Otvoren Paviljon Srbije na 60. Bijenalu - Exposition Coloniale
Izložba “Exposition Coloniale” Aleksandra Denića u Paviljonu Srbije na 60. Bijenalu umetnosti u Veneciji, koja ukazuje na posledice kolonijalne ere u savremenom društvu, svečano je otvorena 19. aprila u Đardinima, a prema rečima ministarke kulture Maje Gojković, predstavlja jedan od najznačajnijih dokaza pune posvećenosti Srbije “slobodi, nezavisnosti i ljudskosti, koji se moraju braniti upravo umetnošću”.
Otvarajući izložbu, Maja Gojković je istakla da izložba “Exposition Coloniale” Denića i kustoskinje Ksenije Samardžije “direktno i jezgrovito” odgovara na temu 60. Bijenala “Stranci svuda”, koju je postavio umetnički direktor Adrian Pedrosa.
“Reč je o izuzetnoj snazi kreativnosti, o hrabrosti kritike svakodnevnih kolonizovanih oblika života i kategorija na koje smo navikli, prikazanih kroz originalnost u oblikovanju i preoblikovanju prostora i vremena. U tom smislu, ova izložba je buđenje i beskompromisno suočavanje sa dužnošću da svi zajedno naš svet osmislimo umnije i humanije”, rekla je Maja Gojković, saopštilo je Ministarstvo kulture.
Maja gojković, foto: Goran Zlatkoviċ
Ministarka je podsetila da je nomadski način života danas postao “nova normalnost”, a istovremeno se svet suočio sa nemogućnošću kretanja koju je nametnula pandemija i nuždom izbeglištva širom sveta. “Svako od nas može biti stranac, stranac se može biti svuda, što je fenomen koji pokušavaju da rastumače umetnici iz čitavog sveta”, rekla je ona.
“Svaka zemlja, svaki region prepoznaje i razume ovo pitanje na poseban način. Srbija, zemlja raskršća, bogata je istorijom seoba, dolazaka, naseljavanja, odlazaka u svet i povrataka. Ispunjena je bogatstvom različitosti koje su u nju donele i prilike i neprilike. Čvrsto verujem da su upravo zato nama rasizam i ksenofobija strani. Stranac u Srbiji nikada nije samo tuđin, on je i gost i prijatelj. Kao što, s druge strane, i svaki čovek postaje sam sebi stranac ako živi u svetu koji ne prepoznaje”, naglasila je Maja Gojković.
Prema njenim rečima, Srbija ima autentičan odgovor na pitanje 60. Bijenala, poučena sopstvenom istorijom, tokom koje je negovala otvorenost prema drugom.
Umetnost je, kako je dodala, neophodna “ne da bi ponudila utehu, već kao upozorenje, poziv na uzbunu i dokaz da se nešto mora preduzeti u odbranu čovečnosti”.
Maja Gojković i Aleksandar Denić foto: Goran Zlatkoviċ
Aleksandar Denić je rekao da je njegov prilično ambiziocan projekat imao punu podršku i pomoć Ministarstva kulture, a zahvalio je i svom timu na posvećenosti poslu.
Predstavljanje Srbije na Bijenalu umetnosti prvi put organizuje Muzej grada Beograda, čija je direktorka Jelena Medaković, koja je komesarka Paviljona Srbije, istakla posvećenost Ministarstva kulture i same Maje Gojković uspešnoj realizaciji Denićeve izložbe.
Poručila je i da Srbija “ponosno stoji rame uz rame sa 29 drugih zemalja” koje su deo Bijenala umetnosti još od početaka te manifestacije.
Exposition Coloniale, Foto: Goran Zlatkoviċ
Jelena Medaković izrazila je nadu da će izložba Denića biti inspiracija za buduće generacije umetnika, kao i da će doprineti daljem jačanju međunarodnih kulturnih veza.
Istorijski kontekst kolonijalne ere uzet je u projektu “Exposition Coloniale” kao polazna tačka za Denićevo istraživanje njenih tekovina i njihovog trajnog uticaja na kulturne podele i društvena raslojavanja.
Kroz umetnička iskustva scenografa u pozorištu, Denić koristi sposobnost da upotrebom vizuelne naracije kroz strukture simbola dopre do kompleksnih i neuralgičnih pitanja. Koristeći se Brehtovim efektom distanciranja (V efekat), on nudi sliku realnosti, a ne realnost kakva zapravo jeste. On izaziva posmatrače, stavljajući ih u položaj da preispitaju svoje razumevanje dinamika moći, konzumerizma i mnoštva gorkih stvarnosti, ne uslovljavajući ih da samo kritički promišljaju, već izazivajući empatiju i osećajnost, navela je kustoskinja izložbe Ksenija Samardžija.
U današnjem svetu, kako je dodala, teme otuđenja, podele i kontrole i dalje su relevantne, ne samo u oblasti politike i akumulacije moći, već i u sferi osnovnih ljudskih vrednosti i principa.
Foto: Vladimir Miladinović
Denić je izabran za predstavnika Srbije na 60. Bijenalu umetnosti u Veneciji na osnovu konkursa koji su u ime Ministarstva kulture raspisali početkom septembra 2023. godine Muzej savremene umetnosti u Beogradu i Fondacija MSUB, a stiglo je 35 prijava, od kojih pet nije ispunilo proceduralne uslove. Pet je bilo prošlo u drugi stepen, a Denićev projekat izabran je kao najbolji koji odgovara na zadatu temu 60. Bijenala umetnosti “Sranci svuda” (Stranieri Ovunque). Stručni savet naveo je bio u obrazloženju odluke da je Denić, kao odgovor na temu 60. Bijenala umetnosti u Veneciji, ponudio “prostornu instalaciju koja predstavlja segment imaginarnog globalnog sela, ili bolje reći univerzalnog svetskog predgrađa, bez njegovih žitelja”, dok naslov “Exposition Coloniale” (Kolonijalna izložba) “ukazuje na globalne strukture koje su sazdane na kolonijalnoj politici i aktuelizuje sam pojama geopolitike".
“Autor podcrtava neophodnost iskustva realiteta elemenata scene u veličini i u materijalu, dok svetlom koje izvire iz samih objekata, gradi zagušenu atmosferu filmskog prizora. Ovaj metod je nadograđen autorovom sposobnošću da u istu scenu utka složene, čak potpuno nespojive narative, koji u konačnom rezultiraju osećajem skoro nerukotvorene strukture, koja je samu sebe izatkala u složenim međuodnosima – što je samo utisak. Istina je da se radi o veoma istančanoj metodi građenja prostora, njegove atmosfere i njegove ispunjenosti. Tom metodom pripovedanja, kroz naslojavanja narativa i traženja značenja u preplitanju mnoštva, bivamo uvučeni u suptilnu magiju Denićevog ambijenta“, navedeno je u delu obrazloženja o izboru Denića, poznatog po scenografskom radu i saradnji s nemačkim rediteljem Frankom Kastorfom.
Prvobitno je, na osnovu konkursa za izbor predstavnika Srbije, za realizatora određen MSUB, koji je organizovao i prethodno predstavljanje Srbije na Bijenalu u Veneciji 2022. godine, kada je održana izložba Vladimira Nikolića “Hod sa vodom”, osmišljena u saradnji s kustoskinjom Biljanom Ćirić.
Žiri konkursa činili su članovi Stručnog saveta za pripremu nastupa Srbije na 60. Bijenalu umetnosti u Veneciji, na čelu sa umetnikom i redovnim profesorom i dekanom Fakulteta likovne umetnosti (FLU) u Beogradu Radošem Antonijevićem. Članovi su bili: istoričarka umetnosti i direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini Ivana Bašičević Antić, istoričar umetnosti i redovni profesor FLU Nikola Šuica, kustos nastupa Srbije na 57. Bijenalu u Veneciji 2017. godine, umetnik i profesor Akademije umetnosti Mileta Poštić, i umetnik Dragan Zdravković, jedan od predstavnika Srbije na 57. Bijenalu u Veneciji, vanredni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu.
Na 60. Bijenalu umetnosti u Veneciji, čije je zvanično otvaranje 20. aprila uz dodelu nagrada, učestvuje više od 330 umetnika na centralnoj izložbi, uz 88 nacionalnih paviljona. Među njima su i sve zemlje sa prostora bivše Jugoslavije. Ponovo učestvuje i Kosovo, čiji je suverenitet Italija priznala – što je uslov za predstavljanje nacionalnog paviljona.
Bosna i Hercegovina učestvuje projektom “Mera mora” Stjepana Skoka, čiji je kustos i ujedno komesar Martin Ivanović. Hrvatsku predstavlja Vlatka Horvat projektom “Priručnim sredstvima”, u organizaciji Ministarstva kulture, u saradnji sa kustoskinjom Antoniom Majačom. Crnu Goru predstavlja Darja Bajagić projektom “Potrebno je ostrvo za ovako dobar osećaj” koji je posvećen ostrvu i nekadašnjem logoru Mamula. Izložba Crne Gore, čiji je komesar Vladislav Šćepanović, a kustoskinja Ana Simona Zelenović, nije više u Palati “Mali Pjero”, već u venecijanskom distriktu Ospedaleto. Severnu Makedoniju predstavlja Slavica Janešlieva projektom “Inter Spem et Metum", čija je kustoskinja Ana Frangovska, a komesar je Dita Starova Ćerimi. Sloveniju predstavlja Nika Špan projektom „Baštenska tajna za tebe“, čiji je kustos Vladimir Vidar, a komesar je Martina Vovk. Kosovo predstavlja Doruntina Kastarti projektom “Eho tišine metala i kože”, čiji je komesar Hana Halilaj iz Nacionalne galerije Kosova,a kustoskinja je Eremire Krasnići.
I ovoga puta na Bijenalu u Veneciji svojevoljno nema Rusije, koja je ustupila paviljon Boliviji, dok je izraelsko učešće u znaku protesta svetske umetničke zajednice zbog rata u Pojasu Gaze. Izraelski paviljon, prema odluci umetnice Rut Patir i njenog kustoskog tima, neće biti zvanično otvoren do postizanja sporazuma o primirju i oslobađanju izraelskih talasa koje drži Hamas.
Nagrade 60. Bijenala dodeliće žiri koji čine: američka kustoskinja i profesorka na Kolumbija univerzitetu Džulija Brajan-Vilson (predsednica), indonežanska kustoskinja i autorka Alia Svastika, nigerijski kustos i likovni kritičar Čika Okeke-Agulu, italijanska kustoskinja Elena Kripa i francusko-kolumbijska kustoskinja Marija Injes Rodrigez.
Zlatnog lava za životno delo, kako je ranije saopšteno, dobile su brazilska umetnica rođena u Italiji Ana Marija Maiolino i turska umetnica Nil Jalter, koja živi i radi u Parizu.
Bijenale će biti otvoreno do 24. novembra.
(SEEcult.org)
