Preminula Dubravka Ugrešić
Istaknuta književnica i esejistkinja Dubravka Ugrešić preminula je 17. marta u 73. godini u Amsterdamu, gde je živela i radila poslednje tri decenije.
Dubravka Ugrešić preminula je u krugu prijatelja i porodice, saopštio je Multimedijalni institut (mama) u Zagrebu, sa kojim je godinama sarađivala.
Dubravka Ugrešić etablirala se kao jedna od najistaknutijih evropskih književnica i esejistkinja. Od ranih postmodernističkih radova, preko elegičnog suočavanja s raspadom Jugoslavije i promenama nakon pada Berlinskog zida, do spisa o popularnoj i književnoj kulturi, njeno delo obeleženo je retkom kombinacijom ironije, polemičnosti i saosećanja.
Rođena 1949. godine u Kutini, završila je studije ruskog jezika i komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde je kasnije i nastavila raditi u sklopu Zavoda za nauku o književnosti. Kroz njeno književno delovanje prepliće se nekoliko osnovnih preokupacija, kao što su propitivanje prirode pisanja i književnosti kao takve, suprotstavljanje popularne (ili pak trivijalne) literature visokoj ili kanonskoj, te kasnije problematizovanje egzila i pitanje identiteta.
Izložena javnom progonu i medijskom šikaniranju, napustila je Hrvatsku 1993. Stoga se uvek pozicionirala kao transnacionalna ili postnacionalna spisateljica i zalagala za pravo autora da ne priznaju i ne poštuju etničke i nacionalne granice.
Autorka je knjiga "Poza za prozu", "Štefica Cvek u raljama života", "Život je bajka", "Forsiranje romana-reke", "Američki fikcionar", "Kultura laži", "Muzej bezuvjetne predaje", "Zabranjeno čitanje", "Ministarstvo boli", "Nikog nema doma", "Baba Jaga je snijela jaje", "Lisica". Rajko Grlić je ovekovečio Šetifcu Cvek u filmu "U raljama života" (1984).
U egzilu, koji je vremenom postao emigracija, njene knjige prevedene su na više od 20 jezika. Predavala je na više američkih i evropskih univerziteta, uključujući Harvard, UCLA, Kolumbija i Slobodni univerzitet u Berlinu.
Dobitnica je važnih književnih priznanja, među kojima je i NIN-ova nagrada, koju je dobila za "Forsiranje romana rijeke" (1988), te Međunarodna nagrada za književnost Neustadt.
Dubravka Ugrešić, Crvena škola, 59. Oktobarski salon, Beograd, 2022. Foto: SEEcult
Dubravka Ugrešić je živela i radila u Amsterdamu poslednjih decenija, ali je bila prisutna u regionu svojom književnošću, ali i drugim projektima, među kojima je najrecentniji "Crvena škola", predstavljen na 59. Oktobarskom salonu u Beogradu 2022. godine u Salonu Muzeja savremene umetnosti, a prethodno u Galeriji Filodrammatica u Rijeci, u okviru programa "Rijeka - Evropska prestonica kulture 2020".
Taj projekat realizovan je u saradnji sa Petrom Milatom i Multimedijalnim institutom - mi2, a obuhvata niz tekstova i vizuelnih radova, nastalih njenim intervencijama na materijalu koji je počela da prikuplja nakon što se početkom rata u Jugoslaviji 1991. godine u njenim rukama slučajno našla jedna školska početnica, koja je prema godini izdanja lako mogla biti i njena. Pred njom su, kako je navela povodom tog projekta, odjednom iskrsla dva sveta — davnašnji, zaboravljeni svet početnice koji je obećavao srećnu budućnost, i drugi, zbiljski, sadašnji, koji je tu budućnost brutalno osporavao.
Dubravka Ugrešić, Crvena škola, 59. Oktobarski salon, Beograd, 2022. Foto: SEEcult
Povodom izložbe "Crvena škola" na 59. Oktobarskom salonu, Dubravka Ugrešić je navela: "Čime se ja to bavim? Iskreno rečeno, ne znam. Istina je, nisu mi strani pojmovi poput appropriation art, intervention art, soc-art... Bila sam svojevremeno očarana konceptom soc-arta slikara Ilje Kabakova, Aleksandra Melamida, književnika Leva Rubinštajna i drugih. Otkrila sam i iščašeni amaterizam Henrija Dargera, volim slike jugoslovenskog soc-artiste Dušana Makavejeva, ali mislim da odgovor ne treba tražiti u tom smeru. Ja nikako nisam "umetnica", i sve na izložbi je reciklaža, postupak očuđenja ili začudnosti, koji nastojim postići malim intervencijama. Kada kažem reciklaža, to se pre svega odnosi na materijal kojim se služim. Nema ni jedne moje rečenice, ni jednog mog crteža (jer nisam umetnica). To je iz današnje perspektive arheološki materijal, a tom vrstom arheologije se malotko bavim".
*Naslovna fotografija: Shevuan Williams. Norman, Oklahoma 2016.
(SEEcult.org)
