• Search form

02.03.2014 | 22:19

Potemkinova podrška kulturi

Potemkinova podrška kulturi

Kultura u Srbiji ni uoči novih parlamentarnih izbora nije tema predizborne kampanje ni vladajućih, ni opozicionih stranaka, koje su podjednako odgovorne za teško stanje u kojem se nalaze akteri kulturne scene, a posebno civilni sektor koji je godinama marginalizovan i doveden na ivicu opstanka. O nerazumevanju značaja civilnog sektora u kulturi, uprkos njegovom ogromnom doprinosu razvoju celokupne kulturne scene i šireg društva, ukazuje i analiza dr Predraga Cvetičanina iz Centra za emipirijske studije kulture jugoistočne Evrope, urađena za novi broj magazina “Manek” Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) koji će uskoro izaći iz štampe.

Cvetičanin daje pregled ulaganja državnih organa u Srbiji 2012. i 2013. godine u civilni sektor u kulturi, na osnovu analize godišnjih konkursa Ministarstva kulture i rezultata drugih istraživanja, pokazujući i kako su ta sredstva raspoređena u skladu sa važećom klasifikacijom udruženja građana. Takođe, daje i predloge kako bi tu tešku situaciju trebalo i kako ju je moguće promeniti.

Cvetičanin zastupa tezu da je odnos države prema civilnom sektoru u Srbiji najbolje posmatrati kao izgradnju fasade (kulisa), koja bi verovatno trebalo da prevari one koji prate napredak Srbije u procesima evropskih integracija. Kao deo takve politike, on vidi i praksu Ministarstva kulture i informisanja da na godišnjim konkursima za projekte svakome "da ponešto", a prilično "sumnjivim" organizacijama najviše. Osim što takva praksa ne obezbeđuje održivost civilnog sektora u kulturi, najčešće i onemogućava one koji su podneli predloge projekata da te projekte i realizuju, naveo je Cvetičanin.

Reč je o iznosu od svega oko 1% ukupnog godišnjeg budžeta Ministarstva kulture koji se odvaja za civilni sektor u kulturi, ali to nije jedini problem.

Prema rečima Cvetičanina, da bi se videlo da su sredstva namenjena akterima civilnog društva u Srbiji zapravo još mnogo manja  od 1%, potrebno je odgovoriti na pitanje šta to povezuje, na primer, Odred izviđača “Zavičaj” iz Vranja, Centar za estetiku i stil “Lady” iz Beograda, Merhamet Sandžaka iz Novog Pazara, Franjevački samostan iz Subotice, Biblioteku Srpske Patrijašije iz Beograda, Udruženje lončara "Zlakusa" i, recimo, Dah teatar iz Beograda, Nezavisni filmski centar "Filmart" iz Požege i KUDA.org iz Novog Sada, koji su članovi Asocijacije NKSS.

“Tačan odgovor je da su za Ministarstvo kulture i informisanja sve ovo predstavnici civilnog sektora u kulturi Srbije. A odgovor na pitanje zašto bi iko tvrdio nešto tako besmisleno, zna svaki trgovac sklon prevarama – da bi se dobilo ‘na masi’. Tako da u izveštajima, koji se upućuju domaćoj i međunarodnoj javnosti i pred onima koji zaista deluju u civilnom sektoru u kulturi Srbije, ‘kulise’ izgledaju uverljivije”, naveo je Cvetičanin, koji je te zaključke izveo na osnovu analize rezultata konkursa Ministarstva kulture i informisanja za sufinansiranje projekata u 2012. i 2013. godini, rezultatima istraživačkog projekta "Vaninstitucionalni akteri kulturne politike u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji" iz 2010. godine, nalazima projekta "Linija 481" Centra za razvoj neprofitnog sektora, kao i na analizi rezultata internih anketa među članicama Asocijacije NKSS tokom 2012. i 2013. godine.

Prema podacima dostupnim u medijima, ukupan budžet Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Srbije u 2012. bio je 6.042.349.000 dinara (oko 52.090.000 evra), a budžet Ministarstva kulture i informisanja u 2013. godini, nakon rebalansa, 6.343.792.000 dinara (oko 57.150.000 evra). U okviru dva glavna godišnja konkursa Ministarstva - za (su)finansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva i kulturnog nasleđa, dodeljeno je ukupno 469.300.879 dinara (oko 4.046.000 evra 2012), odnosno 380.765.609 dinara (oko 3.430.000 evra 2013. godine). U oba slučaja, ukupna sredstva izdvojena kroz te konkurse, koji su osnovni izvor finansiranja organizacija civilnog društva (OCD) od strane Republike Srbije, činila su manje od 10% ukupnih sredstava kojima je raspolagalo Ministarstvo kulture.

Na konkursu za projekte u oblasti savremenog kulturnog stvaralaštva u 2012. dodeljeno je ukupno 186.086.129 dinara ili oko 1.600.000 evra. Od toga je za 288 projekata organizacija civilnog društva (po trenutno važećoj klasifikaciji) izdvojeno 69.258.129 dinara (oko 597.000 evra). U istoj godini je, u oblasti kulturnog nasleđa, za projekte odobreno ukupno 283.214.750 dinara (2.441.000 evra), a finansirano je 68 projekata OCD sa 22.315.000 dinara (oko 192.000 EUR).

U 2013. godini na konkursima za projekte u oblasti savremenog kulturnog stvaralaštva dodeljeno je 176.768.000 dinara (oko 1.592.000 evra) i 203.997.609 dinara za projekte zaštite, očuvanja i prezentacije kulturne baštine (oko 1.838.000 evra). U domenu savremenog kulturnog stvaralaštva finansijska sredstva je dobio 271 projekat OCD u ukupnom iznosu od 54.154.000 dinara (oko 488.000 evra), dok je podržano 50 projekata OCD na konkursu u oblasti kulturnog nasleđa, ukupne vrednosti 16.567.000 dinara (oko 149.000 evra).

U odnosu na ukupan budžet Ministarstva kulture, sredstva izdvojena za projekte OCD čine oko 1% (projekti OCD u oblasti savremenog stvaralaštva 1.15%, a u domenu kulturnog nasleđa 0,36% ukupnog budžeta za 2012. godinu; odnosno, u 2013. godini, projekti civilnog sektora u oblasti savremenog stvaralaštva 0,85%, a u oblasti kulturne baštine 0,26%).

Kao projekti OCD tretirani su pritom projekti pet različitih grupa aktera: nevladinih organizacija, strukovnih udruženja, kulturno-umetničkih društava, verskih organizacija i zadužbina.

Tako je, na primer, na konkursu za savremeno stvaralaštvo u 2013. godini nevladinim organizacijama pripalo 50,9% od ukupno izdvojenih sredstava za projekte OCD, strukovnim udruženjima 42%, KUD-ovima 5,5%, a zadužbinama 1,6%. Na konkursu za kulturno nasleđe verskim zajednicama pripalo je 53%, strukovnim udružejima 27%, a nevladinim organizacijama 16%, a KUD-ovima 4%.

To je, prema rečima Cvetičanina, samo mali deo zakulisnih praksi u vezi sa isplatama preko budžetske linije 481, u okviru koje bi trebalo da se finansiraju delatnosti udruženja građana.

Prema istraživanju Centra za razvoj neprofitnog sektora "Linija 481", Srbija je u poslednje četiri godine iz budžeta izdvojila gotovo 400 miliona evra za razvoj "civilnog društva". Detaljniji pogled na dobitnike tih budžetskih sredstava otkriva da najveći deo novca u okviru budžetske linije 481, koja se u budžetu zove “dotacije za NVO”, odlazi na finansiranje sportskih udruženja, verskih zajednica i političkih stranaka, dok za “ostale NVO” – kako ih budžet naziva – ostaju tek mrvice".

Istraživanje je pokazalo i da je daleko najveći korisnik budžetske linije 481 – Srpska pravoslavna crkva, koja je (kao udruženje građana) u periodu od 2008. do 2011. od različitih ministarstava Vlade Srbije dobila oko 619 miliona dinara.

O koliko malim sredstvima za rad OCD u Srbiji se radi, možda se ipak najbolje može videti kada se izračuna prosečna vrednost dodeljenih donacija. Na konkursu za savremeno stvaralaštvo 2012. godine podržano je 288 projekata OCD prosečne vrednosti od 240.480 dinara (ili oko 2.100 evra). U oblasti kulturnog nasleđa prosek je bio nešto veći - 328.161 dinar (oko 2.800 evra). U 2013. godini OCD su za realizaciju projekata u oblasti savremenog stvaralaštva prosečno dobile po 199.830 dinara (oko 1.800 evra), dok su u oblasti kulturnog nasleđa prosečni grantovi malo uvećani (331.340 dinara ili 2.985 evra), ali je zato te godine ukupan obim sredstava dodeljen civilnom društvu, a posebno nevladinim organizacijama, više nego šestostruko smanjen (u 2012 nevladine organizacije su dobile oko 151.000 evra za projekte u oblasti kulturnog nasleđa, a u 2013. svega 24.000 evra).

Cvetičanin ukazuje i da se politika Ministarstva kulture da podrži veliki broj izuzetno malih projekata, odnosno dodeli svakome "po nešto" i dobije tako “na masi” – ne odnosi samo na organizacije civilnog društva. Na konkursima za finansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva i kulturnog nasleđa u 2012. i 2013. godine dodeljeno je ukupno 726 donacija u iznosu od po 100.000 dinara i manjih (manje od 900 evra). Od toga je za realizaciju 229 projekata dodeljeno po 50.000 dinara i manje (450 evra), pa se postavlja pitanje kakav se to jednokratni projekat (pozorišna predstava, festival, izložba, obrazovni program...) može realizovati tim sredstvima. A naročito kakav bi to godišnji program aktivnosti jedne organizacije mogao biti realizovan uz takvu podršku.

Na beznačajnost sredstava koja dobijaju od Ministarstve kulture ukazuju i rezultati internih anketa među članicama Asocijacije NKSS 2012. i 2013. godine. Anketu su 2012. popunile 54 članice NKSS, a 2013. godine njih 34 članice. Pokazalo se da su njihovi najznačajniji finansijeri i dalje međunarodne donatorske organizacije, iako su se mnoge povukle iz regiona, te da sve značajnije mesto dobijaju sredstva koja organizacije same obezbeđuju pružanjem usluga. Takođe, pokazalo se i da su lokalne samouprave (posebno u slučaju Beograda) značajniji donatori od Ministarstva kulture, te da organizacije povremeno dobijaju donacije i od privatnih kompanija, dok sa kompanijama u državnom vlasništvu gotovo nikakva saradnja ne postoji. Primetno je pritom da je udeo vlastitih sredstava u finansiranju rada OCD procentualno veći od objedinjenog ulaganja Ministarstva kulture i lokalnih samouprava.

Uz pretpostavku da su u realizaciji projekata koje su finansirali međunarodnih donatori članice Asocijacije NKSS plaćale porez od samo 20% (a porezi su, u stvari, mnogo viši), rezultati ankete pokazuju i da je iznos plaćen za tako obračunat porez bio u 2012. godini veći za 39.000 evra od sredstava dobijenih od državnih organa, a da je u 2013. godini veći za čak 82.235 evra. Iz toga se može izvesti zaključak da je država Srbije ostala "dužna" tim organizacijama ne samo kao svojim građanima, već i kao neposrednim poreskim platišama.

U svetlu tih podataka, Cvetičanin zaključuje da univerzalni izgovor onih koji rukovode kulturnom politikom da u Srbiji "nema para" ne može da važi.

“U kulturi Srbije nema para ne samo zato što se za nju izdvaja mizernih 0,62% nacionalnog budžeta, nego i zbog toga što se od tih sredstava 80% troši na plate i materijalne troškove zaposlenih u zasterelom i i glomaznom sistemu kulturnih ustanova, prenatrpanom partijskim ljudima (uz manjak stvarno potrebnih stručnjaka). To svi znaju, ali se ni jedan ministar kulture ne usuđuje da u ta ‘partijska stovarišta’ dirne”, konstatovao je Cvetičanin, ukazujući da će očigledno neophodna tranformacija sistema kulturnih ustanova biti manje bolna i za ukupnu kulturu u Srbiji lekovitija ako što pre počne.

Državno finansiranje civilnog sektora u kulturi Cvetičanin poredi sa Potemkinovim selima - kulisama sa lažnim seljacima, pastirima i stadima koja je Potemkin sagradio po opustelim stepama južne Rusije da bi carica Katarina II, koja je tuda prolazila 1787. godine na putu za Krim, pomislila da je u toku brza i uspešna obnova posle Rusko-turskog rata.

“U uslovima kada su tokom 1990-ih i na početku 2000-ih za opstanak i razvoj civilnog sektora u kulturi na ovim prostorima brinuli Fond za otvoreno društvo (OSI), Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu (SCP), Evropska kulturna fondacija (ECF), Kulturkontakt i drugi, bilo je mesta i ‘za lažne seljake (manekene), lažne pastire i lažna stada’”… Kao i mogućnosti da Ministarstvo kulture i drugi državni organi u Srbiji smešnim donacijama fingiraju da finansiraju civilni sektor. Ali se taj period završio. Regionalni donatori, koji brinu o dobrobiti civilnog sektora na prostoru bivše Jugoslavije, 2014. godine više ne postoje. Sada bi, napokon (jer bi to trebalo da bude znak njihovog ozdravljenja), to trebalo da postane vlastita briga samih ovih društava. A trenutnih 1% od 0,62% u Srbiji nije dovoljno ni za one Potemkinove kulise”, naveo je Cvetičanin .

Prema njegovom mišljenju, dugoročne mere za poboljšanje položaja civilnog sektora u kulturi morale bi najpre da uključe preformulaciju i diverzifikaciju budžetske linije 481. Vreme ozbiljnijeg državnog pristupa razvoju civilnog sektora trebalo bi da otpočne jasnim razdvajanjem finansiranja nevladinih organizacija, političkih stranaka, sportskih udruženja i verskih zajednica. Dugoročno bi, takođe, trebalo da Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije, poput Ureda za udruge Vlade Hrvatske, postane ne samo moderator odnosa između donosilaca odluka i civilnog društva, nego i jedan od glavnih donatora civilnog sektora. Takođe, u dugoročne mere trebalo bi ubrojati i formiranje regionalnog Fonda za jugoistočnu Evropu, čiji bi glavni donatori bile države regiona, a koji bi, poput sličnih regionalnih fondova, finansijski podržavao regionalnu saradnju u oblasti kulture, o kojoj se mnogo govori, ali je retko srećemo u praksi.

Kratkoročne mere koje bi mogle da dovedu do poboljšanja finansijske održivost civilnog sektora u kulturi u Srbiji trebalo bi da uključuju povećanje budžeta za konkurse za finansiranje projekta u oblasti savremenog stvaralaštva i kulturnog nasleđa, zatim drugačiji sastav i rad komisija koje dodeljuju sredstva za realizaciju projekta na konkursima Ministarstva kulture, ustanovljenje posebnog fonda za matćing grants za organizacije koje su obezbedile donacije od međunarodnih organizacija (posebno Evropske unije), raspisivanje konkursa za institucionalnu podršku OCD u skladu sa članom 77 Zakona o kulturi, te objedinjavanje u zajednički front organizacija koje su klasifikovane kao civilni sektor u kulturi (nevladinih organizacija, strukovnih udruženja, fondacija, zadužbina) radi unapređenja položaja u kojem se nalaze.

“Verovatno da će većina ovih predloga za poboljšanje stanja u civilnom sektoru u kulturi tokom procesa evropskih integracija Srbije postati realnost. Samo što to po svoj prilici neće biti rezultat vlastitog uvida u značaj pluralističnog i snažnog civilnog društva ili rezultat borbe dobro organizovanog civilnog sektora, nego će, po drugim slučajevima sudeći, najverovatnije biti rezultat ‘naredbe’ sa ‘viših instanci’. U toj nesposobnosti da samo uvidi i uradi ono što je njemu od koristi, ogleda se večiti pubertetski karakter društva u Srbiji”, zaključio je Cvetičanin.

Toj problematici, sa posebnim fokusom na odnos javnog i civilnog u kulturi, posvećen je veći broj tekstova u novom broju magazina “Manek” Asocijacije NKSS, koji će uskoro biti objavljen u štampanom i elektronskom formatu.

Rezultati konkursa za 2014. godinu, inače, kako je najavilo Ministarstvo kulture i informisanja, biće poznati najkasnije do 8. marta. Konkursni proces ušao je u završnu fazu imenovanjem komisija, čiji je rad skraćen ranijih 90 na 45 dana.

(SEEcult.org)

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.