nego muškaraca, što je odraz situacije na svetskoj umetničkoj sceni uopšte.
Selekcija umetnika, koji dolaze iz BiH, Crne Gore, Hrvatske, Brazila, Kanade, Kine, Češke, Danske, Engleske, Francuske, Nemačke, Islanda, Indije, Irana, Japana, Holandije, Norveške, Poljske, Rusije, Slovenije, Južnoafričke Republike, Južne Koreje, Švajcarske, Tajlanda i SAD, subjektivan je izbor, dodao je Kvaran, zasnovan na dijalogu i kompromisu koji je postigao sa umetničkom kodirektorkom.
Među njima su umetnici rođeni u rasponu od gotovo 70 godina, počev od 30-ih godina 20. veka i Joko Ono (1933), preko 40-ih, poput nemačkog umetnika Anselma Kifera (1945), 50-ih koje predstavlja, između ostalih, američka umetnica Sindi Šerman (1954), te mlađih generacija iz 70-ih do kraja 90-ih godina 20. veka.
Među umetnicima iz Srbije su takođe umetnici različitih generacija – na osnovu konkursa 57. OS, na koji je pristiglo 305 prijava, odabrani su Marija Ćalić, Lidija Delić, Nina Ivanović, Tijana Kojić, Nemanja Nikolić, Katarina Zdjelar i Branko Milisković, a po pozivu umetničkih direktora učestvuju i umetnici Vladimir Veličković, Dušan Otašević, Đorđe Ozbolt, Ivan Grubanov, Ivana Bašić, Vuk Ćuk, Maja Đorđević, Aleksandra Domanović, Marta Jovanović i Jelena Mijić.
Na osnovu konkursa je izabran i banjalučki umetnik Radenko Milak, koji je predstavljao BiH na 57. Bijenalu u Veneciji, a iz regiona učestvuju po pozivu Darja Bajagić iz Crne Gore, koja zivi i radi u Njujorku, Jasmina Cibic iz Slovenije, koja živi u Londonu, Vadim Fiškin iz Slovenije, David Maljković iz Hrvatske...
Prema rečima Kvarana, ovdašnja umetnička scena, kao i na prostoru Balkana uopšte, bila im je manje poznata neko ostali delovi Evrope, ali su uočili da je reč o veoma snažnim scenama sa jakim uticajem istorije, a pronašli su na njima i umetnike koje su dobro znali od ranije sa velikih izložbu u Londonu, Parizu, Njujorku i u skandinavskim zemljama.
Istražujući raznovrsnost, kako je dodao Kvaran, bilo im je važno i da upoznaju situaciju na samoj umetničkoj sceni u Beogradu, kao domaćinu OS, a ustanovili su da je pravi odraz samog grada i njegove životsti i raznovrsnosti odnosa različitih aktera.
Uz galerije KCB-a, koji je organizator OS, te prostor bivše vojne zgrade u Resavskoj, namenjene Muzeju grada, koju je Kvaran opisao kao “zamak”, i Galerije SANU, odličan dijalog, kako je istakao, uspostavljen je i sa Umetničkim prostorom U10, kao i sa galerijom Remont, odavno etabliranim alternativnim umetničkim prostorom.
Kvaran je posebno izrazio zadovoljstvo zbog saradnje sa SANU, u čijoj će galeriji, kako je najavio, biti izložena fragilniji i neki od najvrednijih radova, koje ne bi bilo ni moguće predstaviti negde drugde.
“Sada smo ambiciozniji i optimističniji i u pogledu publike… Izlažemo u institucijama koje su u različitim vezama sa javnošću “, rekao je Kvaran, dodajući da su ljudi iz sveta umetnosti svesni toga šta rade, ali je važno i da najšira javnost poseti izložbu i uđe u proces stvaranja novog znanja.
“Beograd će postati centar umetničkog sveta i nadamo se da će publika uživati”, rekao je Kvaran, koji je od 2001. godine direktor Muzeja “Astrup Fernli”, osnovanog u želji vlasnika - privatnog kolekcionara, da predstavi američku umetnost kao dopunu norveškoj. Kvaran je bio kustos Bijenala u Lionu, ko-kustos Bijenala u Moskvi, kustos izložbe “Los Anđeles fikcija”, izložbe “Joko Ono – uputstva za upotrebu” u Meksiko Sitiju, Buenos Ajresu i Rejkjaviku…
Velika očekivanja od Oktobarskog salona izrazili su i predstavnici gradskih vlasti – sekretarka za kulturu Ivona Jevtić i gradski menadžer Goran Vesić, obećavši dalje povećanje budžeta za tu međunarodnu izložbu.
Ivona Jevtić rekla je da je Oktobarski salon “možda i najznačajnija” beogradska manifestacija u kulturi, a izrazila je nadu da će “biti još bolja” i premašiti posetu zabeleženu 2016. godine (17.000 posetilaca).
Gradska sekretarka izrazila je nadu da će 57. OS biti fantastičan. “Gotovo sam uverena u to, jer sam videla ko će sve učestvovati”, rekla je ona.
Ivona Jevtić istakla je da je ove godine izdvojeno 74% više sredstava za programske delatnosti u kulturi nego pre četiri godine, te da je 27,9% gradskog budžeta predviđeno za konkurse, a ukupno je budžet za kulturu veći za 11% u odnosu na prošlogodišnji (prošle godine povećan 9% u odnosu na prethodnu). “Obećavam da će Grad svake godine izdvajati sve veća sredstva za kulturu”, rekla je Ivona Jevtić.
Gradska sekretarka rekla je da svaku čast zaslužuju ne samo umetnički direktori, već i ceo tim, kao i osnivač OS - Grad Beograd, koji “pomaže i doveo je veliki broj turista”.
Ivona Jevtić zahvalila je i Sekretarijatu za kulturu, na čijem je čelu, kao i Odboru OS (Gordana Goncić, Nikola Božović, Dejan Đorić, Đorđe Stanojević, Božidar Plazinić), te svim zaposlenima u KCB-u. “Hvala svima – od tehnike, preko kustosa, jer ja vrlo dobro znam kakav je to trud i rad mukotrpan, koji zahteva veliku pažnju i posvećenost”, rekla je Ivona Jevtić.
I gradski menadžer Goran Vesić obećao je veće izdvajanje za kulturu i istakao značaj Oktobarskog salona i dolaska velikih imena iz sveta umetnosti, kao što je Joko Ono.
Ističući da 2019. godine predstoji i velika izložba Marine Abramović u Muzeju savremene umetnosti, Vesić je dodao da je za imidž Beograda veoma važno da dolaze umetnici koji su poznati u celom svetu.
Vesić je rekao i da će 57. OS biti verovatno poslednja izložba u zgradi u Resavskoj koja je namenjena Muzeju grada Beograda i čija bi rekonstrukcija trebalo da počne 2019. godine, a obuhvataće površinu veću od prostora Narodnog muzeja.
U ime Odbora 57. OS, Nikola Božović istakao je da je saradnja sa umetničkim direktorima “bila izuzetno lepa i biće lepa”. “Dobili smo prave prijatelje Beograda, a zahvaljujući njima u prilici smo da dobijemo radove koje ne bismo inače mogli da dobijemo”, dodao je Božović.
Oktobarski salon je 2014. godine postao bijenalna izlozba odlukom Skupštine grada Beograda koja je izazvala burne reakcije u javnosti. Posle dve godine pauze, OS je ponovo održan 2016. godine, a umetnički direktor Dejvid Eliot osmislio ga je na temu "Ljubavni zanos", prestavivši radove 67 umetnika iz 26 zemalja, od kojih su neki pozvani, a ostali su odabrani na osnovu konkursa.
Ravnopravne nagrade 56. Oktobarskog salona dobili su umetnici Siniša Ilić iz Srbije, Sjun Sun iz Kine i Anastasia Vepreva iz Rusije - odlukom žirija koji su, uz Gunara Kvarana, činili i istoričarka umetnosti i kustoskinja Prodajne galerije “Beograd” Jelena Krivokapić i umetnik i profesor na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Milorad Mladenović.
*U prilogu: spisak umetnika odabranih za 57. Oktobarski salon
(SEEcult.org)
