Pancirna knjiga sećanja na rat
Posetioci Muzeja ratnog detinjstva u Sarajevu imaju priliku da od 6. aprila do 9. maja vide “Pancirnu knjigu”, umetnički rad mladog grafičkog dizajnera Dine Hujića, u okviru programa 23. Modula memorije.
“Pancirna knjiga” je samostalni projekat Hujića, rođenog u avgustu 1992. godine u ratnom Sarajevu. Iako tek rođen, osetio je potrebu da kroz svoju umetnost pošalje jasnu i snažnu poruku o svome stavu prema ratu, te da kroz umetnost pokaže koliko je sećanje važno.
“Naziv ‘Pancirna’ je dvosmislena igra reči. ‘Pancirna’ je zbog neobičnog materijala koji sam koristio za samu izradu knjige, a koji je skoro pa neuništiv. Ali, ‘Pancirna’ je i zbog samog svog sadržaja kojem je primarna funkcija da podseća na nesreću i užasne ratne događaje, te na taj način, kroz sećanje, da posluži kao odbrana (pancir) od onoga što se dogodilo, sa odlučnošću da se više nikada ne ponovi. U procesu izrade knjige sam se, umesto konvencionalnog printanja na stranice, odlučio da koristim neobičan spoj tehnika (sito štampa i jetkanje metala) koje će za rezultat ostaviti utisnutu sliku u metal/stranicu, a što je asocijacija na frazu ‘urezano u sećanje’. I, upravo to nas opet vraća na priču o ratu, o potrebi za odbranom i očuvanjem sećanja. Verujem da na taj način, ‘Pancirna knjiga’ može predstavljati i jedan večni um koji iz svoga sećanja nikada ne može izbrisati ružne i teške uspomene iz rata, i čiji najveći strah je da se one ponove”, naveo je Hujić.
Modul memorije, kulturološki programa Internacionalnog teatarskog festivala MESS, počeo je 30. marta izložbom fotografija “Shadow of Memory” autora Rona Haviva u sarajevskoj Vijećnici.
Program 23. Modula memorije obuhvata niz događaja, i to ne samo u Sarajevu, već i u Konjicu, kao i proteklih godina.
Modul Memorije je kulturološki program koji se bavi očuvanjem kulture sećanja, imajući kao motiv to da se stvari iz prošlosti ne smeu zaboraviti i da se iz njih mora učiti, jer se jedino na taj način neće ponoviti. Cilj tog programa je uspostaviti jasnu i neraskidivu vezu etike i estetike, te na taj način koristiti kako umetnost, tako i društvene vrednosti i norme kao način komunikacije sa publikom.
(SEEcult.org)
