Preminuo Harold Pinter

Britanski nobelovac i jedan od najpoznatijih dramskih pisaca u svetu Harold Pinter, koji je bio poznat i kao oštar kritičar britanske i američke spoljne politike, preminuo je u 79. godini.

Britanski nobelovac i jedan od najpoznatijih dramskih pisaca u svetu Harold Pinter, koji je bio poznat i kao oštar kritičar britanske i američke spoljne politike, preminuo je u 79. godini.

Pinter je preminuo od raka, javio je Bi-Bi-Si.

Rođen u Londonu 10. oktobra 1930. godine u jevrejskoj porodici, Pinter je dobio Nobelovu nagradu za književnost 2005. godine, a Švedska akademija tada je istakla da je autor koji u svojim dramama "otkriva ponor ispod svakodnevnih čavrljanja i probijao ulaz u zatvorene sobe ugnjetavanja".

Opisujući ga kao najeminentnijeg predstavnika engleskog dramskog teatra druge polovine 20. veka, Švedska akademija podsetila je i da je Pinter, delima kao što su "Rođendan", "Povratak" i "Nastojnik", u potpunosti obnovio umetničku formu i “osnovne elemente pozorišnog stvaralaštva - zatvoreni prostor i nepredvidljiv dijalog u kome su ljudi na milosti jedni drugih i u kojem su laži zdrobljene”.

Pinter je u prvoj polovini karijere važio za apolitičnog pisca, nastavljajući se radovima na teatar apsurda koji su začeli Beket i Jonesko. Tada je i napisao svoje najznačajnije drame (Nastojnik, Povratak, Ničija zemlja, Stara vremena, Rođendan…).

Od sredine 80-ih godina prošlog veka, iako nije bitno promenio dramski izraz, (Vreme zabave, Mesečina, Stanica Viktorija, Gorstački jezik...), ali je postao politički aktivan i oštricu kritike uperio uglavnom prema totalitarnim režimima, pogotovo prema SAD i prema samoj Britaniji.

Poznat po levičarskoj političkoj orijentaciji, Pinter je bio i jedan od oštrih oponenata rata u Iraku, kao i američke i britanske politike uopšte, počev od vremena vladavine Margaret Tačer i Ronalda Regana, ali i kasnije.

Pinter je glasno i uporno negodovao protiv zloupotrebe moći širom sveta, a između ostalog, hrabro je napao američko - britansku alijansku i povodom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, mada nije imao simpatija ni prema tadašnjem srpskom predsedniku Slobodanu Miloševiću. Na tu temu snimio je i dokumenatarc, prikazan te godine u Domu omladine Beograda.

Iako je 2002. godine utvrđeno da boluje od raka, i dalje se aktivno angažovao u suprotstavljanju britanskoj spoljnoj politici, a bio je i jedan od potpisnika protestnog pisma britanskoj vladi povodom rata u Iraku.

Po saznanju da je dobio Nobelovu nagradu, Pinter je rekao i da je “Irak samo simbol stava zapadnih demokratija prema ostatku sveta”, te da njegovo političko angažovanje nema nikakve veze sa priznanjem Švedske akademije.

“Ja sam duboko u umetnosti i duboko angažovan u politici i ponekad se ta dva sveta sretnu, a ponekad ne”, rekao je tada Pinter, autor više od 30 dramskih dela, koji je pisao i scenarija za film i televiziju.

Između ostalog, napisao je scenario za film “The French Lieutenant’s Woman”, zasnovan na romanu Džona Foulesa (John Fowles).

Pinter je bio prvi Britanac koji je dobio Nobelovu nagradu od 2001. godine, kada je laureat bio V.S. Najpol (Naipaul).

I u govoru na svečanoj ceremoniji u Stokholnmu, koji je emitovan video bimom iz bolnice u kojoj se tada lečio, Pinter nije poštedeo američkog predsednika Džordža Buša i tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera, optužujući da su odgovorni za sijaset laži o ratu u Iraku, kojima su hranili javnost. Zato su, kako je tada rekao, zaslužili da im se sudi pred Međunarodnim sudom pravde.

Navodeći da je većina političara inače nezainteresovana za istinu, već samo za način kako da ostanu na vlasti, Pinter je tada ocenio i da političari smatraju suštinskim da ostave ljude bez istine, čak i o njihovim sopstvenim životima.

U govoru pod nazivom “Umetnost, istina i politika”, u kojem je naglasio važnost istine u umetnosti zbog njenog odsustva u politici, Pinter je rekao i da tvrdnje SAD i Britanije da Sadam Husein ima oružje za masovno uništavanje, kojima su pokušali da opravdaju invaziju Iraka, nisu bile istinite.

“Istina je nešto sasvim drugo. Istina je videti kako SAD razumeju svoju ulogu u svetu i način na koji je predstavljaju”, rekao je tada Pinter, dodajući da je od Drugog svetskog rata američka vlada podržavala, a u mnogim slucajevima i stvorila desničarske militaristicke diktature u svetu, kao sto su Indonezija, Grčka, Urugvaj, Paragvaj, Haiti, Turska, Filipini, Gvatemala, El Salvador i Čile.

Pinter je ocenio i da su SAD cinično manipulisale svetskom moći, praveći istovremeno maskaradu kao silu za univerzalno dobro.

Povodom Blerove podrške ratu protiv Iraka, Pinter je rekao da se Britanija pokazala kao “patetično i tromo jagnje koje bleji iza SAD na čelu”.