Novi povratak Marine Abramović
Hvaljena i osporavana, Marina Abramović vraća se u Beograd kao zvezda svetske umetničke scene – gotovo pola veka nakon prve samostalne izložbe, 44 godine nakon poslednje i 15 godina nakon “prvog povratka”, kada je, povodom počasne nagrade 45. Oktobarskog salona, priznala da želi izložbu u rodnom gradu, ali da nema poziva. Od 21. septembra predstavlja se retrospektivom “Čistač” u Muzeju savremene umetnosti (MSUB) koji ponovo otvara vrata posle dvomesečne pauze - uslovljene složenim procesom priprema završnice turneje tog velikog izložbenog projekta nekoliko evropskih muzeja.
Najavljena pre gotovo dve godine, na osnovu dogovora premijerke Ane Brnabić sa umetnicom prilikom gostovanja izložbe “Čistač” u Oslu, beogradska verzija tog projekta biće otvorena u 6.23 sati za medije. Umetnici poznatoj po radikalnim performansima, kojima konstantno preispituje i pomera sopstvene fizičke i psihičke granice, pridružiće se u cik zore i kustos MSUB-a Dejan Sretenović, zaslužan za beogradsku verziju retrospektive - najveće do sada na turneji jer je dopunjena određenim brojem radova, te Jerko Denegri, savetnik u beogradskoj fazi pripreme izložbe, i v.d. direktora MSUB Slobodan Nakarada.
Otvaranje izložbe u ranim jutarnjim satima, kako je saopšteno, u skladu je s konceptom izložbe “Čistač”, jer Abramovićeva simbolično u zoru “čisti” svoju umetničku karijeru i arhivu najboljih radova.
Svečano otvaranje izložbe “Čistač”, kojem je moguće prisustvovati samo uz pozivnice, zakazano je za 13 sati ispred MSUB-a, a sticajem okolnosti, održava se na Svetski dan čišćenja, koji se obeležava već desetak godina širom sveta.
Foto: Bojana Janjić / MSUB
Očekuje se da će među zvanicama biti i nemački umetnik Ulaj, nekadašnji životni i umetnički partner Marine Abramović sa kojim je po odlasku iz Beograda sredinom 70-ih izvela neke od legendarnih performansa, a koji poslednjih godina živi u Sloveniji. U nedostatku zvaničnih širih informacija organizatora u vezi sa istorijskim događajem – kako je u pojedinim medijima okarakterisana izložba “Čistač”, u javnosti su pominjana i brojna druga imena svetske umetničke scene i šoubiznisa koja bi se mogla pojaviti u Beogradu povodom spektakularnog povratka Marine Abramović u zavičaj - 15 godina nakon prvog pokušaja.
Kao specijalne zvanice očekuju se sponzori, koji su pomogli da do izložbe uopšte dođe, s obzirom na budžet od oko 150 miliona dinara, od čega je oko 80 miliona obezbedila Vlada Srbije. Samo taj državni deo približno je isti ukupnom iznosu koji su za programe u oblasti vizuelnih umetnosti u 2019. godini izdvojili Grad Beograd (19,7 miliona) i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije (54,3 miliona) na osnovu godišnjih konkursa.
Veliki deo troškova izložbe “Čistač” odnosi se na osiguranje radova, budući da koštaju po nekoliko stotina hiljada evra, a ukupno će ih biti više od 120 na svih pet muzejskih spratova. Ipak, MSUB, a i deo drugih ustanova kulture, kako je najavio Nakarada, postaće bogatiji nakon “Čistača” za deo skupocene opreme koja je bila neophodna za realizaciju izložbe u nedostatku muzejske.
Marina Abramović imala je veliku medijsku pažnju i 2004. godine, kada se isplakala u Muzeju Nikole Tesle, vrativši se u Beograd posle 30 godina povodom uručenja počasne nagrade 45. Oktobarskog salona i dogovora sa tadašnjim gradskim vlastima o restrospektivi u tada najavljivanoj budućoj modernoj galeriji na Trgu Zorana Đinđića. Razlog za plač nije bila ni ogromna medijska pažnja, niti čestitke na projekciji video instalacije Računajte na nas II u Teslinom muzeju, kojem je poklonila taj rad i 20.000 evra da zaostavština slavnog naučnika ne bi propala bez digitalizacije - zaplakala je pominjući Rašu Todosijevića, Eru Milivojevića, Zorana Popovića, Nešu Paripovića i Gergelja Urkoma, sa kojima je početkom 70-ih godina počinjala karijeru u SKC-u, skandalizujući tadašnji establišment.
“Ostavila sam ih i, posle 30 godina, zatekla sam ih u istom stanju. Ja sam odradila karijeru, a svi ovi koji su ostali nisu nigde, osim Raše. Zato što ih naša sredina nije nikada priznala. Neverovatno je šta treba da se uradi da bi shvatili šta imaju. Era je, na primer, bio za mene kao novi Dišan. Kakve je ideje imao! Bila bih u istoj situaciji kao i oni”, rekla je Marina Abramović tada u intervjuu za SEEcult.org, ističući da joj nagrada Oktobarskog salona mnogo znači i da joj predstavlja “kartu za povratak”, ali da joj ne treba penzija, niti planira da postane “državni predstavnik umetnosti”.
Na pitanje da li priznanja umetnicima koji su godinama ignorisani znače promenu duha i svesti ili je to politička pragmatičnost, ona je tada odgovorila da, nažalost, misli da se ništa ne menja. "Gde su katalozi mlade generacije? Gde su njihove izložbe? Mi smo u 60. godinama, a gde su ti mladi ljudi? Kada smo mi imali 20, 25 godina, radili smo stvari koje su u isto vreme u svetu bile apsolutno na istom nivou. U inostranstvu već imaš u tim godinama izložbe, kataloge, ima te u muzejskim šopovima... Ja to ne vidim. To znači da ta generacija treba da čeka 30 godina da bi se kao mi izborila", rekla je pre 15 godina Marina Abramović, koja je povodom izložbe "Čistač" naglasila da želi da je predstavi pre svega mladoj publici na ovim prostorima.
“Želja mi je da ‘Čistača’ pogledaju pre svega mladi kojima bih volela da približim sve što sam uradila u proteklih 50 godina. Svaka nova generacija nosi neku posebnu energiju koja za mene predstavlja večitu inspiraciju”, navela je Marina Abramović.
Foto: Dušan Reljin
Komplikovana postavka izložbe, koja je zahtevala i unutrašnje arhitektonske radove, bila je razlog privremenog zatvaranja MSUB-a koji je i sama Marina Abramović posetila ovih dana, zadovoljna rezultatima užurbane pripreme retorspektive koja obuhvata i reizvođenje 11 performansa iz njene 50-godišnje karijere (Freeing the Memory, Imponderabilia, Freeing the Voice, An Artist's Life Manifesto, Art Must Be Beautiiful Artist Must Be Beautiful, Work Relation, Freeing the Body, Relation in Time, AAA-AAA, Breathing in / Breathing out i Light/Dark).
Postavka hronološki prati sve faze njene kompleksne karijere – od ranih slikarskih i konceptualnih radova, preko solo performansa i zajedničkog rada sa Ulajem, do kultnih radova iz samostalne faze. Među ukupno više od 120 radova (slike, crteži, objekti, fotografije, audio i video radovi, filmovi, scenografije, reperformansi i arhivska građa), našla su se i antologijska dela umetnosti performansa (serija Ritam, Lips of Thomas, Relacioni radovi, Prelazak preko noćnog mora), kao i dela koja su obeležila njen recentniji opus (Balkanski barok - za koji je 1997. dobila Zlatnog lava na Bijenalu u Veneciji, Sedam lakih komada, Umetnik je prisutan).
Program izložbe čine i projekcije filmova o Marini Abramović, kao i javno predavanje koje će održati 28. septembra, čija tema još nije saopštena, a moći će da mu prisustvuju besplatno samo oni koji su unapred rezervisali ulaznice.
Povodom izložbe “Čistač”, Marina Abramović pozvala je i mlade umetnike i studente iz Srbije da se prijave za učešće na masterklasu koji će održati od 24. do 26. septembra u MSUB-u. Odabrani učesnici će provesti vreme sa njom u intenzivnom umetničkom radu, istraživanju, učenju i upoznavanju sveta umetničkog performansa.
Kao dodatak ranijim verzijama “Čistača”, beogradska izložba obuhvata i neke od ranih radova Marine Abramović koje domaća publika nije imala priliku da vidi – ulja na platnu na teme saobraćajnih udesa i oblaka. Takođe, MSUB je kao dodatak beogradskoj izložbi najavio i snimak perrormansa Stupanje na drugu stranu iz 2005. godine, koji je izvela u okviru izložbe “Sedam lakih komada” u njujorškom Gugenhajmu, kada je sedam dana reizvodila neke od najznačajnijih performansa drugih umetnika - Brusa Naumana (Body Pressure, 1974), Vita Akončija (Seedbed, 1972), Vali Eksport (Action Pants: Genital Panic, 1969), Đine Pane (The Conditioning, 1973) i Jozefa Bojsa (How to Explain Pictures to a Dead Hare, 1965), uz svoja dva - reperformans Lips of Thomas (1975) i Stupanje na drugu stranu. Osim snimkom iz Gugenhajma, performans Stupanje na drugu stranu biće predstavljen i ogromnom instalacijom sa plavom haljinom koju je Abramovićeva nosila u Gugenhajmu, stojeći sedam sati na visokoj platformi i raširenih ruku pomerajući torzo. U tako trijumfalnoj pozi, pozvala je publiku da joj se pridruži “na drugoj strani”, da zatvori oči i da bude, zajedno sa njom, “ovde i sada”.
Dodatak beogradskoj izložbi je i video zapis performansa Ritam 2 koji je Abramovićeva izvela 1974. u Galeriji savremene umetnosti u Zagrebu. U tom performansu, čiji je snimak pozajmljen od MSU Zagreb, uzima medikamente namenjene tretmanu šizofrenije i akutne katatonije, što je dovelo do gubitka kontrole nad sopstvenim telom i gubitka svesti.
Beogradska verzija “Čistača” dopunjena je i snimkom performansa Ritam 5 koji je Marina Abramović izvela u okviru Aprilskih susreta 1974. godine u dvorištu beogradskog Studentskog kulturnog centra, u kojem je tada bila aktivna sa ostalim konceptualnim umetnicima tog vremena - Dragoljubom Rašom Todosijevićem, Zoranom Popovićem, Nešom Paripovićem, Erom Milivojevićem i Gergeljom Urkomom, sa kojima je prvi put i predstavila na svetskoj sceni - na festivalu u Edinburgu. Prilikom izvođenja Ritma 5, ušla je u veliku zapaljenu petokraku i legla na pod, a izneta je nakon što se onesvestila od dima i vatre.
Za reizvođenje performansa iz njene dugogodišnje karijere zadužena je grupa od tridesetak domaćih i stranih umetnika, koji je prate na turneji.
Organizatori upozoravaju i da snimci pojedinih radova možda nisu za mlađe od 18 godina zbog uznemirujućih scena nasilja, odnosno samopovređivanja umetnice.
Iako je reč o poznatim radovima, od kojih su neki stari i više decenija, v.d. direktor MSUB-a očekuje različite reakcije.
“Recimo, u Balkan baroku (Balkanski erotski ep - prim. aut.), postoji snimak muškaraca koji igraju u narodnim nošnjama sa izbačenim polnim organima. U drugim zemljama to verovatno nije proizvelo burne reakcije, jer im je dalek kontekst. Ovde, međutim, bez obzira na namere umetnice, neko to može da tumači i kao skrnavljenje folklora, tradicije, običaja. Slično može da se desi i sa snimcima osemenjavanja zemlje, dodolama... Izložba je provokativna i očekujemo reakcije. Ali, to je Marina, koja je svetski uvažena i višestruko nagrađivana umetnica, i tu nema mesta cenzuri”, rekao je za Novosti Nakarada.
Da izložba “Čistač”, međutim, nije ostavila ravnodušnim ni neke druge sredine govori to što je u Poljskoj bila praćena protestom desničarske grupe katolika koji su organizovali molitve u tišini, smatrajući da Abramovićeva slavi đavola i upražnjava satanističke rituale.
Radove na postavci izložbe obišao je nedavno i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, koji je istakao turistički potencijal retrospektive Abramovićeve, viđene i kao način novog brendiranja Srbije.
“MSU, Narodni i Muzej Nikole Tesle najposećeniji su muzeji u srpskoj prestonici. Značajno je da su građani Beograda i Srbije sve više prisutni u našim muzejima. Takođe je važno istaći da turisti više ne dolaze u Beograd samo zbog dobrog provoda, nego i zbog kulturne ponude koja je sve bolja. Retki su turisti koji ne posete neki od ova tri muzeja”, rekao je Radojičić, a kako je preneo Beoinfo, Nakarada je tom prilikom ponovio da je izložba “vrlo zahtevna, jer zgrada MSU-a zbog velikog broja staklenih površina nije bila predviđena za postavku tolikog broja video-radova”. Istakao je i da su uspeli i to da reše, pa će Beograd “u naredna četiri meseca biti kulturni centar sveta, dok se MSU kao referentna ustanova ponovo vraća tamo gde je i bila”.
Retrospektiva “Čistač” premijerno je održana 2017. godine u Stokholmu, a obišla je i Dansku, Norvešku, Nemačku, Italiju i Poljsku. Izložba u Beogradu, čiji su kustosi Dejan Sretenović (MSUB), Lena Essling (Moderna Museet), Tine Colstrup (Louisiana Museum of Modern Art) i Susanne Kleine (Bundeskunsthalle), predstavlja poslednju stanicu na toj turneji, simbolišući povratak Marine Abramović u rodni grad, u kojem je prvi put samostalno izlagala 1970. u Domu omladine, a poslednji put 1975. godine u Salonu MSUB.
Povodom retrospektive “Čistač” u Beogradu, Marina Abramović istakla je da je to dosad najveća verzija te izložbe na evropskoj turneji, a za nju i najznačajnija.
“Moj profesionalni povratak u Beograd je za mene velika stvar. Rodila sam se i živela u Srbiji 29 godina. Vraćala sam se samo da posetim porodicu. Poslednji put sam ovde samostalno izlagala pre 45 godina. Sada, skoro pola veka kasnije, želim da pokažem, naročito novoj generaciji, šta sam radila sve ove godine. I to ne samo mladoj generaciji umetnika već i svim mladima koji su zainteresovani za umetnost. Htela bih kroz svoj rad da osete koliko je važno rizikovati, kao i koliko je važno sagledati širu sliku i imati velike snove bez obzira na sve.
Da sam obraćala pažnju na to šta se sve o performansu i meni pisalo 70-ih godina, ne verujem da bih uopšte htela da izađem iz kuće, a još manje da nastavim dalje. Decenijama kasnije, kad sam napunila 60, uspela sam da pokažem svetu da je performans ‘mainstream’, jer ima mesto u muzeju i poseduje čistu nematerijalnost, čistu energiju.
Uspela sam to dajući publici samo jednu stolicu. Kustos je tada mislio da će ta stolica biti prazna, ali stolica nikad nije bila prazna.
Od svoje prve retrospektivne izložbe u MoMA nisam se osećala ovoliko ushićeno koliko sam sada dok spremam zatvaranje svoje evropske retrospektivne izložbe ‘Čistač’ u Beogradu. Moja retrospektiva ove jeseni u Beogradu biće najveća do sada, a ujedno i meni najznačajnija.
Bez publike moja umetnost ne postoji. Time vas pozivam da je zajedno napravimo. Podelite sa mnom svoju čistu energiju”, poručila je Abramovićeva u pismu javnosti koje je prosledila početkom avgusta preko Nedeljnika.
MSUB organizuje izložbu “Čistač” uz podršku Vlade Srbije, a producent je Moderni muzej u Stokholmu, u saradnji sa Luizijana muzejom moderne umetnosti (Humlebek) i Bundeskunsthale (Bon). Platinum sponzori izložbe su Wiener Städtische Wechselseitiger Versicherungsverein i Wiener Städtische osiguranje Beograd, zlatni sponzori su Erste banka i ERSTE Fondacija, a srebrni sponzori NCR d.o.o, Soravia i Radisson Collection.
Izložba “Čistač” u MSUB-u biće otvorena do 20. januara 2020. godine, a ulaznice su u prodaji po ceni od 600 dinara, uz popuste za određene grupe.
Marina Abramović bila je zastupljena i na izložbi “Sekvence”, kojom je MSUB otvoren u oktobru 2017. posle desetogodišnje rekonstrukcije. Na toj izložbi, koja je sada zbog “Čistača” uklonjena, bila je predstavljena video radom Oslobađanje memorije (1976), u okviru segmenta Nove umetničke prakse.
*Naslovna fotografija: Dušan Reljić
(SEEcult.org)
