Premijera Pokojnika
Korupcija i u najintimnijim područjima života tema je satirične komedije “Pokojnik” - poznog komada velikog srpskog komediografa Branislava Nušića, u režiji Egona Savina, čija je premijera 26. decembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, a od praizvedbe pre više od 70 godina doživela je samo još dve postavke.
Korupcija i u najintimnijim područjima života tema je satirične komedije “Pokojnik” - poznog komada velikog srpskog komediografa Branislava Nušića, u režiji Egona Savina, čija je premijera 26. decembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, a od praizvedbe pre više od 70 godina doživela je samo još dve postavke.
Prema navodima Narodnog pozorišta, Nušić se, po uzoru na Henrika Ibzena, obrušio se u toj komediji na celo društvo i njegove stubove - one koje bismo danas eufemistički nazvali političkom i poslovnom elitom. I dok su, u svoje vreme, Ibzenove reči izazivale uznemirenje intelektualnih i državnih elita širom Evrope, Nušić je mogao da “bude igran”, ma koliko iskrena, tačna i bespoštedna bila njegova kritika društva.
Načelna, suštinska kritika, kritika koja predstavlja analizu korena i porekla društvene korupcije, nikoga nije interesovala jer nije predstavljala opasnost ni za koga pojedinačno. Stubovi društva mogli su da budu mirni. Mogli su čak da se, sa običnom publikom, smeju slici samih sebe koju je Nušić izneo u javnost.
Savin u tumačenju “Pokojnika” predlaže drugačiju strategiju: ukazuje na to da je korupcija zahvatila najintimnije područje života - bračne, ljubavne, prijateljske i rodbinske odnose, postavljajući pitanje da li smo spremni da žrtvujemo vrednosti ličnog života, samo zato da bismo se održali u sistemu koruptivnih društvenih igara. Ili, žrtvujući svoj opstanak u takvom društvu, treba da postupimo kao Pavle Marić, glavni lik Nušićevog komada - da odbacimo svoj identitet i odemo negde drugde, daleko od sveta prevare, pljačke, izdaje i laži.
U brojnoj glumačkoj ekipi su Nebojša Kundačina, Darko Tomović, Predrag Ejdus, Branko Jerinić, Bojan Krivokapić, Aleksandar Đurica, Ljubomir Bandović...
Dramaturg je Slavko Milanović, scenograf Boris Maksimović, a kostimograf Marina Medenica.
Praizvedba “Pokojnika” bila je 1937. godine, a reditelj Radoslav M. Vesnić je, kako je zabeležila tadašnja kritika, “živo razvijao radnju” i trudio se da predstava ne skrene u lakrdiju, već da je izdigne “na nivo prefinjene satire”. Predstava se zadržala na repertoaru sve do okupacije, i za to vreme je odigrana 70 puta, od čega je samo u prvoj sezoni imala čak 54 izvođenja.
Neposredno posle Drugog svetskog rata, režije “Pokojnika” se prihvatio Hugo Klajn, a premijera je odigrana 31. marta 1948. godine - u znak sećanja na desetogodišnjicu smrti slavnog komediografa. Nije slučajno što je novoformirana narodna vlast za ovu zgodu izabrala upravo tu, po mnogima, a naročito tadašnjim mišljenjima, najsatiričniju nušićevu komediju.
Poslednja postavka “Pokojnika” rađena je na Sceni Zemun, u vreme rekonstruisanja zgrade Narodnog pozorišta na Trgu republike.
Predstavu je režirao Pavle Minčić, a premijera je bila na Dan pozorišta, 22. novembra 1988, a u okviru obeležavanja pola veka od smrti Nušića.
Predstava nije naišla na odobravanje kritike, ali ni publike, pa je živela samo do kraja sezone i odigrana svega osam puta.
Sajt Narodnog pozorišta je www.narodnopozoriste.rs
(SEEcult.org)
