Nove izmene Zakona o kulturi

Vlada Srbije ubuduće će usvajati Strategiju razvoja kulture na pet godina, umesto na deset, utvrđeno je novim izmenama i dopunama krovnog Zakona o kulturi, koje su usvojene 6. septembra u Skupštini Srbije, a predviđaju još i to da je Zadužbina Svetog manastira Hilandara dobija status posebne državne brige, kakvu imaju od ranije Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), Matica srpska, Srpska književna zadruga (SKZ), Kulturno-prosvetna zajednica Srbije (KPZS), kao i Zadužbina Ilije Kolarca, Vukova zadužbina i Zadužbina Dositeja Obradovića.

Prema predlogu Vlade Srbije, koja je ranijim izmenama i dopunama Zakona o kulturi dobila dužnost usvajanja Strategije razvoja kulture – umesto originalno predviđene Skupštine Srbije, smanjenjem perioda sa deset na pet godina za usvajanje tog strateškog dokumenta vrši se usklađivanje Zakona o kulturi sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije.

Donošenjem Strategije razvoja kulture na pet godina, kako je navedeno, moguće je utvrditi pravce razvoja kulture “na način da to bude održivije i sistemski utemeljenije, nego što bi to bio slučaj sa donošenjem ovog akta na period od deset godina”.

Novim izmenama Zakona i kulturi, koje je Vlada Srbije predložila još u martu, a usvojene su glasovima 142 od prisutnih 147 poslanika (pet nije glasalo), promenjen je i član 21a koji se odnosi na SANU, Maticu srpsku, SKZ, KPZS i Kolarčevu, Vukovu i Zadužbinu Dositeja Obradovića kao subjekte koji uživaju posebnu brigu zbog doprinosa razvoju kulture i umetnosti. Tom zakonskom odredbom, kako je navedeno, izdvojeni su temeljni i kompleksni subjekti čiji je doprinos srpskoj kulturi kontinuiran i overen, a sada im je dodata i Zadužbina Svetog manastira Hilandara.

“Polazeći od značaja koji Sveti manastir Hilandar i Zadužbina Svetog manastira Hilandara imaju za kulturu, istoriju i tradiciju srpskog naroda”, Vlada Srbije predložila je izmenom i dopunom Zakona o kulturi da status posebne brige dobije i Zadužbina Svetog manastira Hilandara.

“Sveti manastir Hilandar od svog osnivanja 1198. godine neprekidno postoji kao samoupravna monaška ustanova koja predstavlja jedinstveni centar srpske duhovnosti, kulture, obrazovanja i tradicije, i predstavlja neprocenjivu vrednost za srpsko kulturno i istorijsko nasleđe, i upisan je, zajedno sa celokupnom baštinom Svete Gore Atonske, u Listu svetske kulturne i prirodne baštine Uneska. Zadužbina Svetog manastira Hilandara je dobrotvorna, kulturna i obrazovna ustanova čiji je osnivač i vlasnik Sveti manastir Hilandar sa Svete Gore u Helenskoj Republici. Svedočenje pravoslavnih hrišćanskih vrednosti i odgovornosti za opšte dobro u savremenom društvu i izazovima koje ono nameće i briga o duhovnoj, kulturnoj, umetničkoj i istorijskoj baštini Svetog manastira Hilandara i Svete Gore i njenom predstavljanju, ulozi i očuvanju u savremenim okolnostima osnovne su misije Zadužbine Svetog manastira Hilandara. Stoga i ova zadužbina treba da uđe u red subjekata koji uživaju posebnu brigu”, navedeno je u obrazloženju Predloga Zakona o izmeni i dopuni Zakona o kulturi.

Za sprovođenje izmena i dopuna Zakona o kulturi sredstva su obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, u okviru unapređenja sistema zaštite kulturnog nasleđa, obnove i zaštite Manastira Hilandar i dotacija nevladinim organizacijama, u iznosu od 13 miliona dinara. Sredstva za 2024. i 2025. godinu biće planirana u procesu pripreme budžeta.

Izmene i dopune Zakona o kulturi usvojene su u vreme opozicionog bojkota rada sednice parlamenta, a podneta su bila tri amandmana poslanika grupe Pravac Evropa i Zeleno - levi front, Ne davimo Beograd, za koje niko nije glasao.

Vlada Srbije, inače, usvojila je u februaru 2020. godine Strategiju razvoja kulture od 2020. do 2029. godine sa Akcionim planom, čiji je nacrt predložilo Ministarstvo kulture i informisanja nakon dorade prvobitnog predloga tog strateškog dokumenta, koji je bio definisan za period 2017-2027, a prošao je burnu javnu raspravu, praćenu i zahtevima za njegovo odbacivanje u celini. Vlada se nije ni izjašnjavala o Nacrtu strategije 2017-2027, a nakon promene na čelu Ministarstva kulture, odnosno dolaska Maje Gojković umesto Vladana Vukosavljevića, Ministarstvo kulture usvojilo je početkom 2021. godine Strateške prioritete razvoja kulture od 2021. do 2025. godine, koji obuhvataju 20 tačaka kulturne politike koje zahtevaju posebnu pažnju.

Na osnovu krovnog Zakona o kulturi, usvojenog 2009. godine, Strategija razvoja kulture trebalo je da bude usvojena u roku od godinu dana, što znači do jeseni 2010. godine. Nekoliko puta počinjao je rad na izradi tog strateškog dokumenta, uz učešće različitih struktura stručnjaka i donosilaca odluka, a poslednju verziju iz 2017. godine izradilo je Ministarstvo kulture i informisanja u saradnji sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka.

Skupština Srbije usvojila je na sednici 6. septembra i novi Zakon o filmskom i ostalom audiovizuelnom nasleđu o kojem takođe nije bilo rasprave, a podržan je glasovima 142 od 147 prisutnih poslanika.

*Naslovna fotografija: Skupština Srbije za vreme Protesta protiv nasilja, jun 2023 / SEEcult, ostale fotografije: screenshot prenosa skupštinskog zasedanja/RTS

(SEEcult.org)