Nevski ipak znacajniji od Staljina
Srednjovekovni ruski princ Aleksandar Nevski (1221-1263) pobedio je u velikoj anketi za “Ime Rusije”, u kojoj je učestvovalo više od 50 miliona ljudi, a među 12 najznačajnijih ličnosti plasirali su se i bivši sovjetski diktator Josif Visarionovič Staljin, Vladimir Iljič Lenjin i Ivan Grozni. U anketi koju je organizovala proteklih šest meseci TV stanica “Rusija”, Nevski je ipak pobedio Staljina, koji je zauzeo visoko treće mesto, iako ga smatraju odgovornim za smrt miliona ljudi.
Srednjovekovni ruski princ Aleksandar Nevski (1221-1263) pobedio je u velikoj anketi za “Ime Rusije”, u kojoj je učestvovalo više od 50 miliona ljudi, a među 12 najznačajnijih ličnosti plasirali su se i bivši sovjetski diktator Josif Visarionovič Staljin, Vladimir Iljič Lenjin i Ivan Grozni.
U anketi koju je organizovala proteklih šest meseci TV stanica “Rusija”, Nevski je ipak pobedio Staljina, koji je zauzeo visoko treće mesto, iako ga smatraju odgovornim za smrt miliona ljudi.
Prema rezultatima ankete, objavljenim sinoć, na drugom mestu je bivši reformistički premijer Pjotr Stolpi, koji je ubijen 1911. godine, a među 12 finalista, izabranih od originalno 500 predloženih ličnosti, našli su se i Aleksandar Sergejevič Puškin, Petar Prvi, Fjodor Mihailovič Dostojevski, Aleksandar Vasiljevič Suvorov, Dmitrij Ivanovič Mendeljev, Ivan Grozni, Ekatarina Velika i Aleksandar II Oslobodilac.
Nevski je dobio 534.575 glasova, svega 5.000 više od Staljina, a učesnici ankete glasali su telefonom, SMS porukama i posredstvom interneta, odnosno sajta http://www.nameofrussia.ru
Za prvoplasiranih 12 ukupno je glasalo oko pet miliona ljudi.
Pobednik ankete, Nevski, zaslužan je za odbijanje švedskog i nemačkog pokušaja invazije u 13. veku i očuvanje jedinstvene Rusije, a pripisuje mu se izreka “Ne silom Boga, već silom pravde”. Takođe, zaslužan je za umerenu politiku kojom je uspeo da smiri moćne Mongole i zaštiti istok zemlje. Tokom 16. veka kanonizovan je kao svetac u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, a verski hramovi nazvani njegovim imenom nalaze se i u drugim pravoslavnim zemljama.
Visoko mesto koje je Staljin zauzimao sve vreme glasanja, posebno što je dugo bio na prvom mestu, izazvalo je pažnju i zapadnih medija, a i sami organizatori ankete apelovali su nedavno na gledaoce da glasaju za nekog drugog. Iako je Staljin, koji je poreklom Gruzijac, poslao na milione Rusa u smrt, primoravajući ih po kazni na rad u gulazima, mnogi i dalje uvažavaju njegovu ulogu u Drugom svetskom radu i doprinos pobedi nad tadašnjom nacističkom Nemačkom.
Pojedini analitičari, međutim, smatraju da kampanja za svojevrsno novo rehabilitovanje Staljina zapravo dolazi sa najviših nivoa današnje vlasti.
I čuveni ruski filmski reditelj Nikita Mihalkov, jedan od članova žirija ankete, osvrnuo se na činjenicu da su visoka mesta zauzele zapravo zastrašujuće ličnosti ruske istorije, poput Staljina, Lenjina i Ivana Groznog.
Mihalkov je rekao da se i sam pita zašto je nacija odlučila da stavi Staljina na treće mesto.
Mihalkov je za TV “Rusiju” prethodno rekao da bi pobeda Staljina u anketi bila povezana sa opasnim ljudima bezvlašća, koji nemaju svest o budućnosti. Posebnu zabrinutost izrazio je zbog činjenice da je anketa mogla neslavno da prođe, a prvi put je organizovana.
Predstavnici Komunističke partije, međutim, nisu iznenađeni dobrim rejtingom Staljina, a jedan od funkcionera u Sankt Petersburgu izjavio je ruskim medijima da je Staljin stvorio od Rusije supersilu, a bio je i jedan od osnivača koalicije protiv Hitlera.
S druge strane, pojedine organizacije trude se da Staljinovi zločini ne budu zaboravljeni, a pritom nailaze i na represiju vlasti. Tako je nedavno policija izvršila raciju u kancelariji jedne od ruskih najpoznatijih organizacija za ljudska prava “Memorijal”. Iz njihovog sedišta u Sankt Petersburgu odneto je desetak kompjutera sa celokupnom digitalnom arhivom zločina počinjenih za vreme vladavine Staljina.
Policija je kao obrazloženje navela moguću vezu “Memorijala” sa jednim ekstremističkim člankom objavljenim u lokalnim novinama.
Predstavnici “Memorijala” saopštili su da je to veliki udar na njihovu organizaciju, jer su odneti podaci prikupljani 20 godina.
Policijsku akciju protiv “Memorijala” (www.memo.ru) osudile su i brojne srodne organizacije van zemlje, kao i mnogi istoričari.