• Search form

01.07.2017 | 20:09

Populizam kao ključni izazov savremenog društva

Populizam kao ključni izazov savremenog društva

Završnica šestog Beogradskog festivala evropske književnosti (BFEK), dosad najposećenijeg izdanja te multimedijalne manifestacije koju organizuje izdavačka kuća Arhipelag, protekla je u Domu omladine u znaku razgovora o populizmu kao jednom od ključnih izazova u savremenoj kulturi, politici i društvu, koji je priutniji i na lokalnom i na globalnom nivou.

U panel diskusiji, u kojoj su učestvovali Ildiko Erdei, Duško Lopandić i Zoran Lutovac, ukazano je na jačanje populizma kao odraz slabosti demokratije.

“Populizam je slaba ideologija, ali opasna praksa. Valja se podsetiti da istraživanja pokazuju kako je u SAD 70% ljudi rođenih 30-ih godina (20. veka) snažno verovalo u demokratske institucije, dok samo 30% ljudi rođenih 80-ih veruje u demokratske institucije”, rekao je Lutovac u razgovoru koji je moderirala Marija Nenezić.

Navodeći da je populizam tema o kojoj se jako malo pisalo u literaturi u Srbiji, te da je upravo u toku veliko terensko istraživanje populizma u ovdašnjoj sredini, Lutovac je naglasio da je čovek populizma antidemokratski nastrojen čovek. Istovremeno, podsetio je da populizam koristi i zloupotrebljava demokratske institucije i procedure, ali da je u njegovoj osnovi nastojanje da se uspostavi neposredna komunikacija između populističkog vođe i naroda koga on predvodi.

Ildiko Erdei, Duško Lopandić, Zoran Lutovac i Marija Nenezić

Lopandić je govorio o izvorima populizma, prepoznajući ih u pojedinim tokovima globalizacije, velikom porastu nejednakosti, padu čitanosti i značaja kulture. Govoreći o posledicama populizma, kao i o kontroverzi da li je referendum demokratstvo ili populističko sredstvo, Lopandić je istakao da uzroke treba tražiti i u slabostima demokratskih elita.

Ildiko Erdei je naglasila da je populizam stalno prisutno svojstvo društvenih i političkih tokova, ali da u današnjem vremenu postaje dominantan. Najčešće se govori o desnom populizmu, ali treba imati u vidu i levi populizam, jer su danas oba na sceni i njihove varijacije se menjaju od jednog do drugog društva, navela je Ildiko Erdei, saopštio je Arhipelag, koji je u završnici šestog BFEK-a predstavio domaćeg pisca Mihajla Pantića, a u programu posvećenom književnosti na filmu prikazao “Misiju London” Dimitra Mitovskog.

Žarko Trebješanin, Mihajlo Pantić i Gojko Božović

Susret s Pantićem bio je u znaku njegove nedavno objavljene knjige priča “Kada me ugleda ono što tražim”, u kojoj istražuje zbivanja i sudbine, obične ljude i neobične događaje, kao i tragove bliske istorije u neposrednoj svakodnevici u novobeogradskim blokovima, pogotovo u Bloku 21.

Nastajale u protekle četiri godine, nove Pantićeve priče, o kojima su govorili Žarko Trebješanin i Gojko Božović, govore o potrazi za smislom koje njegovi junaci traže u različitim tačkama i krajevima sebi dostupnog sveta - od bloka u kome žive do odlaska u svet monaškog iskupljenja, od života na beogradskom asfaltu do traženja mira u životu na reci, od potrebe da se razume vlastito životno okruženje do nagona da se pobegne iz njega i tako izađe iz zadatih granica, od uzbudljivog sećanja na detinjstvo i odrastanje do čežnje za vodom u svim oblicima, od strasti koja junake vezuje za muziku do priče kao načina da se prevlada svakodnevica i otkrije mogući smisao.

“Ponekad za sebe mislim da sam monstrum racionalizacije, ali se u pričama ne može sve objasniti, niti mislim da sve u pričama treba objašnjavati. Magija priče nas vodi u svom pravcu. Ja zato za sebe i kažem da sam najpre čitalac, svejedno što sam napisao 11 knjiga priča. Naprosto, intenzitet čitanja prevazilazi intenzitet pisanja. Treba da se prepustimo magiji priče dok se ona otvara pred nama i dok nam rasvetljava naš svet. Tako sam pisao i ovu knjigu. Čekao sam da se javi priča, da mi se samo ukaže ono što tražim i što sam potom u pričama iz ove knjige nastojao da izrazim”, rekao je Pantić.

Glavna zvezda šestog BFEK-a, koji je ponudio četiri celovečernja multimedijalna programa, bio je italijanski pisac Klaudio Magris, uz nemačkog autora Tomasa Majnekea, jednog od najčitanijih slovenačkih pisaca Ferija Lainščeka, izraelskog pesnika Amira Ora i jednog od nazjnačajnijih savremenih hrvatskih pesnika i esejista Branka Čegeca.

Klaudio Magris

Magris, autor knjiga “Dunav”, “Mikrokosmosi” i “Drugo more”, kao i nedavno objavljenog romana “Obustavljen postupak”, privukao je nekoliko stotina posetilaca, a više od pola sata potpisivao je svoj novi roman koji je upravo objavio Arhipelag.

Uz sedam čitanja gostujućih pisaca i projekcije četiri filma zanovana na književnim delima, BFEK je ponudio posetiocima i izložbu umetnice i ilustratorke Juko ŠimizuDivlji labud”, zanovane na motivima istoimene knjige priča Majkla Kaningema.

Osnivač BFEK-a i glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović izrazio je zadovoljstvo proteklim festivalskim izdanjem, navodeći da je bilo najposećenije do sada, te da je među posetiocima bilo značajno prisustvo mladih, a programe su pratili i mnogi domaći pisci, profesori univerziteta, predstavnici diplomatskog kora, kao i javnog i kulturnog života.

Susret s Mihajlom Pantićem na BFEK-u

“Knjigama su potrebni događaji, a savremenoj književnosti inovativne tačke promocije. Drago mi je da je Beogradski festival evropske književnosti, koji organizujemo u desetoj godini rada Arhipelaga, na taj način prepoznat u široj javnosti. Tri su ključna razloga. Jedno je multimedijalni karakter festivala. Književnost nam je, naravno, najvažnija, ali kroz druge medije pokazujemo da je ona ne samo spremna da živi uporedo s njima nego i da je deo naše svakodnevice, upućena i dostupna svima. Drugo je činjenica da u našem društvu ima sve manje prostora za razgovor. Ovaj festival se, naprotiv, odvija u duhu razgovora i kroz razgovore nastoji da stvori veću javnu vidljivost vrhunske književnosti. Na trećoj strani, ovaj festival predstavlja profile pisaca. Kada na festivalima učestvuje mnogo pisaca, onda najčešće niko od njih ne bude dovoljno vidljiv. Mi smo se opredelili da u svakom programu festivala usmerimo svetlo na jednog važnog pisca”, naveo je Božović, podećajući da su na BFEK-u gostovali, između ostalih, i David Grosman i Peter Esterhazi.

*Foto: BFEK

(SEEcult.org)

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.