Preminuo akademik Zoran G. Đurić
Akademik Zoran G. Đurić, direktor Instituta tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, preminuo je 15. septembra u Beogradu u 80. godini, saopštila je SANU.
Najvažnije naučne rezultate Đurić je ostvario u oblasti poluprovodničkih, optoelektronskih, MEMS i NEMS naprava.
Rođen 1941. godine u Prilipcu, završio je 1964. godine Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, Odsek tehničke fizike, a na istom fakultetu je magistrirao 1967. i doktorirao 1972. Usavršavao se na Mičigen državnom univerzitetu u SAD (1980) i na Univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu (1987).
Po diplomiranju se zaposlio u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM), gde je biran u sva naučna zvanja. Paralelno sa radom u IHTM-u, ostvario je značajnu saradnju sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu, na kojem je 1990. godine izabran za redovnog profesora za predmete iz oblasti fizičke elektronike. Bio je mentor velikom broju diplomaca, magistranata i doktoranata. Đurić je bio i gostujući profesor na Tehničkom univerzitetu u Beču u oblasti tehnologija mikroelektromehaničkih sistema (MEMS) i nezavisni ekspert-evaluator EU FP-7 projekata u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, mikro i nanosistema i minijaturizovanih smart senzora i sistema.
Takođe, više od 15 godina bio je inostrani recenzent za projekte Researć Grant Councila iz Hong Konga, kao i recenzent časopisa Sensors and Actuators A (Physical), Sensors and Actuators B (Chemical) i Microelectronics Engeenering Journal. Između ostalog, bio je i član Internacionalnog programskog komiteta konferencije Micro&Nano Engineering, jedne od najvećih konferencija u oblasti nanoinženjeringa.
Za dopisnog člana SANU izabran je 2003, a za redovnog 2012. godine. Od 2011. radio je kao direktor Instituta tehničkih nauka SANU.
Bio je član Akademije inženjerskih nauka Srbije od njenog osnivanja (1998) i Udruženja inženjera elektrotehnike IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers).
Naučno-istraživački rad akademika Đurića od početka je obuhvatao oblast fizike i tehnologije poluprovodnika i poluprovodničkih naprava.
Jedan je od utemeljivača teorije i tehnologije izrade poluprovodničkih naprava, a učestvovao je i u projektovanju i razvoju tehnologija za izradu prvih domaćih silicijumskih solarnih ćelija (1964), visoko frekventnih planarnih tranzistora (1967), poluprovodničkog mikrofona, prvih silicijumskih integrisanih kola (1968), MOS tranzistora sa efektom polja (1970) i dr. Rukovodio je projektima iz oblasti zagrevnih slojeva SnO2 (1972), silicijumskih p-i-n fotodetektora (1975), poluprovodničkih lasera (1977), prvih MEMS silicijumskih senzora pritiska (1983), InSb infracrvenih detektora (1986), HgCdTe infracrvenih detektora za termoviziju (1990), transmitera pritiska (2000), mikro/nanomehaničkih sistema i senzora (2002), senzora pritiska nove generacije (2007), transmitera pritiska i temperature (2009), MEMS IC detektora (2010), senzora na bazi mikro/nanogredica (2011). Rad na tim projektima rezultovao je osvajanjem savremene planarne tehnologije, MEMS tehnologija, tehnologije epitaksijalnog rasta poluprovodničkih heterostruktura itd. Iz tih projekata su proistekli proizvodi koji su plasirani na domaće i inostrano tržište (u više od 100 firmi iz oblasti naftne industrije, petrohemije, procesne industrije, elektroenergetike), čime je obezbeđivana infrastruktura i druge finansijske potrebe CMT, neophodne za naučno-istraživački rad.
Od 2008. do 2011. godine bio je koordinator FP-7 evropskog projekta Reinforcement of Regional Microsystems and Nanosystem Centre (REGMINA). Projekat je doprineo poboljšanju eksperimentalne baze CMT kupovinom nove laboratorijske opreme i baze znanja kroz trening istraživača u poznatim inostranim laboratorijama, čime je omogućio da IHTM-CMT postane regionalni centar izuzetnosti za senzore i mikro i nanosisteme.
Akademik Đurić je objavio više od 370 naučnih publikacija, od toga 72 rada u međunarodnim naučnim časopisima.
Dobitnik je priznanja za uspešnu saradnju i doprinos razvoju Instituta za fiziku u Beogradu 1981. i priznanja za razvoj IHTM-a.
Skupština opštine Arilje dodelila mu je povelju za izuzetne rezultate postignute u oblasti nauke. Dobitnik je plakete “Vojislav K. Stojanović” Udruženja univerzitetskih nastavnika.
“Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sveukupnu srpsku nauku”, saopštila je SANU.
(SEEcult.org)
