Radovanović: Čekajući Handkea primer uticaja politike na festivale

Dugometražni dokumentarni film “Čekajući Handkea” nagrađivanog reditelja i scenariste Gorana Radovanovića, koji je sniman u srpskoj enklavi u Velikoj Hoči, prikazan je u Glavnom programu 50. Festa van konkurencije, a prethodno samo u Sankt Peterburgu, dok ga drugi festivali ne zovu zbog, kako je rekao autor, totalitarnog duha koji je u mnogim zemljama zavladao i u oblasti kulture.

Glavni protagonista tog filma je vinar Srđan Petrović iz Velike Hoče koji je, saznavši da je Peter Handke dobio Nobelovu nagradu za književnost, odlučio da postavi ploču s reljefnim likom pisca na svojoj vinariji, u kojoj je Handke više puta boravio. Postavljanje ploče zahvalnosti slavnom piscu u izopštenoj, izolovanoj i getoiziranoj enklavi okruženoj albanskom većinom, kakva je Velika Hoča, postaje svojevrsna sizifovska akcija koja razotkriva svu dramu života preostalog srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.

“Ja sam jedini autor od Rima do Moskve koji je četiri puta bio u Amsterdamu (na IDFA) u konkurenciji. Ovog puta ni jedna evropska zapadna zemlja nije htela da prikaže film, sa raznim obrazloženjima”, izjavio je 5. marta na konferenciji za novinare Radovanović, autor nagrađivanih filmova “Kasting”, “Pileći izbori”, “Enklava”, “Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali”...

Prema rečima Radovanovića, sada je u godinama kada ne može da napravi nešto slabije nego pre deset godina, jer ima autorsku zrelost. 

“Tako da je reč o jednoj elementarnoj političkoj korektnosti, o tome da je politika ušla najbednije na festivale. Alberto Barbera (sa Festivala u Veneciji) rekao je da je film genijalan, ali ne može da ga prikaže zbog korone. Čak ni Festival u Trstu, koji je prikazivao sve moje filmove, ne sme da ga pusti. Grci ne smeju. Znači nešto nije u redu, ili sa Handkeom, možda i sa mnom, ili sa tim festivalima”.

“To je poraz umetnosti. Pa vidite kako zabranjuju Dostojevskog, izbacuju ruske knjige i filmove. To je totalitarizam o kakvom ni Orvel nije sanjao”, izjavio je Radovanović.

Pominjući da je film prikazan na festivalu u Sankt Petersburgu, rekao je “idemo tamo gde nas vole”, a najavio je i da će domaću distribuciju organizovati “Megakom”.

Radovanović je podsetio da je svoj igrani film “Enklava” (2015) prikazivao na Kosovu, idući po manastirima i svim mestima gde god je moglo da se postavi filmsko platno.

“To je bila neka vrsta filmskog aktivizma. Tako smo bili i u Hoči, koja je unikatno mesto, sa 13 živućih crkava koje postoje još od 14. veka. Mesto danas ima samo 450 stanovnika. Bili smo Srđanovi gosti i tada sam poželeo da uradim nešto konkretno”, rekao je Radovanović.

Kako je dodao, u toj sredini su se desili strašni zločini i narod nosi ogromnu traumu, a nijedno od ubistava Srba tamo nije razrešeno, što je užasan poraz za međunarodni sistem ljudskih prava. “Za ljude u toj izolovanoj sredini mnogo znači ideja da ih je neko podržao, kao što je to učinio Handke”, rekao je Radovanović, koji je i član Evropske filmske akademije.

Glavni protagonista njegovog filma Srđan Petrović izjavio je da mu je Handke osam puta bio gost u kući.

“Ponudili smo mu gostoprimstvo, druženje je krenulo uz našu rakiju, vino i razgovor. Bio sam srećan i uzbuđen da jedan nobelovac voli nas Srbe, da hoće da nas vidi, da čuje naše muke. Napisao je i knjigu ‘Kukavica od Velike Hoče’, svoju novčanu nagradu dao je Velikoj Hoči. Za njegov trud i zalaganje za nas, mi mu se kao društvo nismo odužili. Zato sam poželeo da postavim tu ploču, da mu se na taj način zahvalimo, možda da napravimo i Handkeov park, da zasadimo neko drvo, napravimo česmu. Ispričao sam to Goranu i sad smo se ovim filmom na neki način odužili Handkeu”, rekao je Petrović.

U filmu učestvuju i Luka Petrović, Ljubomir Filijović, Velja Stojković, Gavrilo Kujundžić i Živana Pavlović.

Radovanović je istakao da je prikazivanje na Festu i prilika za podsećanje na velikog umetnika Andrije Zafranovića, montažera s kojim je mnogo sarađivao, a koji je preminuo pre nepunih godinu dana.

Novi film montirao je Zafranovićev nekadašnji učenik i potom saradnik Nenad Pirnat, koji je rekao da mu u montaži i dalje “odzvanjaju Andrijine reči, saveti šta i kako raditi”.

“Uvek je tu njegov stav, koji sam ja prisvojio jer se ispostavio kao tačan i uspešan. Bila je magija gledati ga kako radi”, rekao je Pirnat, dodajući da je Zafranović više voleo da montira igrane filmove, ali i da se hvalio što je radio kubanski film sa Goranom (Sa Fidelom do kraja, 2012).

Radovanović sada sprema igrani film o NATO bombardovanju Srbije 1999. godine. Snimanje počinje 24. marta, na godišnjicu početka te vojne operacije.

Film “Čekajući Handkea” imaće, posle premijerne projekcije 5. marta u Kombank dvorani, još tri prikazivanja 6. marta, poslednjeg dana Festa.

Do 6. marta 50. Fest predstavlja ukupno 88 filmova, uključujući 20 u Glavnom takmičarskom programu, koji će ocenjivati međunarodni žiri na čelu sa srpskim glumcem Milošem Bikovićem.  

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu (pdf).

*Foto: Fest/Cebef/Dušan Milenković

(SEEcult.org)