Raša Todosijević u Ozonu
Izložba “Mali dnevnik III” Dragoljuba Raše Todosijevića, jednog od začetnika nove umetničke prakse u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, biće otvorena 2. septembra u Galeriji O3one u Beogradu, u kojoj će se potom predstaviti i nemački umetnik srednje generacije Rajnhard Dubrava (Reinhard Doubrawa) projektom “Balkanski dnevnik”.
Prema navodima Endrjua Vilijamsa (Andrew Gibbon Williams, Edinburg 1990), stav Raše Todosijevića poslednjih 30 godina po mnogo čemu je najlegitimnija reakcija na položaj umetnika u Jugoslaviji - tamo gde je umetnost marginalizovana, gde vlast nonšalantno upotrebljava avangardu da bi branila svoje tobože progresivne boje uporedo sa ostalim, slobodnim narodima, umetniku od integriteta ne preostaje ništa drugo nego da cinično pokazuje šipak sistemu i onima koji ga sprovode.
Već krajem 60-ih Todosijević se upoznao s najprogresivnijim svetskim strujanjima, a tokom 70-ih se bavio performansima - imitirao Hitlerov glas i izvodio druge, namerno provokativne predstave.
Čak i sada, njegov je cilj da detronizuje i potkopava, naveo je Vilijams, dodajući da u društvu u kojem finansijske motivacije ne postoje i gde je vrednost umetničkog dela, ma kako ono samo po sebi bilo “lepo” - ništavna, umetnik sebi može dati više slobode nego na Zapadu.
Navodeći da se mentalitet i pristup Todosijevića najbolje iskazuje u delima “Gott liebt die Serben”, Vilijams je istakao da Todosijević to piše na najsvetijem simbolu judaizma, na Menori urađenoj od čelika. “Antisemitizam, holokaust, nadrealizam, sve to zapravo služi kao proziran i šaljiv izgovor za delo koje se u krajnjoj konsekvenci ogleda u dadaizmu.
Napokon, Todosijevićeva Menora je u delekom srodstvu sa Magritovom Ceci n’est pas une pipe ili pak sa R Muttovim pisoarom. Za razliku od avangarde 20-ih godina u Parizu, reakcija Jugoslovena na beznadežnu društvenu situaciju je legitimna, pa čak i dirljiva..”, naveo je Vilijams o Todosijeviću još1990.
Izložba Todosijevića biće otvorena u Galeriji O3one do 19. septembra, a tri dana kasnije predstaviće se nemački umetnik Dubrava radom koji je posebno koncipirao za beogradsku izložbu, na osnovu prošlogodišnjeg boravka u Srbiji.
Prema navodima Saše Pančića, Dubrava dosledno u svom posmodernističkom maniru, ukrštajući raznorodne jezičke izraze, vodi “dnevnik” lišen deskripcije i naracije, kombinacijom dokumentarističkog materijala.
Dubrava će predstaviti nekoliko radnih grupa, od kojih će se svaka sastojati iz tri dela - fotografije na kojoj je rađena određena intervencija, crteža jednog od njegovih otisaka prstiju i papirnog šablona sa komentarom te fotografije.
(SEEcult.org)
