Novi film Bjelogrlića o akcidentu u Vinči
Reditelj Dragan Bjelogrlić počeo je snimanje filma “Lančana reakcija” o akcidentu u Institutu Vinča 1958. godine, kada je grupa srpskih naučnika, koja je konstruisala reaktor, ozračena smrtonosnom količinom radijacije, a zatim prebačena u Pariz radi transplatacije koštane srži. Bjelogrlić će i igrati u svom novom filmu, koji je mešavina fikcije i realnosti.
Premijera te psihološke drame sa elementima trilera, čiji je scenario zasnovan na romanu “Slučaj Vinča” Gorana Milašinovića, očekuje se u oktobru 2023. godine, a koprodukcija je s Francuskom.
Inspirisan istinitim događajem profesor Medicinskog fakulteta i direktor Pejsmejker centra u Kliničkom centru Srbije, dr Goran Milašinović u romanu “Slučaj Vinča” ispričao je priču o petoro naučnika koji su preživeli transplantaciju koštane srži i jednom koji nije. Dobrovoljni davaoci koštane srži bili su građani Pariza, koji su rizikovali živote zarad nepoznatih stranaca. Ostalo je proizvod mašte pisca, koji je bio i saradnik na scenariju, koji Bjelogrlić potpisuje sa Vukom Ršumovićem.
Bjelogrlić je do ideje za taj film došao kada je pre sedam godina pozajmio od jednog prijatelja Milašinovićevu knjigu, u izdanju Lagune, a u filmu igra nekadašnjeg potpredsednika SFRJ i bivšeg šefa Državne bezbednosti Aleksandra Leku Rankovića.
Dragan Bjelogrlić, foto: Laguna
Miodrag Manojlović igra naučnika Pavla Savića, koji se protivio projektu pravljenja atomske bombe. Obolele naučnike igraju Alisa Radaković, Jovan Jovanović i Radivoje Raša Bukvić. U filmu igraju i francuski glumci Aleksis Manenti, Žeremi Laert i Olivije Bartelemi.
Snimanje bi trebalo da traje godinu dana na autentičnim lokacijama u Srbiji, Sloveniji i Francuskoj, saopšteno je 30. maja na konferenciji za novinare, na kojoj je podršku toj filmskoj priči dao i ambasador Francuske u Beogradu Pjer Kušner.
Goran Milašinović, foto: Laguna
Milašinović je istakao da je u romanu akcenat više na karakterima i humanom potezu Francuza, dok je za potrebe filma i filmičnosti ipak potrebno više napetosti, te se radnja usmerava na pravljenje nuklearne bombe: "Zanimljiviji su mi bili paradoksi vezani za ovaj događaj. Prvi je taj da, iako se radi o prvoj transplantaciji nekog organa na svetu, mi o tome ništa nismo znali. Nakon 30 godina, kada je jedan lekar dobio Nobelovu nagradu za transplantaciju, on je u svom govoru rekao da je Žorž Mate napravio prvi pokušaj transplantacije na pacijentima iz Jugoslavije, ali da je bio neuspešan sa stanovišta nauke. Drugi paradoks je bio taj da smo mi čuvali taj događaj kao neku vrstu zavetne tajne. Verovatno u Jugoslaviji u to vreme nisu želeli da se pokaže da se nešto loše dogodilo u tada najprestižnijem Institutu“.
Bjelogrlić je naveo da mu je najzanimljivije bilo kako je tako veliki događaj prošao mimo radara.
"Sam akcident bio je dosta kontroverzan. Dogodio se pod brojnim dosad nerazjašnjenim okolnostima – alarm se nije uključio, nisu postojali zapisnici. Ono što je bilo moje najveće iznenađenje i što nisam znao, to je bila priča oko doktora Matea koji radi prvu transplantaciju koštane srži i ono što je najveći ’hajlajt’ te priče, jeste to da je petoro francuskih državljana rizikovalo sopstvene živote da bi spasili potpuno nepoznate ljude koji su došli iz drugog dela sveta. Shvatio sam da u, stvari, imamo pred sobom jednu ozbiljnu psihološku dramu sa blagim elementima trilera", naveo je Bjelogrlić.
Alisa Radaković i Radivoje Raša Bukvić, foto: Laguna
Projekat filma “Lančana reakcija” podržan je na Konkursu Filmskog centra Srbije za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih i dokumentarnih filmova 2016. godine iznosom od 50 miliona dinara.
Konkursna komisija tada je navela da je film inspirisan istinitim istorijskim događajem o jednom od najznačajnijih momenata u modernoj medicini, prvom presađivanju koštane srži koje je izvedeno na ljudima, ozračenim naučnicima iz Instituta “Vinča” u incidentu koji se dogodio krajem 50-ih godina XX veka. Kroz “vešto vođen triler zaplet scenario oblikuje priču u izuzetno napetu fikciju baziranu na stvarnim likovima i događajima. Univerzalnost teme, vešto napisani likovi, ubedljivo prenošenje duha epohe i moralnih dilema u kojima se naučnici tog doba nalazili, predstavlja veoma snažan okvir za film koji bi trebao da bude prepoznat pođednako od festivalske i bioskopske publike u zemlji i inostranstvu”.
Izvršni producent je Goran Bjeloglić, direktor fotografije Ivan Kostić, scenografkinje Jelena Sopić i Jovana Cvetković, kostimografkinja Marina Medenica.
(SEEcult.org)
