Potvrda Parade ponosa i apeli

Organizatori Parade ponosa u Beogradu izrazili su uverenje da će ta manifestacija biti održana 10. oktobra prema planu i pozvali državne organe da osiguraju bezbednost svih učesnika, a uz uveravanja predstavnika vlade da će tako i biti, dobili su prvi put i najavu učešća pojedinih ministara u šetnji centrom grada.

Uprkos tome što su se ponovo pojavili plakati i grafiti protiv Parade ponosa, organizatori su saopštili 7. oktobra na konferenciji za novinare da su, bez obzira na loša iskustva u proteklih desetak godina, čvrsto uvereni da će prva Parada ponosa u Beogradu biti održana iz trećeg pokušaja kako je i planirano, nakon niza sastanaka koje su održali s nadležnim državnim institucijama u vezi sa bezbednošću tog događaja.

Organizacioni odbor očekuje od policije i svih bezbednosnih struktura da maksimalno osiguraju bezbednost svih učesnika i učesnica Parade ponosa, smatrajući da na njima leži najveća odgovornost za bezbednosni aspekt te manifestacije, koja je 2009. godine otkazana u poslednjem trenutku, a 2001. sprečena je fizičkim nasiljem neistomišljenika.

Ističući da je osnovni cilj Parade ponosa da bude prvi put održana u Srbiji, organizatori su izrazili nadu da će svaka sledeća zahtevati manje bezbednosne mere i da će ti događaji postati mesto proslave tolerancije i slobode svih.

Pozivajući sve građane i građanke da im se pridruže na Paradi ponosa, organizatori su pozvali i neistomišljenike da se uzdrže od bilo kakvog nasilja i opstrukcije tog događaja.

Pored organizatora Parade ponosa, Lazara Pavlovića, Bobana Stojanovića i Adorjana Kurucza, na toleranciju su pozvali sa konferencije za novinare i ministar za ljudska i manjinska prava Srbije Svetozar Čiplić, šefica odeljenja za demokratizaciju OEBS-a Daiana Falloni i koordinatorka Amnesty International za Evropu Sabine Zwiers.

Ministar Čiplić je rekao je da u “dobroj veri očekuje 10. oktobar”.

“Sve nas i sve vas pozivam da se 10. pojavimo i prošetamo ulicama slobodarskog Beograda”, rekao je Čiplić, koji je poručio i da se time ne završava briga za LGBT zajednicu i da je predstojeća Parada ponosa “mali korak za Srbiju, ali veliki korak za sve građane“.

I Sabine Zwiers je izrazila očekivanje da će Vlada Srbije i posle Parade ponosa raditi na obezbeđivanju ravnopravnosti svim građanima, uključujući pripadnike LGBT zajednice, kao “najveće manjine u Srbiji”.

Slično je ocenila i predstavnica OEBS-a, ocenjujući da se mora još mnogo toga učiniti, s obzirom da postoje glasovi koji podstiču mržnju.

Kako je najavljeno, Paradi ponosa prisustvovaće i šef misije OEBS-a Dimitrios Kipreos, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer i šef Delegacije Saveta Evrope u Srbiji Konstantin Jerakostopulos.

I ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić, koji je i potpredsednik vlade, ponovio je, kako su preneli elektronski mediji, da će policija učiniti sve da osigura bezbednost učesnika Parade ponosa, a sve građane koji se protive tom događaju pozvao je da ne izražavaju nezadovoljstvo nasiljem.

S druge strane, pojedine desničarske organizacije najavile su okupljanja tokom vikenda kojima će izraziti protest povodom Parade ponosa, a mitropolit crnogorsko-primorski i administrator eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske Amfilohije Radović zauzeo se za njeno otkazivanje.

Srpski sabor Dveri pozvao je na “Porodičnu šetnju” 9. oktobra na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, a za vikend su najavljeni i molitveni skupovi pojedinih grupa pravoslavnih hrišćana.

Podršku Paradi ponosa, čiji je slogan “Da šetamo zajedno”, uputile su mnogobrojne domaće i međunarodne nevladine organizacije, pojedine političke stranke i pojedinci, uključujući i pojedine državne zvaničnike, pa je tako predsednica Skupštine Srbije i funkcionerka Socijalističke partije Srbije Slavica Đukić Dejanović navela u pismu organizatorima da, “kao i do sada, podržava održavanje Parade ponosa kao skupa koji svoje utemeljenje pronalazi u poštovanju osnovnih ljudskih prava, negovanju tolerancije i prihvatanju različitosti”.

“Smatram da je ovakav skup pravi put da se LGBT populacija u Srbiji integriše u društvenu zajednicu, bez straha od diskriminacije. Verujem da je Srbija, koja podržava ovakav način ukazivanja na probleme sa kojima se manjinske grupe suočavaju, na putu da, kao i većina svetskih metropola smanji stepen homofobije i netrpeljivosti na osnovu seksualne orijentacije”, navela je Slavica Đukić Dejanović.

Organizatori Parade ponosa poručili su da ta manifestacija miran, nenasilan i inkluzivan javni skup koji će pokazati da LGBT osobe u Srbiji mogu slobodno i bez straha da prošetaju ulicama Beograda uz podršku rođaka, prijateljica i prijatelja, saradnika i svih drugih koji se zalažu za ravnopravnost, toleranciju i poštovanje ljudskih prava. Parada ponosa, kako je istaknuto, nije krajnji cilj, već kao sredstvo kojim će društvu biti skrenuta pažnja na probleme sa kojima se LGBT populacija u Srbiji svakodnevno suočava i kojim će zatražiti od države da se sa nasiljem i diskriminacijom sistemski obračuna.

Podršku Paradi ponosa uputili su proteklih nedelja i Human Rights Watch, Amnesty International, Civil Rights Defenders, Centar za evroatlantske studije, Beogradski fond za političku izuzetnost, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Kabinetu potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije, Incest Trauma Centar - Beograd, Zelena omladina Srbije, Koalicija protiv diskriminacije, Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM, mreža organizacija Inicijative mladih za ljudska prava iz zemalja u regionu, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, JAZAS, Astra i mnoge druge domaće i strane organizacije.

Organizatori Parade ponosa najavili su da će biti tri prilazna punkta parku Manjež, u kojem će 10. oktobra u 10 sati početi okupljanje pred samu šetnju okolnim ulicama.

Prvi punkt je na Slaviji, drugi kod Saobraćajnog instituta CIP na uglu Nemanjine i Sarajevske ulice, a treći na raskrsnici ulica Kralja Milana i Kneza Miloša (kod Londona).

Postojaće tri ulaza u park Manjež, sva tri iz ulice Svetozara Markovića, od kojih će srednji biti ulaz za medije, a ostala dva za učesnike i učesnice Parade ponosa.

Organizacioni odbor pozvao je i sve učesnike i učesnice da pročitaju sigurnosno uputstvo za dolazak na Paradu ponosa koje se može preuzeti OVDE (nalazi se i U PRILOGU).

Šetnja će biti Nemanjinom ulicom, pa Kneza Miloša i nazad Masarikovom, a na kraju će biti održana žurka u SKC-u.

Prema rečima organizatora, vodeći računa o bezbednosnim uslovima i simbolici ovogodišnje Parade, za mesto okupljanja i rutu šetnje odabrali su prosor na kojem je skoncentrisan veći broj državnih institucija - Vlada Srbije i ministarstva, te sudske institucije.

Paradu ponosa organizuju Gej strejt alijansa (GSA) i Kvirija - centar za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti (Kvirija centar), uz podršku i pomoć Grupe za podršku gej muškarcima iz Novog Sada, kao i prijateljica i prijatelja iz LGBT zajednice i mnogobrojnih organizacija.

Uoči Parade ponosa, proteklug dana organizovan je i Pride Week, manifestacija koja obuhvata više izložbi, koncerata, tribina i promocija knjiga.

Simbol Parade ponosa je jedan od simbola Beograda - statua Pobednik, rad Ivana Meštrovića, postavljena na Kalemegdanu.

Prva Parada ponosa u Beogradu trebalo je da bude održana prošle godine 20. septembra, ali je taj dan obeležen zabranom javnih okupljanja u centru grada, hapšenjem ultradesničara koji su se ipak okupili, te mnogobrojnim reakcijama na otkazivanje manifestacije.

Parada ponosa je trebalo da bude održana ispred Filozofskog fakulteta, ali je odložena nakon priznanja nadležnih da ne mogu da garantuju bezbednost učesnicima u centru grada i njihovog predloga organizatorima da izmeste skup na Ušće iz bezbednosnih razloga. Organizatori su to odbacili kao neprihvatljivo i otkazali Paradu.

Otkazivanje je izazvalo i polemiku u javnosti o sposobnosti države da se izbori s nasiljem, ali je iz krugova vlasti ocenjeno da je samo izgubljena bitka i da je “sigurno da će država da pobedi”.

Podršku Povorci ponosa izrazile su bile mnogobrojne javne ličnosti i umetnici, nevladine organizacije, organizatori povorki ponosa iz regiona, kao i ambasade pojedinih evropskih zemalja, uključujući Švedsku - u ime predsedavajuće EU.

Organizatori su, u međuvremenu, dobili javnu podršku ključnih državnih institucija i funkcionera, a održali su niz sastanaka i s parlamentarnim strankama, koje su uglavnom podržale održavanje Parade ponosa. Sve stranke su u tim razgovorima osudile nasilje prema GLBT osobama, većina ih je podržala i održavanje Parade ponosa, a pojedine su najavile i prisustvo svojih funkcionera.

Sajt Parade ponosa je www.parada.rs

(SEEcult.org)