Razbijeni krčag
Jugoslovensko dramsko pozorište premijerno izvodi 13. februara na sceni “Bojan Stupica” predstavu “Razbijeni krcag” nemačkog dramatičara Hajnriha fon Klajsta (1777-1811), u režiji mladog Igora Vuka Torbice.
Radnja te predstave, prema rečima dramaturškinje Tamare Bijelić, nije smeštena u neki konretan vremenski period, budući da su pitanja korupcije i zloupotrebe položaja i pozicije moći stara verovatno koliko i ljudski rod. Ipak, na značenjskom nivou, uočljive su paralele sa sadašnjim trenutkom.
Klajst je blizak pučkom teatru, a “Razbijeni krčag” u podnaslovu naziva “vesela igra”.
“Ako pogledamo Klajsta i vreme u kom je pisao, uz neprikosnovene veličine, kao što su Gete i Šiler, on zapravo predstavlja jednu kontru i jedan usamljeni, individualni glas, koji ne polazi od romantičarskih tema, od kojih polazi većina njegovih savremenika, već ide zaobilaznim, donjim putem, iz naroda, i, ja bih rekao, jednom daleko neposrednijom stazom. On kreće iz seciranja celokupnog društva: i najnižeg njegovog sloja, kao i ljudi sa samog vrha vlasti. Otud tu i seljaci, i sudije, i revizori iz glavnog grada itd. Tako da je to zapravo jedna čitava galerija likova, koji predstavljaju celu zemlju i ceo sistem. I po tome Klajst i jeste autentičan”, naveo je Vuk Torbica u intervjuu za pozorišni program, podsećajući i da je Klajst govorio da “najveća opasnost od zakona i zadatih normi leži upravo tamo gde se naizgled čini da ih nema. Upravo tamo gde smo toliko u miru sa njima da ih podrazumevamo i kažemo, u redu, to je jednostavno tako i ne dovodi se u pitanje”.
U “Razbijenom krčagu”, ekscentrični sudija Adam na kraju osudi samog sebe u komičnom naporu da navede svoje komšije i oblasnog inspektora da poveruju da nije pokušao da zavede seosku devojku.
Prema rečima Tamare Bijelić, sam tekst nameće ideju o nelogičnim “spojevima nespojivog”, pa odatle i težnja da se taj potencijal sačuva i prenese i na scenu.
“U pitanju je nedefinisani prostor, prostor u kom može i da se spava i da se okolo šetaju neke kokoške koje Adam gaji, da se tu i psuje, i jede, i puši, i penje na sto, i peva, ali i nekome sudi”, dodala je ona.
Predstava počinje i jednim delom se odvija u tesnim prolazima ka gledalištu i između pozornice i prvog reda.
U predstavi igraju Nebojša Glogovac (Adam), Svetozar Cvetković (Valter), Vladica Milosavljević (Gospa Marta Rul), Ljubomir Bandović (Liht), Marko Baćović (Fajt Timpel), Jovana Gavrilović (Eva), Marko Janketić (Rupreht) i Lazar Đukić (Margrit).
Klajstov tekst preveo je Boško Petrović, a delom Maja Matić.
Scenograf je Branko Hojnik, kostimografkinja Jelisaveta Tatić Čuturilo, aranžer muzike i muzički saradnik Marko Marić, a koreografiju i scenski pokret potpisuje Staša Zurovac.
Nemački dramatičar, oficir i novinar Fon Klajst smatra se jednim od najznačajnijih pisaca tragedija u nemačkoj književnosti. Klajstovo delo nije odmah prihvaćeno, no upravo u današnje vreme pokazuje se kao duboko svedočanstvo о pokušajima da se dokuči ljudska egzistencija.
Klajst ne pripada ni klasici, ni romantici. Gete i Šiler ga nisu prihvatali, smatrali su da je nemirna duha i rastgan. Меđutim, ni romantičari u njemu nisu videli svog predstavnika, jer je Klajstova visoka tragediјa bila daleko od njihovih umetničkih težnji. Bio је vulkanske prirode, a kao umetnik voleo je da iznosi оnо što је јezovito i užasno. Као dramski pisac, bio je neobično ambiciozan. Želeo je da uzdigne nemačku tragediju do visine jednog Sofokla i Šekspira.
Rođen je u Frankfurtu na Odri, u staroj pruskoj plemićkoj porodici i, po tradiciji, rano se priključio vojsci. Veoma mlad učestvovao je u pohodu savezničkih armija na Francusku (1793-1795), ali je napustio vojsku i otišao na studije prava, filozofije i matematike. Od 1803, pa do smrti 1811, uglavnom se koncentrisao na pisanje drama (Porodica Šrofenštajn, Amfitrion, Pentezileja, Kethen iz Hajlbrona, Princ Fridrih od Homburga, Hermanov boj, Razbijeni krčag i Robert Gviskar - nezavršeno) i novela (Markiza О, Zemljotres u Čileu, Veridba u San Domingu, Prosjakinja iz Lokarna, Nahoče, Dvoboj, Mihael Kolhaz…), sve vreme radeći različite poslove kao državni službenik i novinar. U gotovo svim Klajstovim komadima, svet je na rubu raspadanja, a samo plemenit i uzvišen trud protagonista može da spreči tragediju.
Klajst se nije bavio temom nesporazuma i prevare samo na romantičan i tragičan način, već je napisao i dve komedije koje crpe humor iz obmanjivanja i obmane.
Klajstov “Razbijeni krčag” se sa komedijama “Dabrovo krzno” Gerharta Hauptmana i “Kapetan iz Kepenika” Karla Cukmajera ubraja u tri najbolje uspele komedije na nemačkom jeziku.
Reditelj Igor Vuk Torbica diplomirao je 2013. na Katedri za pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Alise Stojanović, gde trenutno pohađa doktorske studije i radi kao stručni saradnik na predmetu pozorišna režija.
Do sada je kao asistent režije sarađivao na predstavama Dina Mustafića “Rođeni u YU” u JDP-u i “Patriotski hipermarket” u Bitef teatru, Sonje Vukičević “Rodoljupci” u SNP-u i Ane Đorđević “Četrnaesta” u Narodnom pozorištu Republike Srpske. Režirao je Molijerovog “Don Žuana” u Narodnom pozorištu “Toša Jovanović”.
Dobitnik je nagrade “Hugo Klajn” za najboljeg studenta pozorišne režije u generaciji. Predstava “Pokojnik”, nastala kao ispitna vežba na trećoj godini studija na FDU, dobila je glavnu nagradu Studio festa održanog u JDP-u i ušla je u redovan repertoar tog pozorišta, a na Nušićevim danima u Smederevu proglašena je za najbolju predstavu na tom festivalu.
(SEEcult.org)
