Ordinary People u Kanu
Film “Ordinary People” mladog beogradskog reditelja Vladimira Perišića, koji se bavi ratnim zločinom iz ugla egzekutora, biće premijerno prikazan na “Nedelji kritike” 62. Filmskog festivala u Kanu, kao prvi film iz Srbije u tom programu posle “Belog odela” Lazara Ristovskog 1999. godine. Napominjući da nije reč o istorijskoj rekonstrukciji, niti se bavi moralisanjem, Perišić je rekao 28. aprila na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture Srbije da je želeo da prikaže kako se ratni zločin odvija iz perspektive ezgekutora.
Film “Ordinary People” mladog beogradskog reditelja Vladimira Perišića, koji se bavi ratnim zločinom iz ugla egzekutora, biće premijerno prikazan na “Nedelji kritike” 62. Filmskog festivala u Kanu, kao prvi film iz Srbije u tom programu posle “Belog odela” Lazara Ristovskog 1999. godine.
Napominjući da nije reč o istorijskoj rekonstrukciji, niti se bavi moralisanjem, Perišić je rekao 28. aprila na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture Srbije da je želeo da prikaže kako se ratni zločin odvija iz perspektive ezgekutora.
“Počinilac ubistva nema udeo ni glas u predstavljanju ratnog zločina. Njega smo izopštili kao čudovište čije se nedelo ne može dopustiti. Ali šta ako je on neko “poput nas”? Da li smo uopšte u stanju da ga vidimo kao “normalnog”, običnog čoveka?”, rekao je Perišić, koji je za taj debitantski igrani film dobio, osim Ministarstva kulture i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine, i podršku evropskog filmskog fonda Eurimaž (Eurimages).
Prema rečima Perišića, način na koji zamišljamo i u svesti predočavamo sam događaj proizilazi iz medija, koji mu presuduju i nazivaju ga ratnim zločinom.
“Takav se događaj zamišlja prema svedočenju žrtve, a svedocanstvo prekriva događaj. Sve što smo u stanju da vidimo i čujemo prekriveno je osećanjima osude i srama”, rekao je Perišić, dodajući da se njegov film, međutim, vraća dva koraka unazad i posmatra događaj “pre nego što je prozvan, identifikovan i osuđen kao ratni zločin”.
“Događaj se odmotava i teče u delovanju i opažanju njegovog počinioca, a gledalac ga otkriva u isto vreme kada i njegov akter, ne znajući ni više ni manje nego on”, dodao je Perišić, navodeći da je pokušao da snimi kako se zabrana ubistva briše, odnosno situaciju u kojoj se zabrana: “Ne ubij” privremeno suspenduje.
Prema njegovim rečima, ubijanje koje isprva deluje kao nemogući čin, “postaje posao koji treba uraditi i odraditi”.
Film opisuje dolazak sedmorice mladih vojnika u rano jutro na nepoznatu, napuštenu farmu okruženu poljem. Među njima je i 20-godišnji Džoni, novi vojnik koji se još nije snašao u vodu. Zabrinut tajanstvenošću misije, Džoni pokušava da sazna šta čekaju. Tek kada posle dugog čekanja na suncu koje prži začuju zvuk autobusa koji se približava, vojnici počinju da predosećaju da će uskoro preći u akciju...
Snimljen u srpsko - francusko - švajcarskoj koprodukciji, film “Ordinary People” prati poglede, gestove i senzacije egzekutora.
Posmatrajući ga sa distance, Perišić je hteo da postavi pitanje: Šta možemo da vidimo, osetimo i mislimo izvan već unaperd spremne krivice ili gnušanja za njegovu nečovečnost.
“Čini mi se da jedino, ako pokušamo da razumemo i prihvatimo da su egzekutori samo ljudi, postajemo svesni da se opasnost zločina sastoji u njegovoj jednostavnosti, jer sa zločinom je kao i sa drugim navikama: stežu se oko vas dok ne postanu deo svakodnevnice”, rekao je Perišić, koji je i scenarista filma “Ordinary People”, u kojem glavne uloge igraju Relja Popović, Boris Isaković i Miroslav Stevanović.
Mladi reditelj dodao je da mu se snimanje vremena doživljaja, odnosno proživljenog iskustva, “činilo kao najadekvatniji način da, postavši deo trajanja, uočimo da je vreme u kojem treba doneti odluku političko”.
“Lakoća sa kojom pojedinac pod pritiskom popušta, pomaže nam da shvatimo da je izbor mogućnost koja nam je data”, istakao je Perišić, koji je studirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i na Filmskoj školi Femis u Parizu, gde je i diplomirao filmom “Dremano oko”, koji je prikazan u Kanu 2003. u okviru selekcije “Cinefondation”, a nagrađen je kao najbolji film mladog reditelja na festivalu filmskih škola u Minhenu.
Perišić je film “Ordinary People” prijavio i za Kan i za Veneciju i prihvaćen je na oba prestižna festivala, ali je ipak odabrao francuski.
Vršilac dužnosti Filmskog centra Srbije (FCS) Miroljub Vučković istakao je da je učešće tog filma u programu 48. “Nedelje kritike” veliki uspeh, s obzirom da je bilo prijavljeno čak 900 filmova, a izabrano svega deset.
FCS, inače, nije podržao na konkursu snimanje Perišićevog filma, koji nije dobio ni podršku Skupštine grada Beograda.
Film je sniman u okolini Subotice šest i po nedelja, u produkciji TS Productions i TRILEMA i koprodukciji sa: ARTE France Cinema, Prince Film SA i Television Suisse Romande.
Distribucija filma već je obezbeđena u Francuskoj i Švajcarskoj, dok ga u Srbiji, kako je rekao Perišić, još niko nije kontaktirao.
Perišić insistira i na naslovu filma na engleskom jeziku, jer želi da i time naglasi univerzalnost priče.
Medju igranim filmovima u programu 48. “Nedelje kritike” Perišićev je jedini s prostora bivše Jugoslavije, a u sekciji kratkih filmova biće prikazan “Tulum” hrvatskog reditelja Dalibora Matanića, nagradjenog za režiju ove godine na Danima hrvatskog filma.
“Nedelja kritike” je prva “paralelna selekcija” Filmskog festivala u Kanu, a svih proteklih 48 godina, koliko postoji, ostala je verna tradiciji otkrivanja mladih talenata.
Osnovala ju je Francuska unija filmskih kritičara 1962. godine kako bi prikazivala prva i druga ostvarenja mladih reditelja iz celog sveta. Medju njima su svojevremeno bili i Bernardo Bertoluči (Bertolucci), Ken Louč (Loach), Vong Kar Vai (Wong Kar Wai), Gaspar Noe, Fransoa Ozon (Francois Ozon)...
Posebno je skrenula pažnju poslednjih godina, s obzirom da su filmovi prikazani u tom programu osvojili uzastopno od 2003. do 2005. godine Zlatnu kameru za najbolji debitantski igrani film, koja se dodeljuje ostvarenjima iz svih festivalskih programa. Tu prestižnu nagradu 2003. osvojio je film “Reconstruction” (Cristoffer Boe), a naredne godine “Or” (Keren Yedaya) i potom 2005. “Me and You and Everyone We Know” (Miranda July). I 2007. Zlatna kamera dodeljena je filmu iz “Nedelje kritike” - “Meduzot” (Etgar Keret i Shira Geffen), a 2008. film “Everybody Dies But Me” (Valeria Gai Guermanika) dobio je specijalno priznanje.
Sajt “Nedelje kritike” je www.semainedelacritique.com
Sajt Filmskog festivala u Kanu je www.festival-cannes.com
(SEEcult.org)
