Predloženo osnivanje Agencije za razvoj kulture
Stručni skup o australijskom iskustvu razvoja kreativne ekonomije i mogućim poukama u tom smislu za Srbiju održan je 31. oktobra u Privrednoj komori Beograda, a među iznetim predlozima je osnivanje Agencije za razvoj kulture i kreativnih industrija koja bi imala medijatorsku i savetodavnu ulogu i pružala stručnu podršku državnim vlastima.
Inicijativu za osnivanje Agencije za razvoj kulture iznela je Grupa za kreativnu ekonomiju, organizator tog skupa, ocenjujući da Ministarstvo kulture - kakvo danas funkcioniše - ne ostvaruje vidljive i značajne rezultate na polju razvoja kreativnog sektora.
Agencija za razvoj kulture i kreativnih industrija imala bi, prema tom predlogu, medijatorsku i savetodavnu ulogu i pružala stručnu podršku Skupštini, Vladi Srbije i relevantnim ministarstvima.
To telo bi, kako je predloženo, imalo ulogu da stvara stimulativni ambijent za investiranje u kreativni sektor, doprinosi usvajanju i ostvarivanju različitih mera za razvoj partnerstva, filantropije, poboljšanju poreskog ambijenta za investiranje u kreativni sektor, pojednostvaljenju procedura za pristup javnim sredstvima namenjenim finansiranju tog sektora, širenju tržišta za plasman kreativnih proizvoda i usluga… Takođe, obavljalo bi i sve druge poslove od značaja za razvoj tog sektora.
Grupa za ekonomiju organizovala je skup o australijskom iskustvu razvoja kreativne ekonomije u saradnji sa Društvom ekonomista Beograda i Privrednom komorom Beograda, a izbor i predstavljanje australijskih javnih politika i programa za razvoj kreativnog sektora zasnovan je na činjenici da je to, kako je istaknuto u saopštenju, jedna od zemalja dobrih primera ekonomizacije kreativnog stvaralašta koja nije dovela do vulgarizacije kulturnih vrednosti, već naprotiv, do jačanja istinske slobode tog sektora i njegove prosvetiteljske uloge.
Ambasadorka Australije u Beogradu Helena Studdert istakla je da vlada njene zemlje “ne stvara kulturu”, već “omogućuje i stvara institucionalno okruženje za razvoj kulture i kreativnih industrija”. Ona je napomenula i da bogato australijsko iskustvo može poslužiti kao primer toga “šta sve može da se postigne boljim tretmanom kreativnih industrija i koliko su one od suštinskog značaja za razvoj društva i ekonomije”.
Profesor Gojko Rikalović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu istakao je da je Australija svetski lider u ekonomskom valorizovanju kreativnosti i originalnosti i da zauzima jedno od vodećih mesta po razvijenosti poslovnog okruženja stimulativnog za kreativne industrije, što može biti poučno i za Srbiju. On je podvukao da u izboru puta reindustrijalizacije Srbije značajnu pažnju treba posvetiti tom sektoru, ne samo zato što kreira nova radna mesta, već i zato što utiče na kvalitet ekonomskog razvoja.
Izvršna direktorka Grupe za kreativnu ekonomiju Hristina Mikić konstatovala je da se u Srbiji uveliko kasni sa reformom javnih politika u toj oblasti i ocenula da one moraju biti zasnovane ne nekoliko principa - boljoj vezi nauke i prakse u programiranju razvoja tog sektora, usaglašavanju zakonodavstva sa savremenim zahtevima pre svega virutelne kreativne ekonomije i evropskih integracija, stimulativim poreskim instrumentima, kao i većoj podršci izvoznoj orijentisanosti tog sektora.
Dejan Molnar sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu i specijalni savetnik Grupe za kreativnu ekonomiju ukazao je da se mora redefinisati uloga države u pet ključnih oblasti: finansiranju kreativnog sektora, sistemu podrške MSP, preduzetnicima i ostalim relevantnim akterima kreativnog sektora, digitalizaciji kreativne ekonomije, internacionalizaciji i rastu konkuretnosti i unapređenju ljudskih resursa.
Skup u Privrednoj komori prvi je u nizu lokalnih foruma kreativne ekonomije, koje će u narednom periodu realizovati Grupa za kreativnu ekonomiju, a koji imaju za cilj da afirmišu koncept kreativnih industrija u funkciji razvoja gradova i opština i uspostave novu platfromu za izgradnju kreativnog društva i ekonomije u Srbiji.
Tom prilikom predstavljena je publikacija “Kreativna Australija”, koju je objavila Grupa za kreativnu ekonomiju, a namenjena je afrimisanju novih modela razvoja kreativne ekonomije u Srbiji i sadrži radove vodećih australijskih stručnjaka u toj oblasti.
Od više od 178 različtih programa za razvoj kreativnog sektora u Australiji, u priručniku je predstavljeno njih 27 za koje se procenilo da mogu biti primenjeni u okolnostima u Srbiji.
Neki od njih su Art start program namenjen podršci kreativcima na početku njihove karijere, Artbanka program namenjen razvoju savremene vizuelne umentosti, programi mobilnosti za kreativce, programi finansiranja kulture i kreativnih industrija, Odiseja program namenjen povezivanju dizajna i privrede, zatim program Komercijalizacija Australije namenjen komercijalizaciji kreativnih proizvoda, program Film Australija za podršku filmskoj industriji…
Skup u Privrednoj komori rezultat je projekta Kreativna Australija u Srbiji koji realizuje Grupa za kreativnu ekonomiju.
Osim 120 predstavnika kreativnog sektora, akademske i poslovne zajednice, skupu je prisustvovao i budući ambasador Srbije u Australiji Miroljub Petrović.
(SEEcult.org)
