Podrška EU medijima u Srbiji u nikad goroj situaciji
Evropska unija podržaće medije u Srbiji u naredne tri godine sa 2,4 miliona evra bespovratnih sredstava kako bi se izborili sa posledicama pandemije virusa korona, koje su dodatno otežale inače izuzetno tešku situaciju u medijskoj sferi.
Podrška će biti obezbeđena posredstvom Evropskog fonda za demokratiju (EED), a namenjena je širokom spektru aktera na medijskoj sceni, uključujući i male nezavisne kuće i produkcije, pa i blogere, vlogere i neformalne medijske inicijative, rečeno je 8. septembra u onlajn razgovoru u kojem su učestvovali šef Delegacije EU u Srbiji ambasador Sem Fabrici, izvršni direktor EED-a Jerži Pomjanovski, menadžerka programa u EED-u Marija Šošić i direktor i glavni urednik agencije FoNet Zoran Sekulić kao kopredsedavajući Saveta za štampu.
Fabrici je, najavljujući podršku, ocenio da se medijski sektor u Srbiji našao u vrlo nezavidnoj situaciji, koju prate dvostruke teškoće – ekonomske, koje dovode do potrebe promene načina poslovanja, te one koje su vezane za tehnološku transformaciju, uz istovremenu potrebu ispunjavanja glavnog cilja - nezavisnog i profesionalnog novinarstva. “Situacija je zaista komplikovana za medije i zato kao EU želimo da im dodatno pomognemo”, rekao je Fabrici, podsećajući da je fokus EU, kada je reč o medijima, na obezbeđivanju ambijenta za slobodu izražavanja.
“Imamo redovne izveštaje koje podnosimo, uskoro će i naredni. Početkom 2020. godine usvojena je Medijska strategija, uz učešće predstavnika medija i novinarskih udruženja, koji su definisali određene ciljeve… Tu je čitav niz principa koji, ako se realizuju, mogu da poomgnu stvaranje ambijenta koji će biti povoljniji, a to je jedan od ključnih elemenata u pristupanju EU”, rekao je Fabrici i dodao da su svi ti izazovi, koji su delimično definisani u Medijskoj strategiji, dodatno otežani situacijom u vezi sa pandemijom korona virusa, koja ima posledice na sve moguće segmente društva u različitim razmerama, a posebno pogađaja i medije, naročito lokalnu štampu i male medijske kuće.
I Zoran Sekulić je, u ime medijskog sektora, konstatovao da je situacija “drastično teška” i dodatno pogoršana krizom u vezi sa bolešću kovid-19.
Prema njegovim rečima, mediji u Srbiji se nalaze pred najvećim izazovima u proteklih 25 godina, jer nije pitanje samo kvalitet rada, već i problem kako održati poslovanje – preživeti i održati profesionalni nivo rada. “Vrlo kontrolisano medijsko tržište je još u gorem stanju sada zbog pandemije”, rekao je Sekulić, dodajući da je posebno u vreme vanrednog stanja bilo niz problema u vezi sa pristupom informicijama.
Ocenjujući i da je “kovid kriza samo vrh ledenog brega”, Sekulić je rekao da bi se više oslanjao na operatrivnu institucionalnu podršku u ovom međuvremenu, nego što bi računao na neki snažan i obogaćen razvoj medijske zajednice. S druge strane, kako je preporučio, donosioci odluka o predlozima za podršku trebalo bi da budu izuzetno strogi u njihovoj proceni. “Ja bih prihvatio one medije koji prihvataju nadležnost Saveta za štampu. U suprotnom biste rizikovali zloupotrebu sredstava”, upozorio je Sekulić, koji je ocenio i da je program podrške EU svojevrsni bajpas koji će pomoći medijima da prežive, odnosno ne bankrotiraju i očuvaju svoju ulogu u narednim godinama, u kojima Srbiju, ako je ocenio, očekuju veliki politički izazovi.
Predstavnici EED-a ukazali su da je najavljena podrška komplementarna pomoć i drugim programima EU - u prvom redu u oblasti demokratije, zbog čega i prioriteti zavise od konteksta u svakoj zemlji i situacije na terenu.
Izvršni direktor EED-a Jerži Pomjanovski ocenio je da je medijski ambijent u Srbiji težak ne samo zbog pandemije, već je to opšta situacija, pa je “biti novinar u Srbiji pravi izazov”. On je ukazao i na “priličan manjak kada je reč o pluralizmu”, dodajući da je to jedan od strateških pravaca kojima će se pozabaviti da bi se obezbedilo da “svi glasovi imaju jednake mogućnosti da predstave svoje stavove, što uključuje i kritičke glasove prema vlasti".
Pomjanovski je rekao da mediji ne treba da budu samo slobodni i nezavisni, već i brojni, jer to omogućava građanima da imaju mogućnost izbora kako bi bolje razumeli i verifikovali informacije koje im se serviraju, što je izuzetno važno uzimajući u obzir veliki broj lažnih vesti i dezinfomracija.
Podrška se odobrava u rasponu od 10.000 do čak 150.000 evra, a prosek je između 40.000 i 60.000. Ne zahteva se pritom kofinansiranje, pa je moguće dobiti podršku za 100 odsto porkivanje troškova, u koje je moguće uračunati i plate, nabavku opreme, kancelariske i troškove produkcije, predstavljanje na socijalnim mrežama…
Prilikom odlučivanja, kako je rekla Marija Šošić, vodiće se računa da li neko drugi već finansira predloženi projekat, procenjivaće se kapacitet i kredibilitet predlagača, kao i stepen stvarne potrebe podrške.
Rok za apliciranje nije određen, a aplikacija postoji i na srpskom jeziku. Proces odobrenja granta, kako je rečeno na osnovu pitanja onlajn gledalaca događaja koji je prenošen na Fejsbuk strani Delegacije EU u Srbiji, okvirno je oko 12 nedelja.
Odluku donosi Izvršni odbor EED-a, koji se sastaje se na oko dva meseca, a čini ga sedam članova, od kojih je jedan predstavnik Evropskog parlamenta, dva su predstavnika zemalja člnaica EU, tri su stručnjaka iz civilnog društva i sedmi član je izvršni direktor EED.
Delegacija EU u Srbiji je najveći donator, investitor i ekonomski partner Srbije sa više od 3 milijarde evra bespovratne pomoći kroz različite projekte u poslednje dve decenije.
EED je nezavisna organizacija koja donira grantove, a osnovali su ga 2013. godine EU i države članice kao samostalni međunarodni fond za podsticanje demokratije u susednim evropskim zemljama, na Zapadnom Balkanu, u Turskoj i šire.
(SEEcult.org)
