Novopazarsko pozorište u Bitef teatru
Regionalno pozorište Novi Pazar izvešće 5. decembra u Bitef teatru u Beogradu predstavu “Bruklin i mačke u kontejnerima” prema tekstu Vide Davidović o traumatičnom sećanju devojčice iz malog grada u Bosni i Hercegovini, u režiji Jelene Bogavac, koja temu prebacuje sa ličnog na kolektivni plan.
Komad je nastao kao “pokušaj da se rekonstruiše jedno lično sećanje koje se otima, opire i potiskuje, traumatsko sećanje koje leprša po glavi jedne devojčice i ostaje neimenovano i osporeno, zaključano u jednom malom gradu u Bosni i Hercegovini – gradu koji sa sobom vuče u ekstazu i ponor istovremeno”, navedeno je u najavi predstave.
Izvedbena verzija tog teksta prebacuje lični na kolektivni plan, tako da trauma devojčice postaje “kolektivna trauma društva, mutnih međuljudskih odnosa i propalih odnosa u mestima koja ‘čine ljudi’ (a pitanje je i šta se dešava kad ljudi prestanu to da budu)”.
Smešteni u dobro poznatu kafanu i u krug starih prijatelja, junaci preispituju zajedničkim sredstvima sećanja, strahove i očekivanja, velike ljubavi i male smrti. U jednom trenutku opraštaju. U jednom trenutku ne zaboravljaju. Mrze i vole...
Jelena Bogavac je slikovito opisala predstavu, premijerno izvedenu u Novom Pazaru u maju ove godine: “Ljubavna priča o silovanju. O tome kako je jedna devojčica rekla ne i pristala na sve. Kako je posle razbila izlog kafane koferom i pobegla. O tome kako je jedno izvini rečeno prekasno. O tom jednom mnogo zgodnom tipu koga je alkohol razvalio. Koji je klasičan siledžija mekog srca i nesrećnog detinjstva. Priča o tome kako su se to dvoje užasno voleli. Baš užasno. O tome kako jedna mama pije a jedan tata se bije. O noći u kojoj su se neki ljudi napili u kafani i sećali mladosti. Noći kad su popili sve što je bilo u kafani, na crtu iz mladosti i sutra nisu platili ništa. Jer je račun bio preveliki. O toj ženi isto, što drži već godinama tu kafanu i veliki je laf – zaboravlja dugove. Ona mnogo dobro peva ima dobre noge i dobra je ko lebac – kad joj prekipi psuje, posle pije, posle plače, posle se našminka. I o tom njenom ‘dečku’ od pedeset godina koga lebom hrani. Koji je bio dobar dasa pravi šmeker al sad je dosta propao. Al njih dvoje su nokat i meso, pravi par. Grebu se pa se maze kao neke mačketine. Iz kontejnera. Priča o tome kako je jedna beba prespavala noć u kafani u kolicima naslonjenim na zvučnik. Kako su treštali narodnjaci dok su mama i tata slavili petnaest godina mature. O toj noći koje se beba neće sećati naravno, bila je mala. I bolje jer, te noći mama joj je pila leksilijume i votku, igrala na stolu i dobila šamar od tate. Tata se tolko kažu napio da nije mogla da utera kolica sa bebom u stan, nije otišao ujutru ni na džoging ni na posao – dan mu je potpuno pukao i bio je mamuran. Zvuči poznato? Vestern o traumi za poneti. Melodrama o bolu strpanom u kofer. Tragedija jednog duboko istraumiranog društva”.
Uloge igraju: Rifat Rifatović, Ema Muratović, Dušan Živanić, Kristina Jevtović, Lemana Bećirović Binjoš i Haris Šećerović.
Audio i video potpisuje Igor Marković, kostim i scenu Aleksandar Kovačević, a scenski pokret Aleksandra Veljković.
(SEEcult.org)
