Plašimo li se prave ljubavi?
Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP) premijerno će izvesti 28. novembra predstavu “Mnogo buke ni oko čega” Vilijama Šekspira, u režiji i adaptaciji Ive Milošević, koja je pokušala da istraži zašto danas ljudi gube veru u ljubav, zamenjujući je virtuelnim identitetima ili materijalnim vrednostima potrošačkog društva.
Iako su pitanja u vezi sa ljubavlju bila aktuelna još u Šekspirovo vreme, Iva Milošević smatra da su danas “možda još više goruća”.
“Postoji li strah od ljubavi i zašto postoji u našem vremenu? Da li ljudi gube veru u ljubav, onu pravu za koju se u bajkama kaže - i živeli su do kraja srećni i zadovoljni. Da li je to možda stoga što živimo u svetu brze potrošnje materijalnih stvari, pa samim tim i brze potrošnje odnosa sa ljudima, a sve u nekoj potrazi za srećom, za ispunjenjem, za nečim što će potvrditi naš identitet? Mi lutamo i tražimo naše identitete, potvrđujemo ih mnogo više preko interneta, Instagrama, Fejsbuka, kreiramo sliku o sebi koju nam diktira ova narcistička kultura, a zapravo se osamljujemo u zagledanosti u svoj odraz u ogledalu, u ono što smo izgradili kao fasadu kojom se predstavljamo drugim ljudima. Da li smo mi sposobni da napravimo razmenu sa drugim bićem, da prepoznamo drugo biće, da dopremo do onoga što ima u radnji, a ne samo što je stavljeno u izlog, a to je fragilnost, ranjivost, nesavršenost i ono što se kaže u ovom komadu – a to je nestalnost ljudske prirode”, rekla je Iva Milošević 26. novembra na konferenciji za novinare.
“Čovek može da odluči kakav će biti, ali sudbinske okolnosti mogu da ga iznenade. I ljubav može da iznenadi, može da uplaši, ona je zona rizika”, rekla je Iva Milošević, dodajući da se treba prepustiti neizvesnosti i verovati u nju, a pritom i ne zavideti na tuđoj sreći, nego se truditi da ostaneš dobar. “Da li je to sve moguće, koliko se sile rata i sile moći u čoveku i sile davanja, sile voljenja međusobno sukobljavaju, prave neke paradoksalne i opasne preplete – čini mi se da je to sve u ovoj predstavi otvoreno kao pitanje. Ali - ljubavi treba težiti”, poručila je Iva Milošević.
Dramaturg Miloš Krečković rekao ja da komad “Malo buke ni okočega”, koji se često svrstava u Šekspirove “sunčane komedije”, prikazuje susret dva sveta.
“Mladići u vojsci posle jedne pobede dolaze da se odmore i provedu na Siciliji. Na tom magičnom ostrvu zatiču svet devojaka i njihovih već pomalo ostarelih staratelja i roditelja. U tom susretu, u tom sudaru nastaje jedna eksplozija hormona u kojoj počinju da se pred nama odvijaju dve ljubavne priče dva para koji na prilično različite načine dolaze do sličnog ishoda, ali se odvija i serija spletki, intriga, šala koje su na čudan način sve uspešne. Neke su dobronamerne, bezazlene, a druge duboko zlonamerne i umalo zlokobne. Važna osobina ovog dela je da se pred nama mešaju tamni tonovi sa svetlim tonovima komedije, kao što to kod Šekspira često biva”, naveo je Krečković, koji već dugo poznaje Ivu Milošević, ali prvi put radi sa njom.
Budući da je imala “već napisanu adaptaciju dela”, Krečković kaže da takoreći nije imao šta da doda.
“Rad na predstavi bio je ozbiljan, inspirativan i meni vrlo koristan”, rekao je Krečković, te podsetio na dugi niz uspešnih predstava koje je Iva Milošević radila u JDP-u, još od “Shoping and fucking” 2002. godine.
Motiv za rad na predstavi “Malo buke ni oko čega”, kako je navela rediteljka, bilo je i to što je želela da postavi komad sa mladom generacijom, a osetila je da u JDP-u postoje fantastični igrači.
U ansamblu su: Radovan Vujović, Marko Janketić, Joakim Tasić, Milica Gojković, Miodrag Dragičević, Marko Baćović, Milena Vasić, Srđan Timarov, Milica Sužnjević i Bojan Lazarov.
Milica Gojković (devojka Beatriče) izjavila je da je bilo “jako zanimljivo istraživati šta je sve potrebno da snađe jednog čoveka da bi on dozvolio da bude ranjiv, da dopusti da ga neko voli, da pokaže da on nekoga voli i da to nije nikakva sramota, da sve ono što čovek plemenito poseduje u sebi negde treba i da pokaže”. “Čini mi se da živimo u manipulativnom, ružnom dobu, a ovaj komad nosi lepe, plemenite osobine. Nadam se da smo to makar zagrebali u onome što nam je Šekspir ponudio i da će publika to videti”, rekla je ona.
Joakim Tasić (mladi ratnik Klaudio) rekao je da njegov lik po dolasku na ostrvo doživljava mnoge promene i da je stoga bio izazov, a da je jedna od tema i imati ili nemati petlju. “Morao sam mnogo da kopam po sebi da bih postigao te promene. Zahvalan sam rediteljki koja mi je, kao i svima nama, napravila dobar prostor za igru”, rekao je Tasić.
Milena Vasić (Margareta) rekla je da njen lik predstavlja “oriđinale”, starosedeoce na ostrvu i da se bavila temom slobode i pitanjima šta znači biti originalan, svoj, šta čoveka čini autentičnim.
Miodrag Dragičević (glavni negativac Don Huan) dodao je da je za njega suština u tome da ljudi nemaju petlje da budu ono što jesu. “Kada pokušavate da nešto pravite od sebe, to je kao neka glina, materijal koji je napravljen, pa mogu i drugi da ga menjaju, da menjaju naše stavove. Uvek sam imao averziju prema takvim personama koje se prave. To je strah da budeš ono što jesi u suštini, strah kako će to neko protumačiti. Taj strah je ovde jači od ljubavi”, rekao je Dragičević.
Na pitanje o stilu predstave, Iva Milošević je navela da je Šekspirove komade teško klasifikovati jer se uvek prepliću komično i tragično.
“Biće smeha, ali biće i knedla u grlu. Biće katarze, nadam se, kao i sleganja utisaka ne samo o predstavi nego i o tome za šta živimo, šta su nam prioriteti”, izjavila je rediteljka, koja je u programu predstave navela da je kopču Šekspira i današnjeg vremena našla u okolišanju oko lјubavi, utisku da danas u čoveku preovlađuju strah, cinizam i odustajanje od potrage za lјubavlјu, što je posebno tužno kada su u pitanju mladi ljudi.
“Ne mogu da se otmem dojmu da potrošački svet guši otvorenost bića prema onoj pravoj, spontanoj, besramno romantičnoj lјubavi koju kanališe priroda, a ne civilizacijski kanoni”, navela je Iva Milošević.
Predstava se igra prema prevodu Huga Klajna. Scenografiju je kreirao Gorčin Stojanović, kostime Maria Marković Milojev, a kompozitor je Vladimir Pejković.
Prve reprize su 1, 12. i 14. decembra na Sceni "Ljuba Tadić“ JDP-a.
*Foto: Nenad Petrović
(SEEcult.org)
