Posledice i alternative privatizacije medija
Posledice i alternative privatizacije medija u Srbiji i regionu tema su panel diskusije koju Kontekst kolektiv organizuje 27. februara u Beogradu, uz učešće medijskih radnika iz Srbije, Makedonije i Hrvatske.
O rezultatima dosadašnje privatizacije medija u Srbiji i regionu, aktuelnom ciklusu privatizacije, kao i o pitanjima radnog i socijalnog položaja novinara, poziciji frilensera i mogućnostima alternativne produkcije i organizovanja radnika u medijima, govoriće Dragana Čabarkapa iz Sindikat novinara Srbije, Tamara Čausidis iz Sindikata novinara i medijskih radnika Makedonije i Andrea Milat iz Udruženja za medijsku demokraciju iz Zagreba, te Marko Miletić iz Kontekst kolektiva, kao moderator panel diskusije koja će biti održana u Pres centru Udruženja novinara Srbije.
Kontekst kolektiv i njegov portal Mašina organizuju taj razgovor smatrajući da dosadašnji razvoj procesa privatizacije preostalih medija u državnom vlasništvu u Srbiji, kao i prethodna iskustva u toj oblasti, pokazuju da je situacija daleko od obećanja zakonodavaca o stvaranju boljih uslova za rad u medijima i medijskom pluralitetu.
“Završetak privatizacije medija, u julu ove godine, ne obećava promenu ovakvog stanja na bolje. Deo lokalnih medija će naći ‘nove’ vlasnike koji su već vlasnici određenih medija, čime se, po svemu sudeći, neće ostvariti medijski pluralitet već naprotiv, dodatna koncentracija vlasništva u rukama malog broja ljudi. Posledice koje su već sada prepoznate kao alarmantne vode u pravcu smanjivanja raznovrsnosti medijskih sadržaja, kao i mogućnosti drugačijeg mišljenja. Oni medijski radnici i radnice koji budu imali sreće da zadrže svoje poslove biće dodatno opterećeni, dok one koji ostanu bez posla čeka dodatna nesigurnost u poziciji frilens novinara”, naveo je Kontekst kolektiv.
Posebno ukazujući na prekarni položaj novinara u Srbiji, Kontekst navodi da najveći broj njih radi za plate koje su ispod republičkog proseka, dok velikom broju kasne, kao i doprinosi za zdravstveno i penziono osiguranje. Vlasnici medija i raznih oglašivačkih i marketinških agencija vrše pritom pritisak na rad novinara, što dovodi do cenzure i autocenzure koje sprečavaju adekvatno informisanje građana.
Proces privatizacije medija, prema navodima organizatora diskusije, treba posmatrati i u kontekstu restruktuiranja javnog sektora.
“I dok retko ko spori postojanje potrebe za promenom načina upravljanja i funkcionisanja javnog sektora, suočavamo se sa dominacijom zahteva da se vlasnička struktura iz javne transformiše u privatnu, uz isticanje bezalternativnosti ovakvog rešenja. Od zdravstva, školstva i visokog obrazovanja, brige oko dece i starih, preko različitih javnih i komunalnih preduzeća, pa sve do sektora kulture i medija, svedoci smo sve brutalnijih zahteva za njihovom komodifikacijom i delimičnom ili potpunom privatizacijom. Kada je reč specifično o stanju u medijima i novinarstvu, sve su zastupljeniji procesi koncentracije i monopolizacije medijskog vlasništva, kao i komercijalizacije medijskog sadržaja, te fleksibilizacije i prekarizacije uslova rada. Svi ovi procesi u krajnjoj liniji dovode do potpunog nestanka društvene funkcije medija, koji između ostalog imaju i ulogu osiguravanja jednostavnog pristupa pouzdanim informacijama u vezi sa važnim i aktuelnim društvenim i političkim pitanjima”, navodi Kontekst kolektiv, koji je 2014. godine pokrenuo portal Mašina, kao pokušaj da doprinese stvaranju uslova za kontinuiranu reprodukciju i širenje kritike društvenih fenomena, koja bi bila dostupna široj javnosti, a imala bi jasnu političku poziciju, bila bi istraživački utemeljena i podrazumevala bi kritičku oštricu.
Sajt za “proizvodnju društvene kritike” nastao je u okviru projekta Kontekst kolektiva “Kritička mašina”.
(SEEcult.org)
