Prioriteti posle krizne 2009.
Kulturna politika u Srbiji u 2009. godini bila je politika prevazilaženja nasleđenih problema i prilagođavanja uslovima ekonomske krize, a 2010. će biti godina stabilizacije i razvoja u kulturi, podsticanja kvaliteta i uvođenja novih viših standarda, rečeno je na godišnjem sastanku ministra Nebojše Bradića i direktora ustanova kulture iz cele zemlje, na kojem su rezimirani rezultati 2009. i istaknuti prioriteti u ovoj godini.
Kulturna politika u Srbiji u 2009. godini bila je politika prevazilaženja nasleđenih problema i prilagođavanja uslovima ekonomske krize, a 2010. će biti godina stabilizacije i razvoja u kulturi, podsticanja kvaliteta i uvođenja novih viših standarda, rečeno je na godišnjem sastanku ministra Nebojše Bradića i direktora ustanova kulture iz cele zemlje, na kojem su rezimirani rezultati 2009. i istaknuti prioriteti u ovoj godini.
Navodeći da je protekla godina bila turbulentna i za kulturu veoma teška zbog brojnih negativnih posledica ekonomske krize, Bradić je konstatovao da, uprkos tome, rezultati pokazuju da su uslovi u kojima je kultura funkcionisala bili na nivou stabilnih godina, saopštilo je 20. januara Ministarstvo kulture.
“Iako je, međutim, 2009. godina bila krizna za kulturu, ta se kriza najmanje osetila u ustanovama kulture - Ministarstvo kulture je podržalo najvažnije programe, a plate zaposlenih nisu smanjivane. Pojedinci i ustanove su iskazali vitalnosti i preduzimljivost, i zahvaljujući korišćenju sopstvenih resursa i podršci Ministarsva kulture - uspeli da postignu veoma dobre rezultate”, naglasio je Bradić.
Među zapaženim rezultatima koji su obeležili kulturu u 2009. godini izdvojeno je usvajanje Zakona o kulturi kojim uvodi konkurentnost i stvaraju uslovi za ostvarivanje javno-privatnog partnerstva u poslovanju, zatim osnivanje nove ustanova u sistemu zaštite - Centralnog instituta za konzervaciju, kao i otvaranje Centra za digitalizaciju filmske arhivske građe Jugoslovenske kinoteke i Depoa Kinoteke.
Istaknuto je i otvaranje Muzeja nauke i tehnike za javnost, te uspešno realizovanje jubileja posvećenih stvaralaštvu kompozitorke Ljubice Marić, slikarke Milene Pavlović Barili i slikara Paje Jovanovića.
Zahvaljujući projektu “Srbija u Srbiji”, kako je istaknuto, programi nacionalnih ustanova kulture postali su dostupni građanima širom Srbije, a kroz projekat “Srbija u svetu” i međunarodna gostovanja, ostvarena je i promocija srpske kulture u inostranstvu.
Na inicijativu Ministarstva kulture, pokrenute su edukacije zaposlenih u ustanovama kulture, čiji je cilj jačanje kapaciteta i kadrovskih potencijala, pospešivanje procesa decentralizacije u oblasti kulture i podsticanje interaktivne saradnje institucija i organizacija širom Srbije
Kao prioriteti u radu Ministarstva kulture u 2010. godini navedeni su otvaranje rekonstruisane zgrade Narodne biblioteke Srbije i završavanje radova na zgradi Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj i njeno otvaranje.
Takođe, biće nastavljeni radovi na rekonstrukciji Muzeja savremene umetnosti i sa radovima po prioritetima na drugim muzejskim institucijama.
Najavljeno je i obeležavanje stogodišnjice rođenja Meše Selimovića, Bojana Stupice, Stanojla Rajičića i Vojislava Vučkovića.
Među prioritetima je i virtualna prezentacije Narodnog muzeja, koji je zatvoren zbog procesa rekonstrukcije.
Najavljena je i aktivna saradnja sa evropskim institucijama, kao i unapređenje saradnje u regionu.
Među prioritetima je i usvajanje zakona o kinematografiji, o arhivskoj građi, fondacijama i zadužbinama i druge zakonodavne aktivnosti, kao i usvajanje Konvencije o nematerijalnoj kulturnoj baštini i Okvirne konvencije Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo, te stavljanje nematerijalne kulturne baštine na listu svetske baštine UNESKO-a i aktivnosti na zaštiti i prezentaciji spomenika kulture na listi svetke baštine UNESKO-a.
Biće obeležena i Godina knjige - aktivnostima kojima će Ministarstvo kulture afirmisati knjigu u lancu od stvaraoca do korisnika.
Državna sekretarka Nadica Momirov naglasila je da su u prethodnoj godini programska sredstva Ministarstva kulture bila izdvojena i za programe civilnog sektora i za neke od manifestacija, ali veliki deo sredstava namenjenih programskoj delatnosti upotrebile su ustanove kulture za realizaciju svojih programa, pri čemu je osnovni kriterijum za davanje finansijske podrške bio - kvalitet tih programa.
Kao primer je navela da je 2009. godine, osim 279 miliona dinara, koji su već bili opredeljeni za programe ustanova kulture, izdvojeno dodatnih 226 miliona za programe koje su ustanove kulture realizovale pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture.
Nadica Momirov je najavila da će u 2010. godini akcenat takođe biti na finansiranju programa izabranih na osnovu principa konkurentnosti, čiji će osnovni standard biti kvalitet.
“U tom smislu, podnošenje pravovremenog i preciznog izveštaja o realizovanim programima i projektima, predstavlja, pre svega, interes samih institucija koje su njihovi nosioci”, naglasila je Nadica Momirov.
Direktori ustanova kulture, kako je saopšteno, ocenili su da je politika prilagođavanja u 2009. godini, kada su ustanove kulture bile u situaciji da se odluče za prioritete i tako lakše dođu do ostvarenja nekih od svojih značajnijih ciljeva, imala i svoje pozitivne efekte koji se ogledaju, pre svega, u podizanju kvaliteta produkcije.
Jednoglasni je zaključak, da je, uprkos ekonomskim teškoćama, 2009. godina, iz ugla osvarenja standarda i nivoa kvaliteta realizovanih programa i projekata - bila dobra za institucije kulture, navedeno je u saopštenju.
(SEEcult.org)
