Pismeni vs. selfi čovek
Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu svečano je otvoren 25. oktobra porukom o važnosti pismenosti i čitanja, a nakon obraćanja istoričarke i političarke Natalije Naročnickaje iz Rusije – zemlje počasnog gosta, koja je istakla istorijske i kulturne veze dve zemlje, poduži govor održao je filmski režiser i pisac Emir Kusturica, koji se kritički osvrnuo na “selfi čoveka” današnjice, koga je opisao kao samozaljubljenog antijunaka koji ne veruje u istoriju, ni u boga, prihvata korporacijski kapitalizam kao sudbinu, obezvređuje i komšije i svoj narod, živi život u kojem “ne trebaju kamere da bi sve postalo rijaliti šou”...
“Nikada nije bilo ovoliko knjiga, nikada čovek nije imao pristup ovolikoj gomili ispisanih stranica i nikada nije bilo manje pismenih”, rekao je Kusturica otvarajući 60. Sajam knjiga, na kojem se do 1. novembra predstavlja oko 500 domaćih i stranih izlagača.
Prema rečima Kusturice, “danas nema ko ne piše, a malo ko čita”.
“Na takvoj podlozi je rastao onaj drugi čovek koga smo nazvali selfi i kao projektovana kafanska prostakuša postavljen je pred naše oči i neće biti sklonjen dok se ne desi velika katarza”, rekao je Kusturica, koji je počeo obraćanje napomenom da neće biti skandala, aludirajući na nedavni govor na proslavi Srpske napredne stranke tokom kojeg je britanski ambasador Denis Kif napustio salu.
“Večeras nema skandala, ali ne zbog toga što nema ambasadora, nego zbog treme”, rekao je Kusturica, navodeći da je govorio mnogo puta pred hiljadama ljudi, ali sada se oseća drugačije jer je u pitanju knjiga, a ona je, kako je naveo, “sakralne prirode”.
Kusturica je, između ostalog, rekao da je biti pismen u prošlom veku značilo biti uvažen, a “često i više od toga”, jer “gde god se pojavljivao pismeni čovek - bio je zapažen. U školi, bioskopu, na ulici, pozorištu, na tramvajskoj stanici, u ciganmahali…”.
Navodeći da “nije reč samo o gramatičkoj pismenosti, niti o prividu koji stvaraju savremeni autodidakti izvođači informatičke revolucije”, Kusturica je rekao da ni pismeni čovek nije bio savršen, a njegov vrhunac je otelotvoren u delima argentinskog pisca Horhe Luisa Borhesa.
“Pismeni je zatrpan otpadom informatičke revolucije, nije bio dovoljno zao, korumpiran i nije se složio sa idejom da nema boga! Najviše na šta je, u tom slucaju pristao, bila je Jungova ideja da su još jedino gluplji od onih koji tvrde da ima boga oni koji kažu da ga nema! Pismeni je težio ka istini, dobroti i uzvišenosti. Nije imao nikakve veze sa antijunakom koji postaje oličenje vremena u kojem živimo”, rekao je Kusturica, dodajući za “pismenog čoveka” i da je bio “čovek vrlina, neobuzdan, ostrašćen kao Oskar Vajld, ali je rečju kao sabljom znao da razdvoji ukus od neukusa i pokaže nam put i način kako da mislimo”.
“Sve drukčije od ovovremenog antijunaka, selfi čoveka samozaljubljenog, onog koji ne veruje u istoriju, prihvata korporacijski kapitalizam kao sudbinu, vredno radi na dokazu kako njegov komšija, ali i čitav narod ne vredi pišljiva boba! On pravi selfi snimke svojim ajfonom i sa velikim uzbuđenjem prati razvoj svake bore na licu...”, naveo je Kusturica, koji je podsetio ujedno i na junake romana Lava Tolstoja i Antona Pavloviča Čehova, Mihaila Bulgakova… i drugih pisaca koji su uticali na nastanak pismenog čoveka.
Kusturica je ocenio i da pismeni nisu sasvim nestali, već su “nam samo sklonjeni sa očiju” - “stisnuti između hiljadu informatičkih čuda, jutjubova, rijaliti šoua, ali i određeni političkom korektnošću, najnovijom verzijom globalne autocenzure”.
“Selfi čovek”, za koga je rekao da “neće biti sklonjen dok se ne desi velika katarza”, narastao je na “gomili pobrkanih pojmova ideje da je dostupnost informacijama isto što obrazovanje, u vremenu metastaze vladavine ideologije novca i koristoljublja, gde je jedino ona pomno praćena bora na licu bila važna”.
“Prvo je selfi pobrkao realnost sa realizmom za koji Dostojevski kaže da je najfantastičniji od svih pravaca. Čime se ta realnost meri i sa čim upoređuje ako ne sa pomenutim poglavljima knjiga koje pamtimo. Ako ne zna da poredi postojeći svet sa nepostojećim, ako ne može da stvori vlastitu sliku sveta, a to može da učini pismeni čovek, ovaj drugi živi život u kome ne trebaju kamere da bi sve postalo rijaliti šou, krunski izraz neopaganske cilizacije čiji cilj je da se izvede dokaz da smo hulje, protuve i secikese i da nas neprestano treba kažnjavati, koji nam stalno upumpava ideju o našoj zaludnosti, a skrivena tendencija je zla politička namera svetske plutokratije izvođenje dokaza o našoj fatalističkoj sklonosti ka biološkoj”.
Kusturica je naglasio da je biti pismen - formula koja otvara vrata dokučivih tajni i blagodeti koje čovek može da ostvari u svom kratkotrajnom boravku na Zemlji.
“Ako je pismen, onda čovek može da bude srećan! Ako nije pismen - kako da prepozna Džonatana Frenzena, američkog pisca, koji je već vratio svetski roman na visine Tolstoja, duhovne pejsaze Bernharta”, rekao je Kusturica.
Prema njegovim rečima, na Sajmu knjiga, koji zbog velikog broja ljudi stvara utisak kao da se otvara Sajam automobila ili da vernici beže ka bogu, povremeno vaskrsne “onaj pismeni čovek”, koji tu slobodno hoda i vraća slike iz prošlog veka. “Ako ne drugde, ovde je slavljen i opažen baš kao što su ga primećivali nekad u gradu, gde je bio glavni lik”, rekao je Kusturica i ocenio da je Sajam knjiga prilika i da ga vidi neko dete “u čijem životu će u budućnosti, kada odraste, biti sve drukčije i lepše”.
U ime Rusije, koja je počasni gost 60. Sajma knjiga, na svečanom otvaranju je značaj čitanja i pismenosti istakla i ruska političarka i istoričarka Natalija Naročnickaja, direktorka moskovske Fondacije za istorijsku perspektivu i priređivačica serije knjiga o istorijskim vezama Rusije i Srbije.
Navodeći da su u istoriji Rusije i južnih Slovena književnost, hrišćanstvo i državnost “izrasli iz istih korena i neraskidivo su povezani”, ona je citirala pokojnog srpskog patrijarha Pavla: “Nama Bog nije dao ni mač, ni pušku da prisiljavamo ljude da nam priđu, da postanu hrišćani. Dao nam je reč...”.
Naročnickaja je rekla i da se danas često može čuti da knjige postaju prošlost i da digitalno doba diktira svoja pravila, ali je navela da život, međutim, svedoči o nečem drugom.
“Snaga reči postaje sve veća, kao što postaje veća i odgovornost za izrečeno, a tim pre i za štampanu reč”, rekla je ona na ceremoniji, kojoj su prisustvovali ruski ambasador Aleksandar Čepurin, predstavnici gradskih vlasti Beograda, ličnosti iz kulturnog i javnog života, kao i posetioci koji su od prepodnevnih sati imali priliku da obiđu sajamske hale.
Navodeći Rusiju i Srbiju kao “zemlje koje čitaju”, Naročnickaja je naglasila da je neophodno pomoći proces međusobnog upoznavanja kulture dve zemlje. “Više ruskih knjiga treba da se prevodi na srpski, više srpskih autora treba da nađe put do srca ruskih čitalaca”, poručila je ona.
Naročnickaja je posebno naglasila i potrebu čuvanja i uvećanja “neprocenjivog blaga slovenske pravoslavne kulture”, odnosno, kako je rekla “bogomdane ćirilice”.
Ističući da se kulturni kod srpskog i ruskog naroda razvijao upijajući u sebe sva dostićnuća naučno-tehnološkog progresa, čuvajući u sebi svoju samodobitnost, ona je rekla i da su za dva naroda podjednako draga imena Tolstoja, Dostojevskog, Puškina, Šolohova, kao i Petra Petrovića Njegoša, Branislava Nušića, Dobrice Ćosića, Ive Andrića…
“Neka se ova nit nikada ne prekine, neka se popunjava novim imenima”, poručila je Naročnickaja i pozvala publiku da na Sajmu knjiga pronađe i neke nove autore i dela koja će joj otkriti Rusiju.
“Sa radošću neumorno nastavljamo da se upoznajemo sa istorijom i sadašnošću bratskog srpskog naroda, koji uprkos svim izazovima i poteškoćama naše stvarnosti nastavlja da gradi svoj istorijski put”, poručila je Naročnickaja, koja je 80-ih godina radila u sedištu UN u Njujorku, a od 2008. rukovodi Evropskim institutom za demokratiju i saradnju u Parizu. Autorka je brojnih naučnih radova o ruskoj istoriji, međunarodnim odnosima i savremenoj politici, a njen najznačajniji rad je “Rusija i Rusi u svetskoj istoriji”.
Jubilarni, 60. Sajam knjiga, čiji je slogan “Šta bi bilo da nije bilo”, predstavlja oko 500 izlagača, od kojih je oko 70 stranih. Uz program Rusije kao počasnog gosta, koji je velikim delom posvećen pravoslavlju, Sajam knjiga nudi tradicionalne programe, brojne promocije i susrete sa piscima, kao i popuste na predstavljena izdanja.
Najposećenija književna manifestacija u Srbiji i regionu predstaviće, pored Rusije, i izdavače iz Angole, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Brazila, Velike Britanije, Indije, Irana, koji ce biti počasni gost 2016. godine, te Italije, Japana, Kine, Nemačke, Rumunije, Slovenije, Francuske, Hrvatske, Holandije, Španije, Crne Gore…
Među stranim gostima, piscima, prevodiocima i izdavačima najavljeni su Stiven Votson iz Velike Britanije, Sven Peters iz Holandije, Jan Sonenegor Henrik i Jul Jensen iz Danske, Dimitri Verhulst iz Belgije, Joana Prvulesku iz Rumunije, Aleksandar Sekulov iz Bugarske, Dragan Markovina iz Hrvatske, Sergej Lukjanjenko iz Kazahstana, Mihailo Popović iz Austrije, Miha Macini iz Slovenije, Vele Smilevski, Rade Silјan, Blaže Minevski iz Makedonije...
Iz Rusije su najavljeni pisci Pavel Basinski, Sergej Belјakov, Viktor Jerofejev, Sergej Lukjanjenko, Boris Jevsejev, Zahar Prilepin, Eduard Verkin, Olga Slavnikova…
Pojedinačna ulaznica košta 250 dinara, ulaznica za grupne posete je 150 dinara, a cena porodične ulaznice je 600 dinara.
(SEEcult.org)
