Obrisi strategije kulture

Nacionalna strategija razvoja kulture u Srbiji, najavljivana više puta od usvajanja krovnog zakona pre četiri godine, počinje da dobija obrise, a prema najavi iz Ministarstva kulture i informisanja, vrednosni okvir prioriteta biće “očuvanje srpskog kulturnog prostora, širenje kulturnih potreba, razvoj nacionalnog identiteta i podizanje nivoa odgovornosti i efikasnosti institucija kulture”.

Savetovanju “Razvojne perspektive kulture u Srbiji”, koje je Ministarstvo kulture organizovalo u Klubu poslanika na Dedinju, prisustvovali su predstavnici pozvanih ustanova kulture, kao i pojedini istraživači i stručnjaci, a većina izlagača zauzela se za intersektorski pristup u izradi strategije razvoja kulture, pre svega u saradnji s Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Istaknuta je i potreba većeg prisustva kulture i obrazovnih sadržaja u medijima, ali su pojedini učesnici primetili i da je većina novinara bila samo na početku tog skupa, koji je trajao inače pet sati.

Akutni problem kulture u Srbiji - nedostatak finansijskih sredstava, mogao bi da bude rešen, po svemu sudeći, tek po oporavku domaće ekonomije od krize.

“I pored nedovoljno sredstava, borićemo se da se izdvoji dovoljno novca za kulturu kada zemlja krene napred… A da bismo bili spremni za taj momenat, potrebno je da se uradi strategija razvoja kulture za narednih deset godina”, rekao je ministar Bratislav Petković, dodajući i da “u istoriji nije poznat nijedan ekonomski progres bez kulturne renesanse”.

Partokratije, prema obećanju Petkovića, više neće biti.

“Ovo Ministarstvo je stavilo tačku na partokratiju, kada je kultura u pitanju”, rekao je on, navodeći i da ne želi da se vraća u prošlost i traži odgovorne za tešku situaciju.

Petković je rekao i da Srbija “korača ka Evropskoj uniji i kao ozbiljna zemlja mora izdvojiti kulturu kao jedan od prioriteta”.

Ministarstvo se, prema rečima Petkovića, zalaže za negovanje istorijskih i tradicionalnih vrednosti, ali i za savremeno stvaralaštvo i jačanje modernih koncepata, kao i za decentralizaciju kulture, koja je “ogledalo društva” i trebalo bi da bude dostupna svakom pojedincu.

Državni sekretar Ministarstva kulture Zoran Avramović dao je nešto konkretnije obrise mogućeg razvoja kulture u narednoj deceniji, pominjući probleme koje treba rešiti, ulogu tržišta u razvoju kulture, dileme o perspektivama, prioritete i njihov vrednosni okvir.

Avramović je u uvodnom izlaganju opisao stanje kulture u Srbiji kao tranziciono, ocenjujući ujedno da su problemi već 20 godina isti.

Kao probleme je apostrofirao “konfuzan odnos države i kulture, nedefinisan odnos prema tržištu i oklevanje ustanova kulture za reforme”.

Prema njegovom mišljenju, postoji protivurečnost i u kritikama kulture, jer polaze iz antietatističke pozicije, a istovremeno se očekuje od države da obezbedi finansiranje kulture.

Govoreći o ulozi tržišta, Avramović je rekao da ono “nije naišlo na dobar prijem u Srbiji” zbog ekonomske krize, a delom i zbog državnog načina finansiranja.

Prema njegovoj oceni, treba razmotriti mogućnosti subvencija, kredita… kao i privatizacije institucija kulture.

Institucije kulture bile su tema izlaganja i istraživača Slobodana Mrđe iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, koji je predstavio niz poražavajućih podataka o njihovim ljudskim i materijalnim resursima.

Prema istraživanju iz perioda od 2008. do 2012. godine, institucije za programe/projekte prosečno izdvajaju svega oko 20 odsto budžeta (od 2004-2008 bilo je 25 odsto), dok za plate i materijalne dodatke odlazi višeod 50 odsto, a ostatak na infrastrukturne i komunalne troškove.

Sopstveni prihodi institucija kulture pritom čine oko sedam odsto, a od sponzorstva ili donacija dolazi manje od jedan odsto (2012. godine svega 0,6), što pokazuje, kako je rekao Mrđa, i kakva je društvena odgovornost velikih firmi, koje više vole da ulažu u sportske priredbe, nego u kulturu.

Opšta saglasnost je da bi za institucije bilo pogubna primena Zakona o budžetskom sistemu, koji nalaže vraćanje sopstvenih prihoda u državni budžet od početka 2014. godine.

Prema rečima upravnika Narodnog pozorišta Dejana Savića, to bi delovalo nemotivišuće i za menadžment i marketing, i za umetnike, jer bi im onda bilo svejedno koliko će biti publike.

Više učesnika osvrnulo se na mogućnosti alternativnih izvora prihoda institucija kulture, pominjući poreske olakšice za ulaganje u kulturu ili uvođenje posebnih poreza iz kojih bi bila finansirana kultura.

Svojevrsnu tačku na te ideje stavio je državni sekretar Ministarstva finansija Goran Petković, zadužen za turizam, koji je rekao da državna davanja (subvencije) pripadaju monetarnoj politici, a poreske olakšice fiskalnoj, te da se ne može očekivati i jedno i drugo.

Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Divna Vuksanović dala je primer Francuske i povećanje poreza na tzv. smart mobilne telefone, a predložila je i oporezivanje kiča i šunda, poput koncerata turbo-folk zvezda ili rialiti šou programa.

“Ne treba ih zabranjivati, ali mogu se povećanjem cene ulaznice na neki takav događaj povećati sredstva za elitnu kulturu, savremeno stvaralaštvo i alternativnu kulturu, koja nije održiva na tržištu, niti će ikada biti”, rekla je Divna Vuksanović.

Istoričar Predrag Marković postavio je pitanje, međutim, o kakvoj se fiskalnoj politici uopšte govori u zemlji u kojoj najbogatiji ne prijavljuju imovinu i ne plaćaju poreze.

“Mi imamo velika preduzeća gubitaše koja troše mnogo više nego što je budžet kulture. Siroto ministarstvo nije krivo, treba da mu pomognemo da se izbori sa državom za bolji status kulture”, rekao je Marković.

Predstavnici Nacionalnog saveta za kulturu Duško Paunković i Vesna Injac podsetili su da je većina pokrenutih pitanja, uz niz nepomenutih koje je takođe potrebno rešiti, sadržana u zaključcima koje je Savet pre nekoliko meseci prosledio Ministarstvu, uključujući i one koji su usvojeni na zajedničkom sastanku sa Savetom za kulturu Grada Beograda.

Gotovo svi učesnici zauzeli su se za međusektorsku saradnju, posebno s Ministarstvom prosvete, a izneta je i ideja o spajanju dva ministarstva.

Pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnologije Ljubiša Antonijević, zadužen za predškolsko i osnovno obrazovanje, ocenio je da je ključno spajanje ministarstava kulture i prosvete u ministarstvo kulture i obrazovanja.

Sociolog kulture Miloš Nemanjić ocenio je da je Srbiji potreban pakt za budućnost, kada je reč o razvojnim perspektivama kulture, jer “kultura je i nauka, i prosveta, i samo u sinergiji je moguće podržati prioritete i zaista promeniti sliku”.

Vlada Paunović iz Udruženja građana Millennium iz Kragujevaca i Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, koja okuplja oko 90 organizacija iz dvadesetak gradova, istakao je i važnost saradnje sva tri sektora u kulturi - državnog, profitnog i neprofitnog.

Paunović je istakao da civilni sektor u kulturi godišnje proizvede više hiljada programa i to daleko manjim budžetom nego što imaju ustanove kulture.

Između ostalog, Paunović je ukazao na potrebu diverzifikacije budžetske linije 481 iz koje se izdvajaju sredstva i za sportske organizacije, verske zajednice… Takođe, ukazao je na potrebu odvajanja konkursa za sufinansiranje programa/projekata civilnog sektora u kulturi od konkursa za javne ustanove, kao i na neophodnost ustupanja javnih neiskorišćenih prostora za potrebe organizacija sa nezavisne kulturne scene, kao i na potrebu obezbeđivanja prostora za nevladin sektor u programu javnog servisa.

Pojedini učesnici savetovanja iskoristili su priliku da ukažu na specifične probleme sa kojima se suočavaju njihove institucije, pa je tako upravnik Narodnog pozorišta istakao problem penzionisanja baletskih umetnika i Zakona o radu koji sprečava njihov raniji odlazak u penziju, a direktor “Službenog glasnika” Radoš Ljušić nemogućnost ostvarenja ideje o poklonu knjiga iz magacina te izdavačke kuće bibliotekama.

Reč je o knjigama u vrednosti od 500 miliona dinara, a problem je što bi “Službeni glasnik” morao da plati 50 miliona dinara na ime PDV-a da bi ih poklonio. To ne može da priušti, pa bi moglo da se desi da u dogledno vreme sve budu reciklirane.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković zauzela se za promenu poreske politike u vezi sa vlasništvom pokretnih kulturnih dobara, jer vlasnici izbegavaju da ih prijave kako bi izbegli plaćanje poreza, a to onda vodi ka crnom tržištu.

Savetovanje je završeno bez zaključaka, a većina učesnika pohvalila je Ministarstvo na inicijativi.

Nacionalna strategija razvoja kulture predviđena je Zakonom o kulturi koji je usvojen 2009. godine, a zakonski rok za njeno usvajanje istekao je pre tri godine.

U Ministarstvu kulture je početkom maja najavljeno da bi Predlog strategije mogao da se nađe u javnoj raspravi za dva do tri meseca.

Državni sekretar Zoran Avramović tada je rekao da je prva verzija tog dokumenta završena i da je u fazi dorade.

Prema krovnom Zakonu o kulturi, Strategija razvoja kulture trebalo je da bude doneta, na predlog vlade, u roku od godinu dana od stupanja na snagu tog zakona, što znači do početka septembra 2010. godine.

(SEEcult.org)