Nove antičke tajne u Butrintu

Arheolozi rade na iskopavanju još jednog važnog objekta u albanskom antičkom gradu koji je pod zaštitom UNESKO-a. To bi moglo da baci novo svetlo na život u rimskoj koloniji.

Piše: Besar Likmeta

Iako je uobičajena tema romana naučne fantastike putovanje kroz vreme, šetnja antičkim gradom Butrintom, od helenističkog teatra sagrađenog u 4. veku pre nove ere do rimske bazilike koja se nalazi na samo nekoliko metara odatle, svakako je približna tome.

Grad, čiji prvi tragovi potiču iz 10. veka pre nove ere, bio je grčka kolonija, rimski grad i vizantijska episkopija pre nego što je u kasnom srednjem veku napušten, nakon čega su močvare potopile njegove veličanstvene građevine.

Na strmoj litici koja nadgleda kanal Vivari koji povezuje jezero Butrint sa Jonskim morem, blizu južne granice Albanije sa Grčkom, grad čuva jedno od najznačajnijih klasičnih arheoloških nalazišta na Mediteranu.

„Grad je bio nenaseljen u modernom dobu, od 16. veka i vremena Mlečana, što znači da sada imamo primer svega što je Mediteran preživeo zaposlednjih 2,500 godina“, kaže Dejvid Hernandez, arheolog sa univerziteta u Notr Damu, koji je u proteklih 10 godina radio na butrinškim iskopinama.

„Ne tražimo samo rimski trg, iako je reč o centralnom kompleksu, nego istražujemo istoriju Mediterana kroz ovaj vremenski period“, dodao je stojeći na rubu nove iskopine iz koje izviru ruševine novog objekta.

Iskopavanja u Butrintu počela su krajem treće decenije 20. veka pod pokroviteljstvom italijanskog arheologa Luiđi Marija Ugolinija.

Zbog toga što je bio nepoznat spoljnom svetu u vreme staljinističkog režima Envera Hodže, Butrint je upisan na listu svetske baštine UNESKO-a tek 1992.

Prema rečima Rajmoda Kole, direktora arheološkog parka u Butrintu, u 2011. godini ovaj lokalitet je zabeležio 82.000 poseta.

Zgrada dugačka 24 metra koja se sada iskopava nalazi se na zapadnom kraju rimskog trga koji je u antičkom periodu predstavljao centar rimskih kolonija.

Sudeći po veličini zgrade i njenom položaju, Hernandez pretpostavlja da je građevina najverovatnije bazilika ili hram posvećen Jupiteru, Junoni i Minervi.

Po svemu sudeći, ovo je bila najvažnija građevina u gradu tokom rimskog perioda, uporediva samo sa pozorištem, koje je izgrađeno u vreme helenizma.

Ako se ispostavi da je građevina kapitolinski hram, verovatno je da su je podigli kolonisti da bi načinili zgradu sličnu ili identičnu kapitolinskom hramu u Rimu, po ugledu na hram u gradu Pompeji.

Bazilika je imala više funkcija, ali osnovna je bila sudnica, gde su magistrati grada donosili odluke i održavali suđenja.

„Po dimenzijama građevine i po tome kako se pojavljuju iz zemlje, to je veoma dugačka zgrada; čini se da zauzima prostor od jednog do drugog kraja trga, i meni počinje da liči na baziliku“, rekao je Hernandez.

„Bazilike su postale model za izgradnju crkava u kasnoj antici, tako da bi ova građevina mogla da bude i centralna crkva, i to jedna od ranijih crkava u Butrintu“, objasnio je i dodao: „To bi moglo da nas uputi u njegovu transformaciju od paganskog rimskog centra u grad okrenut hrišćanskoj religiji“.

Dhimiter Condi, albanski arheolog koji je radio u Butrintu poslednje četiri decenije, kaže da su možda i slavni natpisi u formi dekreta, pronađeni u Butritu, možda upravo poreklom iz zgrade koja se trenutno otkopava.

„Ovi natpisi su neka vrsta biblioteke Butrinta zato što govore o gradskim toponimima, imenu vojnog komadanta – gradskog prefekta“, kaže Condi.

„Najvažniji uspeh dosadašnjih istraživanja je u tome što su pokazala razliku između helenističke i epirske kulture“, dodao je Condi.

Prema rečima Hernandeza, iskopavanje će pružiti važne odgvore koji se tiču prirode rimske kolonizacije Epira.

Kolonisti su došli iz Rima u Butrint 44. godine p.n.e. osvojili ga i uspostavili vlast ali tokom vremena su se sjedinili sa domaćim stanovništvom u jednu zajednicu, primetili su arheolozi.

„Zanimljivo je biti svedok ovog fenomena, zato što on uključuje kulturnu integraciju, tokom koje su rimski ideali stopljeni sa onima koji su ovde već postojali“, kaže Hernandez.

„Da bi saznali više o razvoju rimskog foruma kao i zbog raznovrsnih informacija koje imamo, želimo da znamo šta se dogodilo sa rimskom kolonijom i koja je priroda odnosa između ove dve grupe“, dodaje on.

Butrint je bio važna luka u antici i materijali koje su arheolozi pronašli tokom iskopavanja su ovde doneti sa svih strana Mediterana, poput vremenske kapsule u kojoj su sačuvani podaci o prirodi trgovine i međusobnoj povezanosti naroda.

Zato što je smešten u području koje je vekovima ostalo nenaseljeno, po rečima Hernandeza, Butrint je gotovo jedinstven i veoma različit od većine drugih arheoloških nalazišta.

„Ovde prisustvujemo smrti i razaranju jednog grada, koji sada pokušavamo da sastavimo, i istovremeno smo okruženi bujnom vegetacijom, pticama i drvećem“, primećuje Hernandez.

„Vidljiv je kontrast između života i smrti kakav se ne može videti na puno drugih arheoloških mesta, što stvara magičan ambijent za posetioce“, zaključuje Hernandez.

*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.