Nije lako biti žena na Balkanu
Nagrada Hartefaktovog regionalnog konkursa za najbolji savremeni angažovani celovečernji dramski tekst svečano je uručena 6. februara Mariji Rakočević iz Kragujevca za komad “Žena veže rep”, koji je predstavljen u Hartefakt kući u Beogradu scenskim čitanjem, uz najavu nove programske linije - Hartefakt drame.
Žiri 12. Hartefaktovog konkursa za najbolji savremeni angažovani dramski tekst na srpskom, hrvatskom, bosanskom, slovenačkom, makedonskom ili crnogorskom jeziku, naveo je u obrazloženju da njen dramski tekst izdvaja od ostalih ne samo tema diskriminacije i nasilja nad ženama u savremenom svetu, već i njegova otvorena dramska forma koja dopušta najrazličitija scenska iščitavanja i učitavanja.
“Inovativnost ovog dramskog rukopisa je u njegovoj koncepcijskoj provokativnosti, dok s druge strane ovaj tekst upravo zbog svog izravnog dijaloga sa svetom u kojem žene još uvek traže svoje ravnopravno mesto, čitaoca ne ostavlja ravnodušnim. Jer bolna tema o kojoj autorica ove drame govori po mnogo čemu savremena, na žalost je prepoznatljiva i na ovim našim prostorima”, naveo je u obrazloženju žiri, koji su činili Dubravka Vrgoč (predsednica), Molina Udovički Fotez i Biljana Srbljanović.
Prema rečima Biljane Srbljanović, ove godine je bilo najveće interesovanje za konkurs - stiglo je više od 160 drama, pod šiframa, a za članice žirija bilo je veliko iznenađenje kada su videle da su svih pet drama iz užeg izbora pisale žene. Posebno je izdvojila drame Aleksandre Glovacki “Migrantkinje” i “Jurija Gagarina 69” Sare Radojković.
Predsednica žirija Dubravka Vrgoč, odnedavno na čelu riječkog HNK-a, dodala je zajedničkom obrazloženju i lične utiske, navodeći da ju je pobednička drama “dirnula na neobičan način govori o problemima s kojima se, nažalost, još uvek suočavamao i to u prostoru koji nije geografski, nego je kulturološki, emocionalni, lični - od Irana do Srbije ili Hrvatske”.
“Način na koji je napisala dramu koja nema likove ni uobičajenu formu, koja teče kao dramska poema, takav je da zaista nikoga ne može ostaviti ravnodušnim”, dodala je, napominjući da je bila u prilici da pročita sjajne drame, što joj se ne događa često, te da je nije ostavio ravnodušnom ceo niz drama vezanih uz tri tematska kruga koji nas još uvek itekako bole: “Jedan krug je pandemija i vreme izolacije i usamljenosti, drugi je rat koji se evo već 30-ak godina uvukao između nas i koji nekako nikako ne možemo prevazići, a treća tema je žensko pitanje na koje još uvek ne uspevamo naći pravi odgovor".
Marija Rakočević je zahvalila na nagradi, ističući da joj je čast u kakvom se društvu našla, a kratko je poručila: “Nema se više šta reći osim da nije lako biti žena na Balkanu".
Scensko čitanje njene drame o sudbini devojčice, devojke i žene u patrijarhalnom društvu, režirala je Tara Mitrović, a upečatljivo su ga izveli glumci Natalija Stepanović i Svetozar Cvetković.
Hartefaktov konkurs, kako je istakla Biljana Srbljanović, obeležio je proteklih dana rad te organizacije u oblasti pozorišta.
“Posle godinu i po dana od kada imamo našu Hartefakt kuću, počinjemo da pravimo okvir pozorišnog projekta Hartefakt drama”, najavila je ona.
“Koncentrišemo se na savremenu dramaturgiju, kao i do sada - ne samo konkursom i ne samo predstavama koje igramo s velikim uspehom, kao što su 'Klimaks', 'Prst', 'Naš sin'.... U to ulazi naša nova saradnja s Kreativnom Evropom u okviru projekata s Fabulom Mundi i Plejgraund. Vršimo razmenu i edukaciju naših novih mladih pisaca, s ciljem da budu prevedeni u inostranstvu, kao i da te generacije stranih pisaca budu prevedene i igrane kod nas. U taj kontekst se uklapa naš konkurs“, izjavila je Biljana Srbljanović.
Hartefaktov konkurs do sada je prepoznao brojne autore čiji su pobednički tekstovi ostvarili veliki uspeh na pozorišnim scenama: “Radnici umiru pevajući” Olge Dimitrijević, “Prst” Doruntine Bashe, “Šta je ona kriva nije ništa ona kriva” Vesne Perić, “Probudi me kada završim” Mirze Skenderagića, “Ovaj će biti drugačiji” Staše Bajac, “Muškatle mogu preživeti sve” Ive Brdar, “Poslednji afterparti” Dina Pešuta, “Bordel Eden” Benjamina Bajramovića, “Prozor” Katarine Nikolić, “Otkup mlijeka“ Davora Špišića…
(SEEcult.org)
