Pola veka Vukove nagrade
Kulturno-prosvetna zajednica Srbije održala je 7. februara u Beogradu jubilarnu, 50. dodelu Vukovih nagrada, čime je započela i obeležavanje veka i po od smrti Vuka Stefanovića Karadžića i veka od smrti kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca.
Na svečanoj ceremoniji u Predsedništvu Srbije dobitnicima Vukove nagrade za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru za 2013. godinu uručili su, posle Mokranjčeve “Himne Vuku”, predsednik i generalni sekretar KPZ Ljubivoje Ršumović i Živorad Ajdačić. Odluku žirija saopštio je književnik Milovan Vitezović.
Vukovu nagradu dobili su književnik Radomir Andrić, akademski slikar i profesor Momčilo Moma Antonović, violinista, kompozitor i profesor Dragutin Bogosavljević, profesor i književnik Kosta Dimitrijević, dramska umetnica Sonja Jauković, protojerej-stavrofor i književnik Savo B. Jović i kompozitor, slikar i pisac Vladan Radovanović iz Beograda, te profesorka i književnica Grozdana Komadinić iz Čačka, pesnik za decu i mlade Mošo Odalović iz Smedereva i istoričar i istraživač Salih Selimović iz Kladnice, Sjenica.
Izuzetnu Vukovu nagrade za Karlovačku gimnaziju primila je direktorka Slavica Šokica, a dobitnici tog priznanja su i književnik Laza Lazić iz Beograda i istoričar književnosti i bibliotekar Laza Čurčić iz Titela.
Književnik Ljubivoje Ršumović, predsednik KPZ Srbije, rekao je da je u pola veka, koliko se dodeljuje ta nagrada, ugrađeno mnogo najdragocenijeg narodnog materijala, pameti i duše, znoja i radosti od rada.
“Vreme, taj sudbinski okvir svih ljudskih pregnuća, neminovno menja i naše živote, naše želje i planove. Ali, uvek je ostajala potreba da budemo društvena bića, spremni da svojoj porodici, svom selu i gradu, svom narodu budemo od koristi, da život bogatimo radom, pa da i sebe i druge za taj rad nagradimo”, rekao je Ršumović.
Prema njegovim rečima, ne postoje zlatna doba i zlatna vremena, već postoje zlatne ruke, zlatna srca i zlatne pameti.
Ršumović je istakao da je KPZ Srbije, i pored nemaštine novca i razumevanja, ostala porodica entuzijasta i volontera, ljudi koji brinu i rade na unapređenju i organizovanju uslova za sve vidove kulturno-prosvetne delatnosti i umetničkog stvaralaštva u Srbiji.
“Nemamo novca da otvorimo 20 godina zatvoreni Narodni muzej u centru Beograda, ali imamo razumevanja i znanja da podržimo anonimne stvaraoce koji pišu monografije svojih sela i otimaju od zaborava običaje i stvaralaštvo svog naroda”, naveo je Ršumović i poručio da neće odustati da Vukovu nagradu dobiju najvredniji neimari i najuspešniji stvaraoci.
Predsednik KPZ Srbije Živorad Ajdačić podsetio je da se, pored godišnjica Karadžića i Mokranjca, tokom 2014. godine obeležava i vek od početka Velikog rata, kao i veliki jubilej prosvetitelja Dositeja Obradovića, knjiiževnika i komediografa Branislava Nušića i pesnika Branka Miljkovića.
U ime dobitnika Vukove nagrade zahvalio je književnik Radomir Andrić, koji je ocenio da bi brojni poslovi, naročito na sređivanju jezičkih pitanja i odgovornijem čuvanju ćirilićnog pisma, morali marljivije da se obavljaju. On je posebno skrenuo pažnju na to da objavljivanje Vukovih sabranih dela previše dugo traje, dodajući da bi svi lingvisti, književnici, etnografi, istoričari književnosti i zaposleni u ustanovama kulture, trebalo da ubrzaju taj posao od nacionalnog značaja, jer to je dug Karadžiću koji se ne može i ne sme unedogled odlagati.
Vukova nagrada se sastoji od diplome (rad akademskog slikara Radomira Stevića Rasa), plakete sa likom Karadžića (rad akademskog vajara Nebojše Mitrića, u izradi umetničke livnice “Jeremić”), te umetničkih slika akademskog slikara Miloša Šobajića, koje su dobili pojedinci, odnosno slike akademskog slikara Zorana Milića, koju je dobila Karlovačka gimnazija.
Prvi dobitnik Izuzetne Vukove nagrade 1971. godine bio je nobelovac Ivo Andrić, 1975. dobila je Desanka Maksimović, 1984. naučnik Pavle Savić, potom i pesnik Vasko Popa i akademik Dobrica Ćosić. To priznanje dobili su i Narodno pozorište u Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Matica srpska, Radio Beograd i druge ustanove, kao i svetski pisci i umetnici Peter Handke, Mikis Teodorakis, Harold Pinter, Žan Ditur i Nikolaj Burljajev.
Dimitrije Stefanović
