Razgovor sa Jasminom Cibic
Gošća Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 11. marta biće umetnica Jasmina Cibic iz Slovenije, a u okviru razgovora sa njim, koji će voditi Una Popović, kustoskinja Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija, biće prikazan film "Svetionici" (Beacons), kinematografsko putovanje o osam žena koje prevode arhive radnika u kulturi iz zemalja pripadnica Pokreta nesvrstanih u muzičku kompoziciju.
One dešifruju reči i pretvaraju ih u zvukove, muziku i koreografiju, a okupljaju se oko predloga za govor u kom bi se neostvarena obećanja iz prošlosti pretočila u tonsko obraćanje u okviru probe naše sadašnjosti. Cilj tog projekta, snimljenog na izolovanim građevinama sraslim s prirodnim okruženjem koje su nekada služile buđenju transnacionalne solidarnosti, jeste da u istoriju izgradnje sveta vrati ženski glas koji nedostaje.
Projekcija filma "Svetionici", u okviru Artist’s Film programa, biće održana u sali "Miodrag B. Protić" svakim danom od ponedeljka do nedelje od 10 do 18 časova, a četvrtkom od 12 do 20 časova, dok je utorkom MSUB zatvoren.
Jasmina Cibic (Ljubljana, 1979) svojim radom na filmu, skulpturi, performansu i instalaciji istražuje "meku moć" – kako se politička retorika uvodi kroz umetnost I arhitekturu, sa posebnim osvrtom na to kako država koristi kulturnu delatnost za sprovođenje svojih principa i ciljeva. Razotkrivanjem aspekata isprepletanog odnosa između umetnosti, roda i državne moći, umetnica gledaoce navodi da razmisle o strategijama koje se upotrebljavaju u izgradnji nacionalne kulture. Uz obilje simbola i ikonografija, projekti Jasmine Cibic predstavljaju sintezu pokreta, scenskih efekata i glumačke rekonstrukcije. Performansi koje realizuje u filmovima i instalacijama čine da njena praksa deluje kao "igrani” ogled seciranja pojma države. U višeslojnom pristupu, primarni izvori se prepliću sa falsifikovanim pričama. To namerno usložnjavanje proizvodi lako promenljiva značenja i podvlači istorijske nepoznanice i neistine, naročito u vezi sa rodnim ulogama u prošlosti. Cibic igra dvostruku igru tako što dekodira mehanizme moći dok istovremeno gradi sopstvene alegorijske strukture.
Jasmina Cibic je projektom "Za našu privredu i kulturu” predstavljala Sloveniju na 55. Venecijanskom bijenalu. Njeni nedavni nastupi obuhvataju samostalne izložbe u Muzeju savremene umetnosti u Lionu, Muzeju umetnosti u Lođu, Muzeju savremene umetnosti Ljubljana, Centru za savremenu umetnost u Glazgovu, Fondaciji FI u Montrealu, Centru za savremenu umetnost BALTIK u Gejtshedu, Muzeju umetnosti u Krefeldu, projektu Orhus 2017, Fondaciji Esker u Kalgariju, Muzeju savremene umjetnosti Zagreb, Muzeju savremene umetnosti Beograd, galeriji MGLC u Ljubljani i Muzeju Ludvig u Budimpešti, kao i grupne izložbe u Nacionalnom muzeju umetnosti 21. veka (MAXXI) u Rimu, na festivalu "Štajerska jesen” u Austriji, u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, Muzeju MUMA Monaš u Australiji, Centru za kustoske studije BARD, Muzeju MARTa Herford u Nemačkoj i Muzeju umetnosti u Guangdongu.
Njeni filmovi prikazani su u Galeriji Vajtčepel, na Filmskom festivalu u Puli, Filmskom festivalu u Londonu, festivalima „Kuća kultura sveta” (HKW) u Berlinu, u Luvru, na Dokfestu u Kaselu i Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Kopenhagenu.
Jasmina Cibic dobitnica je nagrade "Jarman" (2021), nagrade Bijenala pokretne slike B3 (2020) i nagrada banke MAC International Ulster Bank i Fondacije Šarlotenborg (2016).
Njenu najnoviju monografiju Spielraum objavila je kuća DISTANZ Verlag u saradnji sa Centrom za savremenu umetnost BALTIK iz Gejtsheda i Muzejom savremene umetnosti Beograd, a monografiju NADA Muzej umetnosti Krefeld i kuća Kerber Verlag. Umetnica živi i radi u Londonu.
Razgovor sa Jasminom Cibic u MSUB-u je 11. marta u 16 časova.
(SEEcult.org)
