Početak veštačkog života?
Američki naučnici stvorili su prvu veštačku živu ćeliju, a taj poduhvat izazvao je kontroverzne reakcije - od hvalospeva da je značajan koliko i razbijanje atoma, do optužbi da izigrava Boga.
Američki naučnici stvorili su prvu veštačku živu ćeliju, a taj poduhvat izazvao je kontroverzne reakcije - od hvalospeva da je značajan koliko i razbijanje atoma, do optužbi da izigrava Boga.
Tim naučnika, predvođen kontroverznim doktorom Krejgom Venterom sa instituta JCVI u Merilendu u Kaliforniji, izgradili su ćeliju koja je pod isključivom kontrolom sintetičke DNK, napravljene uz pomoć kompjutera i četiri hemijska elementa. Veštački stvorena DNK ubrizgana je u ćeliju bakterije, čime je stvoren bakterijski “generički sistem” - bakterija je počela samostalno da se deli.
Pronalazak je objavljen u časopisu “Sajens” (Science), a kako je navedeno, naučnici su čak utisnuli svoja imena u novostvorenu DNK kako bi se ćelija razlikovala od “normalnih”.
Prema pojedinim komentarima, autori tog projekta želeli su da zaštite autorska prava.
Venter je rekao Bi-Bi-Si-ju da su uspeli zapravo da veštački hromozom ubace u ćeliju “domaćicu”, odnosno drugi organizam.
“Čim novi softver uđe u ćeliju, ona ga čita i pretvara u vrstu specifičnog genetičkog koda”, dodao je Venter.
Nova bakterija replicirala se više od milijardu puta, stvarajući kopije koje sadrže i koje su kontrolisane veštačkom DNK.
Prema navodima Ventera, to je prvi put da veštačka DNK potpuno kontroliše ćeliju.
Venter je pre desetak godina, inače, pokušao da patentira ljudske gene, ali je odustao od te namere.
Venter i njegove kolege već sarađuju s farmaceutskim i energetskim kompanijama na izradi i razvoju hromozoma za bakterije koje bi proizvodile korisna goriva i nove vakcine, a nadaju se da će čak moći i da apsorbuju štetne gasove u atmosferi.
Poduhvat Venterovog tima, s jedne strane, ocenjen je kao prekretnički, ali ima i upozorenja o opasnostima ubacivanja veštačkih organizama u životnu sredinu, kao i ocena da su potencijalne koristi takvog naučnog napretka preterane.
Venter i njegov tim nadaju se da će uspeti da stvore novu bakteriju koja će imati niz korisnih funkcija, te da će to dovesti do nove industrijske revolucije.
Venter i njegove kolege već sarađuju sa farmaceutskim i energetskim kompanijama radi stvaranja hromozoma za bakterije koje bi proizvodile korisna goriva i nove vakcine.
S druge strane, stručnjaci britanskog Grinviča, organizacije koja obavlja monitoring genetskih tehnologija, saopštili su da veštačka bakterija može biti opasna, jer nije poznato kako bi se ponašala u životnoj sredini.
Na račun Ventera stigle su i optužbe da navodno pokušava da bude human, a zapravo želi da dobije što više novca kako bi investirao u svoju tehnologiju i izbegao pravila koja bi ograničila njenu upotrebu.
Prema oceni pojedinih stručnjaka sa Oksforda, potencijal Venterove naučne teorije je u dalekoj budućnosti, ali je stvaran i značajan, budući da se odnosi na razmnožavanje, nove energetske izvore i nove forme komunikacije. Rizik je, takođe, bez presedana, zbog čega su potrebni novi standardi za tako radikalna istraživanja i zaštita od vojne ili terorističke zloupotrebe.
(SEEcult.org)
