Ponovo dolazi Ransijer
Uticajni francuski filozof i pisac Žak Ransijer (Jacques Rancière) gostovaće od 6. do 8. maja u Skoplju i Novom Sadu, u okviru drugog dela “jugoslovenske turneje” koju je započeo 2010. predavanjima u Beogradu, Zagrebu, Rijeci i Ljubljani.
U okviru "Jugoslovenske turneje no. 2 ", Ransijer će 6. maja održati predavanje “Vreme, naracija, politika” u Skoplju, a 8. maja daće “Novi osvrt na modernost” u Novom Sadu, najavili su organizatori – Edicija Jugoslavija, Institut za društvene i humanističke nauke u Skoplju i Studentski kulturni centar Novog Sada.
Čuveni mislilac jednakosti i emancipacije gostovao je 2010. godine u regionu povodom hrvatskog izdanja njegove knjige “Učitelj neznalica” i srpskog izdanja “Poetike znanja”.
Ransijer je danas neizostavno ime kada se želi promišljati politika i umetnost. Njegova filozofija inspirativna je za nebrojene intelektualce, umetnike i aktiviste, iako ne nudi nikakvo razrađeno učenje, "teoriju" ili povlaštenu filozofsku istinu koja bi bila orijentir delovanju.
Ransijer smatra da je jedina pretpostavka koja nam omogućava da stvorimo demokratsko društvo - jednakost. Jednakost je radikalna i ne zavisi od obrazovanosti ili od socijalnog položaja - ona postoji, ona je aksiom od koga se kreće, nikako ne onaj kome se tek stremi.
Kojom god temom da se bavi - pedagogijom, filmom, književnošću, političkom teorijom ili estetikom, njegova će metoda biti pronalaženje raskoraka značenja u svakome od tih tematskih krajolika i održavanje trajne napetosti među tim značenjima. Samo je tako moguće odupreti se reduktivističkoj kušnji amputacije jednog dela stvarnosti kako bismo lakše potvrdili svoju tezu. Ransijer tako po definiciji ne pripada nijednoj filozofskoj školi ili struji, ali zato deli suštinsko iskustvo svoje generacije kojem će uvek biti veran: događaj pariskog maja '68.
Polazeći od iskustva i refleksije tog događaja, Ransijer je izgradio vlastitu ideju politike koja je zasnovana na jednakosti, kao i svojevrsnu teoriju emancipacije. Upravo se pomoću te "teorije" intelektualne emancipacije odrekao svih onih draži u kojima filozofi, ali i naučnici obično najviše uživaju, a to je pozicija onoga koji zna, pozicija više inteligencije.
Boreći se protiv svake hijerarhije znanja, njegova borba je pre svega usmerena protiv svih disciplinarnih podela kojima danas vrvi nauka, proizvodeći tako slobodnu teritoriju u kojoj se svako svakome obraća prvenstveno kao govoreće biće. I tu gde bi se većina filozofa osećala otuđeno, lišena svoje supstance superiornog bića, Ransijerova poetika znanja poziva sve na egalitarnu i emancipatorsku deobu svega zajedničkog: osećajnog i mislećeg.
Rođen 1940. u Alžiru, Ransijer je završio Ecole normale superieure, a skrenuo je na sebe pažnju najpre kao koautor dela “Reading Capital” sa filozofom marksistom Lujem Altuserom (Louis Althusser), sa kojim se razišao za vreme studentske pobune. Na poziv Mišela Fukoa (Michel Foucalt), potom je prešao na novi eksperimentalni univerzitet u Vensenu, koji je početkom 80-ih preseljen u parisko predgrađe Sen Deni (Pariz-VIII), gde je radio do odlaska u penziju sredinom 90-ih.
Najvažnije Ransijerove publikacije su “Noć proletera” (1981), “Filozof i njegov siromah” (1983), “Učitelj neznalica” (1987), “Neslaganje” (1995, hrvatsko-srpski prevod u pripremi), “Mržnja demokracije” (2005, hrvatski prevod 2008), “Politika književnosti” (2007, srpsko-hrvatski prevod 2008), “Emancipovani gledalac” (2008, srpsko-hrvatski prevod 2010), “Aisthesis” (2011) i “Metoda jednakosti” (2012).
(SEEcult.org)
