Noviteti stanovanja - 5. BINA
Stambena arhitektura svakodnevnice koja podjednako vrednuje kvalitet života stanara i projektovanje kuća kao integralnog i ekološki održivog okruženja - tema je pete Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), koja je svečano otvorena 7. maja u Kulturnom centru Beograda izložbom nagrađenih projekata u proteklih godinu dana i skandinavskih modela stanovanja za budućnost, a do 15.
Stambena arhitektura svakodnevnice koja podjednako vrednuje kvalitet života stanara i projektovanje kuća kao integralnog i ekološki održivog okruženja - tema je pete Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), koja je svečano otvorena 7. maja u Kulturnom centru Beograda izložbom nagrađenih projekata u proteklih godinu dana i skandinavskih modela stanovanja za budućnost, a do 15. maja predstavlja pedesetak medijski raznovrsnih programa u različitim prostorima, sa posebnim fokusom na skandinavske zemlje i uz učešće vodećih evropskih arhitektonskih biroa.
Otvarajući jubilarnu BINA, ministar kulture Srbije Nebojša Bradić rekao je u Likovnoj galeriji KCB-a da ta manifestacija predstavlja važne trendove savremene arhitekture, odnosno “vrednosti koje i Ministarstvo kulture prepoznaje i podržava”.
Ukazujući i da je arhitektura jedna od najosetljivijih i najranjivijih na dugačkom spisku umetničkih i kulturnih disciplina koje su protekle dve decenije usporene u razvoju i pretrpele mnogo štete, Bradić je rekao i da su se arhitekti, zahvaljujući vrtlogu istorijskih okolnosti, danas našli pred svojevrsnim paradoksom.
“Što su veće potrebe za gradnjom, sve su manje mogućnosti poštovanja profesionalnog uzdignuća i reprezentativnih rezultata. Tako bra govore oni koji su život posvetili plemenitom oblikovanju prostora, oni koji arhitekturu doživlhjavaju kao umetnost i kulturu življenja. Njima se prigovara da su nesvesni vremena u kojem žive i utopistički nekorisni. Druge, može se reći brojnije njihove kolege, okolnosti su naterale da odustanu i podrede talenat prilagodljivom zanatu i veštini preživljavanja”, rekao je Bradić.
Ističući da je BINA “važan sled podsticajnih događaja za graditelje - one koji dobro znaju da nas građevine ne samo okružuju, nego i određuju”, Bradić je rekao i da BINA započinje priču o graditeljskom dostignuću koje “pametno planiranu budućnost pretvara u slavnu prošlost”.
“Svedoci smo da se lepota grada ogleda pre svega na njegovom licu, da svoj, kao i nepoznat i tuđ grad, doživljavamo zapažajući sklad građevina, njihove fasade i prostora koji ih okružuje. Pedesetak medijski rznovrsnih programa, izložbi, predavanja, konferencija, promocija, konkursa, dečjih radionica, šetnji građana arhitekturom Beograda.., daće nam još jednom ideju šta je trošno, a šta je vanvremeno, šta je ono što zaokružuje srpsku misao o gradnji, a šta nam praksa podastire, šta je ono što nas ispunjava zadovoljstvom i ponosom, a šta je ono što bismo voleli da gradimo ponovo”, rekao je Bradić i istakao da svi programi BINA-e “pružaju prostor dijaloga i potrebe za jedinstvenim i snažnim preispitivanjem mogućnosti i ulaska u novi, mudriji zamah gradnje”.
Osim u galerijama KCB-a, program BINA-e organizovan je i u galeriji O3one, Eurocentar i Novoj galeriji, na Arhitektonskom fakultetu, u Konaku kneginje Ljubice, Kulturnom centru Grad, Domu sindikata, Francuskom kulturnom centru, Institutu Servantes, Studentskom kulturnom centru, opštini Stari Grad i javnim prostorima grada.
Cilj BINA je da pokaže koliko je arhitektura stanovanja svevremenski fenomen, pa BINA predstavlja realizovane ili projektovane objekte, a biće i mesto svežih ideja i tendencija stanovanja u poslednjih deset godina, ali i pozornica različitih opcija, dilema i problema sa kojima se suočava stambena arhitektura danas.
Izložba u Likovnoj galeriji KCB-a, kojom je BINA svečano otvorena, predstavlja dobitnike godišnjih nagrada za arhitekturu i pobednike arhitektonskih i urbanističkih konkursa u proteklih godinu dana.
Između ostalog, posetioci mogu videti kuću-atelje beogradskog vajara Mrđana Bajića na Senjaku (autori Dejan Miljković i Jovan Mitrović, projektant Iva Olujić), nagrađenu Gran prijem 32. Salona arhitekture i nagradom grada Beograda.
BINA posebno predstavlja i sever Evrope, odnosno skandinavske zemlje, čija je arhitektura i dizajn, posebno Alvara Alta iz Finske, Jorna Utsona iz Danske i drugih pionira moderne arhitekture, bila uzor domaćim arhitektima koji su stvarali 60-ih i 70-ih, kao i studentima arhitekture koji su izučavali i primenjivali modele stanovanja po ugledu na skandinavska iskustva.
Kako danas izgleda arhitektonska scena u Skandinaviji, koliko se danas prate ovi uzori, kakve modele stanovanja za budućnost nude nove generacije skandinavskih arhitekata, rasvetljava izložba “Skandinavska arhitektura: modeli stanovanja za budućnost” u Artgetu, gde izlaže 13 biroa iz Norveške, Danske, Švedske i Finske.
U okviru izložbe, najavljena su i predavanja o skandinavskoj arhitekturi, kojima će biti ukazano da njeni glavni zadaci nisu forme i funkcionalna organizacija prostora, niti uklapanje u okruženje, već postizanje energetske efikasnosti.
Uporedo sa izložbama u KCB-u, u galeriji O3one otvorena je izložba Bauhaus arhitekture, koja predstavlja fotografije Hansa Engelsa na kojima se posebno vide tragovi koje su vreme i istorija ostavili na zgradama, ali i tragovi njihovih graditelja i stanara koji su vidljivi u unutrašnjosti zgrada.
Taj istorijski raspon obuhvata vreme arhitektonskih eksperimenata iz 20-ih godina, zatim period dolaska nacionalsocijalista na vlast i širenje njihove diskriminatorske politke koja je većinu pripadnika Bauhausa i srodnih ideja proterala u izgnanstvo, pa sve do vizuelne svedenosti i dosledne poslušnosti, kao odlike zvaničnog stila u Istočnoj Nemačkoj.
Na iskustva iz prošlosti ukazuje i izložba “Beogradske kuće između dva svetska rata”, koja delima Milana Zlokovića i Branislava Kojića, ključnim protagonistima hrabrog uzleta moderne arhitekture Beograda, ilustruje u Galeriji Eurocentar možda i prelomni trenutak u razvoju prestoničke arhitekture.
Domaća savremena stambena arhitektonska scena predstavljena je u Konaku kneginje Ljubice izložbama “Deset godina niškog Trijenala arhitekture” i “Savremena arhitektura Valjeva 2000-2010”, dok će u Kulturnom centru Grad od 11. maja biti predstavljena najkvalitetnija arhitektonska ostvarenja Crne Gore u 21. veku, koja afirmišu ulogu arhitektonskog stvaralaštva u kontekstu podizanja opšteg civilizacijskog nivoa društva, kao i albanske arhitekture protekle dekade koja se intenzivno menja i koju karakteriše paralelna ili kontradiktorna urbana stvarnost.
Takođe, biće moguće saznati i o albanskoj arhitekturi protekle decenije, uz predstavljanje izložbe “Vodič kroz paralelne urbane stvarnosti Tirane” grupe STEALTH.unlimited.
Između ostalog, u Galeriji New Moment predstavljena je kuća umetnika Miodraga Bate Kneževića, kao studija slučaja, a u Novoj galeriji izložba “Crteži arhitekte ili arhitektura crteža: Miloš Bobić”, dok se u Studentskom kulturnom centru predstavlja Klub mladih arhitekata izložbom “Novi pozdrav iz Beograda”.
BINA će i ove godine animirati najmlađe sugrađane na četiri dečje radionice, a organizovane su šetnje građana Beogradom, koji će se upoznati sa arhitekturom Ulice kralja Petra, arhitekturom Jelisavete Načić, modernom arhitekturom centra Beograda, kao i razvojem grada na lokacijama Zapadanog Vračara, Savinca i Neimara.
Uoči BINA, koju petu godinu realizuju KCB i Društvo arhitekata Beograda, u Muzeju istorije Jugsolavije (Muzej “25. maj”) nedavno je održana izložba "Stambeni modeli: eksperimenti i svakodnevica", čiji su kustosi Oliver Elser (Nemačka) i Majkl Riper (Austrija) izabrali 11 karakterističnih primera socijalnog stanovanja koji prikazuju kako eksperimenti u arhitekturi mogu uticati na svakodnevni život stanovnika.
Težište izložbe nisu bili sami objekti i njihove arhitekte, nego lična iskustva onih koji u tim objektima stanuju.
U okviru BINA, 14. maja u Domu sindikata počeće i prvi “Beogradski dani Orisa”, zagrebačka manifestacija koja svake godine dovodi u goste neke od najeminentnijih imena svetske arhitekture i urbanizma, a gostovala je u više gradova u regionu. U Beogradu će se predstaviti Jordi Badia i Martin Lejarraga iz Španije, de Architekten Cie. (Holandija-Hrvatska), Winy Maas (MVRDV, Holandija) i Branislav Mitrović iz Srbije.
Završnica BINA biće i u znaku ekološki održive arhitekture i evropskim iskustvima na tu temu, koja će biti predstavljena 15. maja u opštini Stari Grad, u saradnji sa mrežom stranih kulturnih centara u Beogradu EUNIC.
Sajt BINA je www.bina.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE
(SEEcult.org)
