60. Oktobarski salon i ključna pitanja današnjice

Jubilarni, 60. Oktobarski salon u Beogradu pokušaće da ukaže na neka od ključnih pitanja današnjice kroz tri koncepta međunarodnog kustoskog tima, a najavljen je 18. oktobra performansom “70x70 – Obrok” umetničkog dua Lusi i Horhe Orta ispred Kulturnog centra Beograda – ručkom u javnom prostoru za 200 zvanica iz kulturnog, javnog i političkog života, koji je osmišljen kao način za skretanje pažnje na neke od gorućih problema sa kojima se suočavaju umetnici i kulturni radnici danas u Srbiji.

“Sesti za isti sto, podeliti hleb i hranu” bila je idejna osnova performativnog ručka koji je britansko-argentinski umetnički par Lusi i Horhe Orta organizovao do sada 47 puta u javnim prostorima raznih gradova širom sveta, a deo je kustoske koncepcije “Trag”, koja kroz raznovrsnost radova i intervencija šalje poruku o neophodnosti obezbeđivanja prostora u kojima umetnici mogu da stvaraju, i koji su važni za podsticaj i razvoj umetničke i kulturne scene.

Kustoska koncepcija “Trag” direktora Muzeja moderne umetnosti u Bolonji (MAMbo) Lorenca Balbija (Lorenzo), razvijena u saradnji sa istoričarkom umetnosti i kustoskinjom Dobrilom Denegri, objedinjena je sloganiom “Šta ostaje?” sa konceptom “Estetika(e) susreta” koji je osmislio Matju Lelijevr (Matthieu Lelièvre), kustos u Muzeju savremene umetnosti u Lionu, u saradnji sa direktorkom Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Majom Kolarić, te sa konceptom “Nada je disciplina” koji su osmislile Lina Džuverović, viši predavač i rukovoditeljka studijskog master programa Kustoski rad i kolekcije na Čelsi koledžu Univerziteta umetnosti u Londonu, u saradnji sa Emilijom Epštajn i Anom Knežević, kustoskinjama u Muzeju afričke umetnosti (MAU) u Beogradu, kao i sa Rafaelom Dražić, koja je osmislila vizuelni identitet.

Lorenco Balbi je 18. oktobra na konferenciji za novinare u Dvorani KCB-a rekao da se projekat “Trag” bavi razmišljanjem o formi umetničkog bijenala.

“To je neka vrsta provokacije koju zadajemo u umetničkom smislu. Krenuli smo od same ideje da se bijenala održavaju, ali šta ostaje posle njih, šta kustosi mogu da učine i ostave za umetničku zajednicu? Takođe smo razmišljali o neophodnosti umetničkog kulturnog prostora koji treba da postoji, prostora koji će udomiti i ugostiti Oktobarski salon. Sada ga nemamo”, rekao je Balbi.  

S druge strane, pitanje prostora postavlja se u smislu džentrifikacije i renoviranja Beograda, posebno “Beograda na vodi”.

“Da li možete da razmislite da se otvori neki prostor za umetničku zajednicu u Beogradu? To pitanje koje postavljamo je provokacija, u smislu da treba nabaviti ili kupiti prostor koji nam je potreban za rad umetnika, kao i za susrete. Izvešćemo tu provokaciju kroz neke gestove, neku kampanju, a cilj nam je da ostavimo neki trag u Beogradu u ovih šest nedelja koliko ćemo raditi zajedno”, rekao je Balbi.

Dobrila Denegri dodala je da će raditi kampanju, javni program sa nizom događaja, zasnovan na činjenici da ne postoji prostor za umetnost i da je potrebno problematizovati pitanje prostora, pri čemu to treba da korespondira sa formom.

“Umesto da napravimo veliku izložbu u jednom prostoru, odlučili smo da napravimo niz događaja koji prate razvijanje Oktobarskog salona. Pozvali smo umetnike koji već svojim radom i angažovanim pristupom ili imaju prostore za umetnost, kao Lusi Orha, gde prave rezidencije ili problematizuju nedostatak prostora, kao Alfredo Har, koji je spalio čitav jedan muzej od papira da bi ukazao na to koliko su bitni prostori za rad”, rekla je ona, dodajući da su pre svega pokušali da kroz Oktobarski salon daju platformu pojedinim instancama koje su bitne u Beogradu, kao što su galerija Remont koji se zatvara, problem prostora Udruženja likovnih umetnika Srbije (UUS), ateljea u Jugošpedu, odakle su izbačeni umetnici.

U okviru koncepta “Trag”, predstaviće se umetnici: Aldo Đanoti, Alesandra Savioti, Alfredo Har, Danijela Ortiz, Ministarstvo prostora, Lidija Delić, Marija Šević, Nemanja Nikolić i Nina Ivanović, Lusi + Horhe Orta, Marija Ajhorn, ULUS i Frančesko Fonasi.

Koncept “Estetika(e) susreta”, u kojem učestvuju: Ane Imhof, Anika Kars, Biljana Đurđević, Damir Radović, Edi Dibjan, Ivan Šuletić, Jepe Hejn, Jesper Just, Kjanga Ham, Malgožata Mirga-Tas, Malek Gnaoui, Marina Marković, Nikola Dimitrović i Randolfo Lamonijer, i dalje je u razvoju.

“Mi i dalje radimo na konceptu ‘Estetika susreta’. To je proces. Kada me je Maja (Kolarić) pozvala, hteo sam da uradim neku izložbu koja bi bila specifična povezana sa Beogradom”, rekao je Matju Lelijevr, ukazujući na potrebu povezivanja umetnika.

“Ono što predstavlja lepotu u svemu ovome i što je suština - to je metoda koja je jako interesantna. Mi smo ovde pozvani da sarađujemo sa umetnicima. Ne samo da vidimo kako rade, već da povezujemo različite umetnike. Hteli smo da donesemo nešto svoje, naše znanje i naš način rada, ali i da vidimo na koji način mogu umetnici da se povezuju. Ono što ćete videti u Salonu Muzeja grada Beograda je samo deo globalne avanture. U ovom projektu imamo 14 umetnika i svako ima neku specifičnu priču. Reč je o identitetu, ali i o drugosti, osećaju za Drugog, o ideji zajednice. Želimo da pružimo podršku umetnicima kroz susrete, da se rekonektujemo”, rekao je Lelijevr, citirajući jednog francuskog filozofa: “Mi ne proizvodimo, mi doživljavamo”.

Maja Kolarić rekla je da je čast biti deo jubilarnog izdanja Oktobarskog salona, što pokazuje snagu i manifestacije i umetnosti da se iznova osmišljava, da postoji i da uspeva da pokaže nove generacije umetnika koji stasavaju zajedno sa društvom.

“Ideja susreta u ovom konceptu je i teorijska, ali i suštinska. Osetili smo da našoj sceni nedostaje susreta. Možda to ne važi samo za umetnost, možda je to generalni osećaj svih nas kao ljudi posle kovida i usled društvenih mreža koje nas sve više odvajaju od svakodnevnih ličnih susreta. Ideja koncepta je da kroz umetnost usmerimo ljude jedne ka drugima. To je savremena umetnička praksa koja ima svoje raznolikosti, donosi različite vrste susreta, dijaloga i kreiranja drugačijeg umetničkog prostora. Kroz izbor radova želeli smo da pokažemo taj intenzitet prakse”, dodala je ona.

Već na ulasku u Salon MGB je participativni rad “Kako se danas osećate?” Jepea Hejna, danskog umetnika koji živi u Berlinu, i koji poziva posetioce da budu koakteri u njegovom radu. Zanimljiva su dela koja južnokorejska umetnica Kjanga Ham stvara, uz sve teškoće u komunikaciji, u saradnji sa ženama koje žive u Severnoj Koreji, zatim radovi brazilskog umetnika Randolfa Lamonijera nastali tokom rezidencije u Srbiji, rekla je Maja Kolarić.

Ideja je bila i da se kroz koncept “Estetika susreta” pojedini domaći umetnici stave u dijalog sa inostranim, ne toliko u korišćenju istog umetničkog medija, nego više u domenu afiniteta, tema kojima se bave, rekla je Maja Kolarić, navodeći kao primer Marinu Marković i Jespera Justa ili Ivana Šuletića i Aniku Kars.

Treći koncept, kako je navela Lina Džuverović, polazi od slogana “Nada je disciplina” Marijam Kabe, aktivistkinje koja često radi u zajednicama koje se suočavaju sa teškom situacijom.

Taj koncept podrazumeva da “nada nije samo osećanje ili neka želja, već je nešto na čemu treba da se radi, u šta treba da se ulaže, da se donose neke svesne odluke kako bismo pružili nadu u teškim vremenima. Lepo je da gledamo izložbe i performanse, međutim, potrebno je raditi sa umetnicima i kulturnim projektima da pokušamo da promenimo stvari, da vidimo na koji način umetnost može da utiče da se stvari promene”, rekla je Lina Džuverović.

Koncept “Nada je disciplina” raspoređen je na pet lokacija, od kojih su četiri u Knez Mihailovoj ulici i jedna u MAU, gde je i svečano otvaranje 60. Oktobarskog salona 20. oktobra u 18 sati, na nekadašnji Dan oslobođenja Beograda od fašizma.

Ana Knežević rekla je da je deo tog koncepta pitanje rada umetnika i umetničkih kolektiva, ali se može primeniti i na radnike u drugim oblastima i povezati sa opštim pitanjem “plate za život”.

Istakla je video rad kubanskog umetnika Adrijana Melisa Sose “Vrednost odsustva”, kao i instalaciju “Rad ne pomaže” angolskog umetnika Kiluanžija Kije Hende, koji je i gost Beograda. Tim povodom 21. oktobra biće prikazan dokumentarni film o umetničkoj sceni Luande.

Emilia Epštajn kazala je da je bilo iznenađenje to što su kao kustoskinje MAU pozvane na saradnju na 60. Oktobarskom salonu, ali ima smisla zbog jubileja OS, čije se osnivanje, kao i MAU, povezuje sa prošlim vremenom.

“Postavka Oktobarskog salona u MAU je informativna i edukativna. Interesantno je što radeći sa umetnicima, teoretičarima i kulturnim radnicima dolazimo do nekih zaista novih zaključaka. Sigurna sam da će i posetioci doživeti te nove percepcije i uglove gledanja na ovu problematiku”, rekla je Emilia Epštajn povodom koncepta “Nada je disciplina” za koji su odabrani umetnici: Adrijan Melis Sosa, Darinka Pop-Mitić, doplgenger, I drugi (And Others): Urodnjene politike i prakse umetničkih kolektiva, Jelena Savić, Karavan, Katrin Bem i Jelena Micić, Kiluanži Kija Henda, Mvana, Milica Dukić, Milica Ružičić i Čitalačka grupa za feminističko trajanje (FDRG).

U ime organizatora, članica Odbora Oktobarskog salona i pomoćnica direktora programa KCB-a Zorana Đaković Minniti istakla je da je Oktobarski salon je složena i velika manifestacija, koja uključuje mnogo kustosa, umetnika, saradnika i  partnera, kojima je zahvalila, kao i svima koji su finansijski podržali OS.

“U ovim vremenima nije jednostavno radovati se izložbi, ali ono što je važno i što je Oktobarski salon zadržao, jeste da ne ignoriše stvarnost u kojoj postoji”, naglasila je Zorana Đaković Miniti, ističući i princip umrežavanja kroz kolekcije OS i Muzeja savremene umetnosti u Lionu i druga povezivanja.

Svi izložbeni prostori 60. OS biće otvoreni 20. oktobra u 13 sati, a tokom šest nedelja trajanja manifestacije publiku očekuju brojne izložbe i programi na kojima učestvuje više od 40 domaćih i stranih umetnika.
Tokom više od mesec dana trajanja 60. Oktobarskog salona - od 20. oktobra do 1. decembra, na devet lokacija i u javnim prostorima, najavljeni su brojni programi u različitim formatima: čitanja, razgovori, diskusije, radionice, performansi i predavanja.

Ulaz na sve izložbe i programe je besplatan, a lokacije su: tri galerije KCB-a (Likovna galerija, Artget i Podroom), Paviljon na Cvetnom trgu, Galerija FLU, bivši klub Akademija, galerije ULUS i SULUJ, Salon MGB, MAU, izlozi Francuskog instituta i javni prostori u gradu.

Članovi Odbora Oktobarskog salona, osim Zorane Đaković Minniti, su i Vuk Vidor (predsednik), Gordana Goncić, Danica Prodanović Jovović i Mihael Milunović.

Preispitivanje Oktobarskog salona bilo je koncepcijski u fokusu 59. izdanja te najznačajnije međunarodne izložbe savremene umetnosti u Srbiji, koja je posle dužeg niza godina otvorena 2022. godine na Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra, a posebna je bila po još nekoliko ključnih stvari – iako bijenalna od 2014. godine, održana je godinu dana nakon 58. OS, koji je realizovan 2021. godine - prvi put tokom leta - zbog epidemiološke situacije povodom pandemije korona virusa, usled koje je 2020. godine odložen.

Iako je Oktobarski salon zvanično nosio i naziv Beogradsko bijenale od prethodnog izdanja, Odbor OS odlučio je krajem 2021. godine da ta izložba bude održana i 2022. godine kako bi se vratila u ustaljeni ciklus, poremećen okolnostima izazvanih pandemijom. Naziv “Beogradsko bijenale”, koji je prvi put zvanično upotrebljen za 58. OS, a izazvao je različite reakcije stručne javnosti, stavljen je ovoga puta u zagradu.

Specifičnost 59. Oktobarskog salona u odnosu na prethodna izdanja bila je i to što je, umesto umetničkog direktora po pozivu, kustoskinja bila Zorana Đaković Miniti sa timom KCB-a, koji je i organizator OS. Takođe, za razliku od prethodnih nekoliko izdanja, bio je prisutan veći broj domaćih umetnika, koji su birani po pozivu, a ne posredstvom konkursa…

Posebnu specifičnost 59. OS činilo je i to što je format te manifestacije dat na svojevrsnu javnu raspravu, a predstavnici osnivača – Grada Beograda – izjavili su bili da su otvoreni za sve opcije.

(SEEcult.org)