(Ne)ljudska priroda u fokusu

Oktobarski salon u Beogradu, uprkos kriznom budžetu, predstaviće od 11. oktobra do 17. novembra u bivšoj robnoj kući “Kluz” u Masarikovoj - prema konceptu kustoskog kolektiva Red Min(e)d, više od 30 umetnika i umetničkih grupa koji će, uz niz drugih učesnika u pratećim programima, pokušati da različitim vizuelnim i diskurzivnim metodologijama istraže i promisle temu (ne)ljudske prirode.

Međunarodna izložba 54. OS “Niko ne pripada tu više nego ti” pripremljena je u otežanim finansijskim uslovima, koji su pretili i opstanku te međunarodne izložbe savremene umetnosti, koju organizuje Kulturni centar Beograda.

Direktorka KCB-a Mia David rekla je 27. septembra na konferenciji za novinare da program 54. OS nije do sada iznošen u javnost, jer je ovo bila godina “velikih potresa i problema” koji su uslovili i promenu koncepta, pa su prvi put kustosi odabrani na javnom konkursu.

“Bili smo zabrinuti zbog toga što je Odboru isticao mandat, što sam ja bez ugovora… Formirali smo nezavisnu komisiju koja je odlučila na osnovu konkursa”, rekla je Mia David, predstavljajući kustoski tim Red Min(e)d koji čine Danijela Dugandžić Živanović, Katja Kobolt, Dunja Kukovec i Jelena Petrović.

Sve četiri sa različitih pozicija u odnosu na iskustva i znanja (feministička teorija, savremena umetnost, kulturna produkcija i aktivizam) i iz različitih mesta u kojima žive i rade (Sarajevo, Ljubljana, Minhen, Beograd) bave se izraživanjem i otkrivanjem novih mogućih polja emancipacijskog mišljenja i delovanja kroz zajedničku ideju o feminizmu koja se provlači kroz umetničke i kustoske prakse, kolektivne procese proizvodnje znanja i njihovog aktivnog odnosa prema svakodnevnom životu.

54. OS koncepcijski i strukturno je zasnovan na specifičnom i utemeljenom razumevanju singularnih subjektivnosti, kolektivno povezanim i usmerenim ka spolja kroz feministički koncept “održivosti” koji teoretičarka Rosi Brajdoti (Rosi Braidotti) vidi kao “ponovno uspostavljanje subjekta kroz materijalno izgrađen osećaj odgovornosti i etičke uračunljivosti” prema društvu i okolini.

Izložba “Niko ne pripada tu više nego ti” polazi od vremenski neograničenog projekta Red Min(e)d “Živi arhiv” (Living Archive) koji se bavi “(ne)mogućnošću probijanja kroz okoštale strukture institucionalne i patrijarhalne proizvodnje znanja”. “Živi arhiv” angažuje savremenu umetnost i feminističke kustoske prakse u prevazilaženju toga da se one samo pojavljuju kao simptom političkog, kulturnog i obrazovnog sistema današnjice.

Prema rečima jedne od kustoskinja Jelene Petrović, izložba 54. OS ispituje odnos feminizma i politike svakodnevnog života u smislu proizvodnje društvenosti i emancipacije društva, postavljajući, između ostalog, i pitanje šta izložba i savremena umetnost uopšte znače ne samo u okviru feminističkog koncepta, već i šireg društvenog.

Ljudska priroda se istražuje u smislu proizvodnje individualnih i kolektivnih odnosa i pitanja šta ona uopšte danas znači - kako u svakodnevnom, tako i u političkom životu, ali odvojenog od dnevne politike.

Preispitivanje otelotvorenog sastava ljudske subjektivnosti, prema navodima kustoskog tima, zahteva jednu novu etiku lucidnosti i snagu transformativne kreativnosti, pa u tom smislu izložba polazi od činjenice da su tela postala tehno-kulturološki konstrukti zahvaćeni u mrežu složenih, paralelnih i potencijalno konfliktnih odnosa moći kroz koje su savremeni kapitalistički uslovi svakodnevnog života internalizovali sve vrste istorijski posredovanih ideologija kao permanentno i jedino moguće stanje društvene stvarnosti.

Kroz koncept o (ne)ljudskoj prirodi, izložba 54. OS predstavlja izazov u potrazi za novom (društvenom) imaginacijom mogućih budućnosti i njenom odgovornom politikom zajedničkog i zajedništva.

Prema rečima kokustoskinje Dunje Kukovec, za 54. OS traženi su radovi koji ne samo da ukazuju na problematiku sistema umetnosti i šireg društvenog sistema, već nude i moguća rešenja.

Izložba je zasnovana na eksperimentalnoj metodologiji rada, zasnovanoj na konceptu “Živog arhiva” koji sledi pomake između politike pokreta i politike znanja, između individualnog rada i kolektivnih praksi usmerenih ka feminističkoj vrsti održivosti svakodnevnog života.

Taj živi arhiv stvara različite “(ne)radne stanice”: izložbu (umetnički radovi i performansi), perpetuum mobile (video radovi i razna zvučna, foto i tekstualna dokumentacija više od 40 umetnica), audio/video kabina (snimanje na licu mesta: razgovori o umetničkom radu, intervjui, predstavljanja i diskusije), čitaonica (predstavljanje i razgovor o knjigama, onlajn upitinik o razumevanju feminističke politike unutar savremene umetnosti), digitalna rerna (digitalizacija, editovanje i učitavanje snimljenih materijala na licu mesta), forum (mesto diskusija, razgovora) i kustoska škola (predavanja i radionice pisanja i artikulacijeemergentnih tema u polju savremene umetnosti).

       Lana Čmajčanin

Na izložbi učestvuju: Milijana Babić (Rijeka), Jože Barši (Ljubljana), Nina Bunjevac (Toronto), Jasmina Cibic (Ljubljana/London), predstavnica Slovenije na aktuelnom 55. Bijenalu u Veneciji, Lana Čmajčanin (Sarajevo), Ines Dužak (Beč), Efemerki - Dragana Zarevska i Jasna Dimitrovska (Skoplje), Adrijana Gvozdenović (Podgorica), Flaka Haliti (Priština/Minhen/Beč), Roza El-Hasan (Budimpešta), Roza Endi Huperih (Minhen), Gozde Ilkin (Istanbul), Adela Jušić (Sarajevo), Margareta Kern (London), Angela Melitopulos i Mauricio Lazarato (Berlin/Pariz), Nandifa Mntambo (Johanesburg), Aleksis O'Hara (Montreal), Andrea Palašti (Novi Sad), Marko Peljhan (Ljubljna), Lorena Herera Rašid (Meksiko Siti/Minhen), Lala Raščić (Sarajevo/Nju Orleans), Dina Rončević (Zagreb), Ivana Smiljanjić (Beograd), Jelena Sokić (Split), Alma Suljević (Sarajevo), Tejal Šah (Mumbaj), Boris Šribar (Beograd), Hito Štajerl (Berlin), Nataša Teofilović (Pančevo), Slaven Tolj (Dubrovnik/Rijeka), Milica Tomić (Beograd)...

       Irena Tomažin

Takođe, na izložbi učestvuje i Muzej ne-participacije (Musem of Non-Participation) iz Londona (Karen Mirza i Rejčel Anderson).

Među učesnicima je i Živi kamp smrti (Living Death Camp), projekat koji proučava mnogostruke odnose dva koncentraciona logora u bivšoj Jugoslaviji i probleme u vezi sa prisećanjem na njihovu istoriju. U tom projektu učestvuju Forenzička arhitektura (Centar za istraživačku arhitekturu, Goldsmis univerzitet u Londonu), Grupa Spomenik i projekat Četiri lica Omarske i istoričar kulture i pisac Robert Jan Van Pelt (Škola arhitekture, Univeritet Voterlu, Ontario).

        Aleksis O'Hara

Razgovor sa učesnicima projekta Živi kamp smrti biće održan 5. oktobra na Starom sajmištu, a uoči svečanog otvaranja 54. OS počeće i petodnevna kustoska škola Jelene Vesić (od 10. do 15. oktobra), posvećena temi “Izložba kao skriptovani prostor: načini proizvodnje i proizvodnja načina”.

Na otvaranju 54. OS u bivšem “Kluzu” - sada Zepter Expo centru - umetnica Aleksis O’Hara izvešće performans “Odbrambeni mehanizmi za ugrožene vrste”.

Očekuje se da će otvaranju 54. OS i prvim danima izložbe, kada je predviđen i najintenzivniji program, prisustvovati većina umetnica, a već 12. oktobra biće održano i kolektivno vođenje kroz izložbu, uz predavanje-performans Hito Štajerl “Sanjala sam: politika u doba masovne umetničke produkcije” i performans “Ja sam opasan, ubijte me pred očima moje dece” dubrovačkog umetnika Slavena Tolja, koji trenutno živi i radi u Rijeci kao direktor MMSU-a.

       Hito Štajerl

Program 54. OS obuhvata i forumske diskusije 13. oktobra sa umetničkim kolektivima h.arta (Temišvar), ƒƒ (Berlin) i umetnicama Gozde Ilkin i Margaretom Kern, odnosno sa predstavnicima Muzeja ne-participacije, dok je za 14. oktobar najavljena kustoska škola o eksperimentalnom umetničkom obrazovanju, koju vode članice nemačkog kolektiva a7.außeneinsatz, te forum-predavanje Jelene Vesić “Administracija etsteike ili podzemni tokovi ugovaranja umetničkog posla”.

Tokom novembra su predviđeni performansi Amle Suljević “Bosančica (žensko pismo)” i Lale Raščić (Prokleta brana, Put u kutiji i Bilo koji objekat).

Naslov izložbe 54. OS, inače, preuzet je iz istoimene knjige priča Mirande Džulaj (July) “No one belongs here more than you” (Scribner, Njujork, 2007).

Kao i 2012. godine, kada je održan u bivšoj zgradi Geozavoda, jednom od najlepših i ujedno najzapuštenijih zdanja u Beogradu, i ove godine prostor OS predstavlja integralni deo izložbe, a zgrada Zepter Expo ustupljena je organizatorima bez naknade, što je donacija komercijalno vredna 35.000 evra. Mia David izrazila je zadovoljstvo tim partnerstvom i ujedno učekivanje da će saradnja KCB-a i Zeptera, koju je opisala kao fenomenalnu, biti nastavljena.

Zgrada Zepter Expo, inače, podignuta je još 1908. godine kao zdanje oficirske zadruge, a nakon Drugog svetskog rata u njoj se nalazila robna kuća "Kluz". proglasena je 1966. godine spomenikom kulture, a 1979. kulturnim dobrom od velikog značaja. Konzervatorsko-restauratorski radovi izvedeni su sredinom 80-ih, a fazna rekonstrukcija zgrade zapoceta je 2010. S obzirom na atraktivan i prostran enterijer, kojim dominira masivni kristalni luster, zgrada pruža mogucnost organizovanja raznih vrsta specijalnih događaja, pa su u njoj održavani do sada Festival nauke, Vasrkršnji sajam i druge manifestacije, a sada će prvi put ugostiti i Oktobarski salon.

        Flaka Haliti
Oktobarski salon je ove godine prvobitno ostao bez podrške Ministarstva kulture na godišnjem Konkursu za savremeno stvaralaštvo, što je, uz smanjenu pomoć gradskih vlasti zbog krize, otežalo njegovo organizovanje.

Među institucijama koje su pomogle 54. OS je i Gete institut u Beogradu, čiji je direktor Matijas Miler-Viferig (Matthias Mueller Wieferig) čestitao KCB-u što je “OS živ”, jer je, kako je istakao, izuzetno važno da Beograd ostane na evropskoj mapi gradova koji imaju neku tako veliku međunarodnu izložbu savremene umetnosti.

Svi nemački umetnici koji učestvuju na 54. OS, kako je istakao direktor Gete instituta, veoma su važni i na domaćoj i na međunarodnoj sceni.

Oktobarski salon je manifestacija koju je 1960. godine osnovao Grad Beograd kao izložbu najboljih ostvarenja u oblasti likovnih i primenjenih umetnosti lokalnog karatkera, po ugledu na izložbe Pariskog salona. Tokom istorije, OS je menjao koncepciju i oblike organizovanja, ali je ostao snažan izazov kreativnoj svesti i važna referentna tačka srpske, regionalne, a od 2004. godine i šire umetničke scene, kada je odlukom osnivača dobio međunarodni karakter. OS je tako kroz višegodišnju, veoma dinamičnu transformaciju prerastao od lokalne revijalne izložbe do međunarodne manifestacije sa izrazitim autorskim karakterom koju tokom jednoipomesečnog trajanja obiđe oko 50.000 posetilaca različitih generacija.

Prošle, 2012. godine, OS su osmislili kustosi Branislav Dimitrijević iz Srbije i Mika Hanula iz Finske, iskoristivši prostor bivše zapuštene zgrade Geozavoda u Savamaloj kao inspirativnu polaznu tačku za izložbu “Gud lajf / Good Life (fizički narativi prostorne imaginacije)". Umetnički radovi “implantirani” su u trenutno stanje prelepe zgrade Geozavoda u Karađorđevoj, kao i u njen istorijski narativ i arhitekturu.

Sajt 54. OS je http://54.oktobarskisalon.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)