Ovacije za Labudova jezera u završnici 19. BFI

Plesna kompanija Gotje dens iz Štutgarta označila je 9. aprila završnicu 19. Beogradskog festivala igre (BFI) svetskom premijerom savremene četiri verzije “Labudovog jezera”, a nastupila je u Madlenianumu pravo sa aerodroma. Program 19. BFI zaokružiće 11. i 12. aprila u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu Balet Džez Montreal koji je trebalo da gostuje još 2020. godine omaž predstavom slavnom kanadskom muzičaru Leonardu Koenu, koja je odlagana zbog pandemije.

Trupa Gotje dens (Gauthier Dance) izvela je koreografije "Labudova pesma: Jezero” Mari Šuinar, “Labudov kolač” Marka Gekea, “Bez naslova za 7 igrača” Hofeša Šehtera i “Šara Nur” Kajetana Sota, inspirisane čuvenim baletom Petra Iljiča Čajkovskog. Direktor trupe Erik Gotje zamolio je četiri koreografske zvezde da kreiraju svoje verzije tog baletskog klasika kako bi prikazali “labudova jezera“ u množini: kompoziciju koja sadrži četiri lične 25-minutne adaptacije, koje su stilski različite koliko i njihovi autori.

Publika je ovacijama ispratila Gotje dens, čiji su igrači stigli u Beograd svega tri sata uoči nastupa, zbog problema sa povezanim avionskim letovima. Komplikacije u putu nisu se odrazile na energičnost njihove igre, zaključno sa svojevrsnom rejv verzijom “Labudovog jezera”, koju je publika, poneta muzikom i igrom umetnika, ispratila stojećim ovacijama.

Bez naslova za sedam igrača, Kajetano Soto, foto: Jeanette Bak

Igrači kompanije Gotje dens trebalo je da stignu u Beograd dan ranije, ali im je kasnio let do Minhena, pa su morali da menjaju avion. Međutim, pronaći drugi let za 27 igrača i prateće članove kompanije graničilo se sa nemogućim. Neka druga trupa verovatno bi odložila nastup, ali ne i direktor kompanije Erik Gotje, istakao je BFI. Odlučili su, kaže, da dođu po svaku cenu, isključivo u znak poštovanja prema BFI. Pravo sa aerodroma došli su u Madlenianum i posle kratkog zagrevanja već su bili na sceni da bi izveli savremena čitanja jednog od najčuvenijih klasičnih baleta svih vremena.

Publika je najpre videla Sotov komad “Bez naslova za sedam igrača”. Igrači u upečatljivim crnim kostimima, pred crnom pozadinom svedene scenografije, uz originalnu muziku Pitera Gregsona, prikazali su uzbudljive trenutke ljudskih transformacija,  ponudivši neobične ideje i ekscentričnost, ali i nežan pogled na svet.

Slavna kanadska umetnica Mari Šuinar, dobitnica nagrade “Jovan Ćirilov” Beogradskog festivala igre za predstavu “Hijeronimus Boš: Vrt ovozemaljskih uživanja” 2018. godine, u svojim delima ukorenjenim u avangardi neretko ističe i jasne društveno angažovane poruke. U komadu “Labudova pesma: Jezero”, za koju potpisuje i svetlo, scenu, video i  kostim, a rađena je na muziku Čajkovskog koju je preradio kompozitor Luj Difon, problematizuje tradicionalnu rodnu podelu uloga. Igrači/ce (sa baletskim patikama na rukama) na kraju transparentno uzvikuju snažne feminističke poruke o nedopustivosti nasilja nad ženama.

Nemački koreograf Marko Geke već se ranije bavio “Labudovim jezerom”, kada je kreirao duet Crnog labuda i Valcer na originalnu muziku iz ovog baleta. U komadu “Šara Nur”, nazvanom po neobičnom jezeru u Rusiji, odlučio se da istraži savremenost romantične bajke koju je proslavio Čajkovski. Njegovi igrači se, uz muziku Bjork, suprotstavljaju romantičnoj tradiciji koja je labuda predstavljala isključivo u ženskoj konotaciji.

Koreograf Hofeš Šehter, nekadašnji igrač izraelske kompanije Batševa, takođe je poznat publici BFI po predstavama “Politička majka” i “Sunce” njegove londonske kompanije. U njegovim se koreografijama inovacije spajaju sa insistiranjem na političkoj relevantnosti, pa i komadu “Labudova torta”, “nastalom od strane onih koji nemaju dom, mesto i izbor”, kroz njihova stremljenja, maštu i snove, pokazuje da u romantičnoj priči, koja se temelji na pretpostavci “lepog, nevinog i čistog”, zapravo ništa nije “ni čisto ni nevino”.

Završetak tog komada, za koji je Šehter sam pisao muziku, publika je dočekala na nogama, a izlaskom svih igrača iz “Labudovih jezera” na scenu počele su stojeće ovacije.

Gotje je u pauzi između izvođenja komada iz “Labudovih jezera” ispričao kako je nastao taj spektakl, navodeći da je dugo vremena želeo da se bavi tom temom, ali je imao nedoumicu koga od željenih koreografa da pozove da realizuje komad. Na kraju je došao na ideju da svo četvoro i režiraju komad - svaki po jedan segment spektakla, koji će se zvati u množini “Labudova jezera”.

Publika je mogla čuti, između ostalog, i da Mari Šuinar zapravo ne voli “Labudovo jezero”, da je Geke svoj komad zamislio sa “pet, šest” kompozicija Bjork, ali bi zbog autorskih prava to koštalo više od cele predstave, pa je rešio da sam otpeva pesme islandske pop zvezde i sebe snimi pomoću telefona. Šehter je kompletnu muziku i koreografiju završio za samo tri nedelje.

Gotje je posebno pohvalio BFI i direktorku Aju Jung, navodeći da i sam organizuje festival igre u Nemačkoj i zna “koliko je to teško”. “Taj naš festival postoji četiri godine, a BFI će dogodine napuniti 20, pa mogu samo da zamislim koliko je snage potrebno za to”, poručio je Gotje, koji se publici BFI prvi put predstavio kao igrač na 5. izdanju tog festivala predstavom “Don Q”, a potom je učestvovao na 16. BFI solom “Poklon”.

Eric Gauthier, foto: Maks Richter

Gotje trenutno ne igra, niti radi koreografije: “Ako igrate, onda se bavite samo tim. Ako ste koreograf, radite samo to. Nemoguće je biti i igrač, i koreograf, i direktor kompanije. Trebalo bi da date sve od sebe. To je lekcija koju sam naučio u životu: ako želite da nešto radite, onda to radite kako treba. Trenutno ne mogu da radim druge stvari, jer vodim kompaniju, organizujem festival igre, a pored toga sam otac troje dece i važno mi je da provodim što više vremena sa njima. Možda se nekad vratim igri, razmišljam ponekad o tome”.

Ansambl Gotje densa pozdravili su iz publike i nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib, kao i ambasadori Holandije, Belgije, Izraela… Tu su bili i igrači kubanske Malpaso kompanije igre na čelu sa direktorom i koreografom Fernandom Saezom, koji su na festivalu nastupili 7. i 8. aprila u Beogradu i Novom Sadu, a borave nešto duže u Srbiji čekajući nastavak turneje.

Program 19. BFI zatvara 11. i 12. aprila u SNP-u Balet džez Montreal omaž predstavom “Dance Me” posvećenom slavnom kanadskom muzičaru Leonardu Koenu.

Uz odobrenje Koena, pod umetničkom direkcijom Luja Robiteja i u dramaturgiji Erika Žana, omaž slavnom pesniku i autoru evocira životne cikluse kroz pet sezona, kako je opisano u njegovoj muzici i pesmama. Tri međunarodno priznata koreografa bila su zadužena da osmisle pokret na muziku legendarnih pesama: Andonis Fonjadakis, Anabel Lopez Očoa i Isan Rustem.

Predstava “Dance Me” planirana je prvobitno za 17. BFI u aprilu 2020. godine u Sava centru, ali je odlagana zbog pandemije. U međuvremenu je Sava centar prodat, a budući da ne postoji adekvatna sala u Beogradu za izvođenje tog komada, dvostruku priliku da ga vidi imaće samo posetioci SNP-a.

(SEEcult.org)