Perić i Tomić u Paviljonu Srbije
Vladimir Perić i Miloš Tomić predstavljaće Srbiju na 55. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, a iako su predložili nezavisne projekte, uočena je njihova kompatibilnost, pa će rezultat združenog nastupa dvojice umetnika biti potpuno novi, jedinstveni rad.
Perić i Tomić odabrani su jednoglasnom odlukom komesara nastupa Srbije na 55. Bijenalu, istoričarke umetnosti i nezavisne kustoskinje Maje Ćirić, i članova Stručnog saveta, saopštilo je 12. februara Ministarstvo kulture i informisanja Srbije koje se složilo s predlogom objedinjujućeg projekta dvojice umetnika.
Kompatiblinost projekata Perića i Tomića ogleda se u reartikulaciji predmeta i situacija na način da se umetničkim gestom kritički artikuliše politika svakodnevnice.
Perić je predložio projekat “Horor Vakui”, složeni ambijent sačinjen od dva segmenta: zidnog, koji reinterpretira elemente njegovih ranijih instalacija, i podnog, koji čine replike tabli popularnih društvenih igara.
Tomićev projekat “Muzikalni dnevnici” sastoji se od niza video projekcija u kojima se vizuelno prati nastajanje raznorodnih zvučnih efekata nastalih fizičkom inerevencijom na predmete iz svakodnevice. Nastali zvuci se nadograđuju i nadopunjuju, stvarajući specifičnu audio-vizuelnu kompoziciju.
Rezultat združenog nastupa Perića i Tomića, kako je saopšteno, biće potpuno novi, jedinstveni rad, koji prostor paviljona tretira kao još jednu od svojih komponenti sa jasnim organičkim karakterom, gde se i objekti i već formirani i ranije prezentovani likovni artefakti tretiraju kao sirovi materijal u (re)komponovaju tog utopijskog poduhvata. Ta činjenica premijerne realizacije potpuno novog rada ukoričenog u dimenzije paviljona ne pruža samo prostor za prezentovanje, već nudi (u ovom slučaju iskorišćenu) provokaciju za stvaranje.
Uz to je i direktan odgovor na temu 55. Bijenala “Palata enciklopedije” - uspostavlja plodotvornu dijalektiku sa centralnim paviljonom.
Realizacijom tog predloga, kako je navedeno u obrazloženju, ostvaruje se celina koja bi svežinom, inovativnošću i celovitošću prostorne postavke ostvarila ambijent koji posmatračima demonstrira dijalog različitih generacija na srpskoj umetničkoj sceni.
Stručni savet i komesar su kao značajan parametar razmotrili i izvodljivost na svim nivoima, koja podrazumeva budžetsku skromnost, autentičnost autora i generacijsku raznolikost.
Ministarstvu kulture i informisanja ponuđen je predlog objedinjujućeg projekta uz saglasnost oba umetnika, sa čim se složio i ministar Bratislav Petković.
Na poziv Ministarstva kulture i informisanja i Stručnog saveta da dostave predlog idejnog rešenja za nastup Srbije na 55. Bijenalu, odgovorilo je 14 umetnika i kustosa- od ukupno 20 predloženih i pozvanih.
Predloge projekata dostavili su bili, osim Perića i Tomića, i umetnici Vladmir Nikolić, Siniša Ilić, Zoran Naskovski, Vesna Pavlović, Biljana Đurđević, Nikola Džafo, Bogomir Doringer i Dorijan Kolundžija, kao i kustosi Zoran Erić, Saša Janjić, Ana Nikitović i Miroslav Karić.
Stručni savet za nastup Srbije na 55. Bijenalu čine istoričari umetnosti Dejan Sretenović, Darka Radosavljević i Milica Pekić, teoretičar umetnosti Stevan Vuković i multimedijalni umetnik Nikola Šindik, a za organizaciju je zaduzen Muzej savremene umetnosti u Beogradu.
Venecijansko bijenale savremene umetnosti u 55. izdanju će, uz centralnu izložbu, predstaviti od 1. juna do 23. novembra gotovo stotinu nacionalnih paviljona, među kojima su prvi put Bahami, Bahrein, Kosovo, Kuvajt, Maldivi, Obala Slonovače/Niger, Paragvaj, a očekuje se i Vatikan.
Većina zemalja odredila je predstavnike, a neke su to učinile i pre nego što je za umetničkog direktora 55. Bijenala imenovan Masimilijano Đoni (Massimiliano Gioni), italijanski kustos i likovni kritičar koji je osmislio temu “Enciklopedijska palata” (odnosi se na virtuelni muzej najvećih svetskih izuma i otkrića).
Srbiju je na prošlom, 54. Bijenalu predstavljao Dragoljub Raša Todosijević, koji je za izložbu “Svetllost i tama simbola” dobio novoustanovljenu Unicreditovu Venecijansku nagradu, vrednu 150.000 evra.
Bijenale u Veneciji privuklo je 2011. godine za šest meseci više od 440.000 posetilaca, što je za gotovo petinu više nego 2009. Pojedinačno je najposećeniji bio italijanski paviljon.
Pod umetničkim vođstvom Biče Curiger, koja je osmislila koncept “Iluminacije”, 54. Bijenale je predstavilo rekordnih 89 nacionalnih paviljona (2009. bilo ih je 77) i 37 pratećih događaja širom Venecije, kao i 83 umetnika na centralnoj međunarodnoj izložbi, od kojih je 62 učestvovalo prvi put, a 35 je bilo žena.
Četiri zemlje prvi put su učestvovale - Andora, Bangladeš, Haiti i Saudijska Arabija, a sedam se vratilo posle dužeg odsustva (Indija, Kongo, Irak, Zimbabve, Južna Afrika, Kostarika i Kuba).
Najboljim nacionalnim paviljonom proglašen je nemački, a Zlatnog lava za najboljeg umetnika na međunarodnoj izložbi “Iluminacije” dobio je Christian Marclay iz SAD. Srebrnog lava za najboljeg mladog umetnika dobio je Haroon Mirza iz Londona.
Specijalna priznanja dobili su litvanijski paviljon i švedska umetnica Klara Liden.
Zvezde svečane ceremonije na Đardinima bili su i dobitnici Zlatnog lava za životno delo - austrijski umetnik Franz West i američka umetnica Elaine Sturtevant, ispraćeni burnim aplauzima.
Fotografije sa 54. Bijenala nalaze se u Foto galeriji portala SEEcult.org
(SEEcult.org
