Nedelja ponosa
U očekivanju konačne dozvole ili sve verovatnije nove zabrane Parade ponosa u Beogradu, koja je zakazana za 6. oktobar, počela je “Nedelja ponosa” - manifestacija koja obuhvata Sajam LGBT organizacija, 3. Queer likovni salon, niz tribina o pitanjima porodice, bezbednosti, identitetu, nasilju nad LGBT osobama i ženama, religiji, dometu demokratskih promena u Srbiji, medijima... Festival obuhvata i nekoliko izložbi, među kojima je posebnu pažnju protivnika Parade ponosa privukla postavka “Ecce Homo” sa fotografijama umetnice Elisabeth Ohlson Wallin koje pokazuju Isusa sa transseksualcima, HIV pozitivnim osobama i gej muškarcima.
Beograd je prvi grad Istočne Evrope koji će prikazati izložbu “Ecce Homo”, modernu verziju priča iz Novog zaveta, kojom je autorka želela da podseti ljude da je Isus pomagao odbačenima od društva. Ideju je dobila nakon što je njen prijatelj umro od side, a vernici konstatovali da je u pitanju božja kazna za njegovu homoseksualnost.
Izložba je prvi put prikazana u Stokholmu 1998. i do sada je gostovala u većem delu Skandinavije i Zapadne Evrope, a u Beogradu će biti otvorena 3. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Uoči Parade ponosa, koja bi 6. oktobra trebalo da bude održana na relaciji park Manjež - Nemanjina - Kneza Miloša - Masarikova - Resavska - park Manjež, organizovano je još nekoliko izložbi širom grada, uz zanimljive diskusije u Medija centru, gde je organizovan i Sajam LGBT organizacija.
Treći Queer likovni salon predstavlja u Magacinu u Kraljevića Marka 8 radove Predraga Pajdića, Jelene Stevin, Danila Prnjata, Eme Szabó, Veljka Zejaka, Darka Stojkova, Marine Marković i Borisa Šribara, TKV i grupe autora aktivističkih grafita.
Selekcijom radova, kustoskinja izložbe Vera Vojvodić koncepcijski nastoji da uspostavi odnos tela, u fizičkom i metafizičkom smislu, prema prostornim imaginacijama javnog i privatnog karaktera.
Uprkos Ustavom zagarantovanom pravu na javno okupljanje, pripadnici LGBT zajednice u Srbiji i dalje su u poziciji osvajanja javnog prostora. Telo na margini otvara pitanje stereotipa prema ikonografiji Parade ponosa i kolektivne fobije od pretpostavljenog paradiranja obnaženim telima. Takođe, peispituje odnos društva prema LGBT, ali i drugim manjinskim grupama, kao i pojedincima, kojima je zajednička pozicija društvene margine. Problemi rodne ravnopravnosti, ljudskih prava i seksualnih sloboda kontekstualizuju se u okviru podrazumevajućih društvenih narativa.
U okviru Nedelje ponosa, 4. oktobra u Kulturnom centru Grad biće predstavljena knjiga fotografija Predraga Pajdića “Beneath The Shadows”. Pajdić na fotografijama preispituje novonastale društvene normative lepote i estetike i postavlja krucijalno pitanje: Šta su nove mere i standardi lepote?
Reč je o kolekciji slika i tekstova koji slave ljubav i lepotu u svima, bez obzira na godine, pol, rod, stil. Predstavljeno je više od 70 izuzetnih osoba od 10 do 84 godine starosti, sa svih strana sveta, koje je Pajdić ovekovečio u periodu dužem od godinu dana.
Fotografije koje se nalaze u knjizi “Beneath The Shadows” predstavljaju slavljenje raskošne lepote života, a kratke priče, specijalno pisane za tu knjigu, daju dodatno značenje i priču slikama koje prate.
Tokom cele Nedelje ponosa u Medija centru otvoren je Sajam LGBT organizacija, na kojem se prvi put u Srbiji predstavljaju sve relevantne LGBT organizacije.
U Medija centru je i diskusioni program Nedelje ponosa, počev od panela o tome šta LGBT zajednica želi od institucija i da li je moguća inkluzivna i kvalitetna saradnja ili je većina nosilaca vlasti i dalje homofobična, preko pitanja porodice i njenog značaja u podršci LGBT zajednici kao celini, te bezbednosti i borbi protiv nasilja - još uvek ključnim pitanjima LGBT zajednice u Srbiji.
U skladu sa nekim od ključnih zahteva Beograd Prajda 2012 je i uključivanje zločina iz mržnje u Krivični zakon Srbije, kao i predlog da se ojača rad policije i pravosuđa.
Posebna sesija u Medija centru posvećena je i procesu otkrivanja homoseksualnog opredeljenja (coming out), a iskustva u tom smislu podeliće pojedini članovi LGBT zajednice i njihovi roditelji. Prvi put u Srbiji roditelji će javno izraziti kako su se osećali kada su saznali da su njihova deca gej i šta je bio problem: lično prihvatanje ili prihvatanje okoline.
U okviru Nedelje ponosa, u KC Gradu će 2. oktobra biti prikazan nagrađivani debitantski film “Klip” Maje Miloš o tinejdžerki iz beogradskog predgrađa koji sumornu svakodnevnicu pokušava da potisne eksperimantisanjem u seksu, drogama i izlascima, sve vreme snimajući mobilnim telefonom sebe i ljude koji je okružuju.
Posebna diskusija posvećena je i pravima žena u Srbiji i njihovoj vidljivosti u društvu.
Najavljen je i panel o pitanjima identiteta, kao i povezanosti rodno zasnovanog nasilja i nasilja koje se dešava nad osobama iz LGBT zajednice.
Posebno će biti reči i o LGBT zajednici i religiji, na koju se najčešće pozivaju protivnici Parade ponosa. Između ostalog, učesnici diskusije pokušaće da odgovore da li je Srbija društvo koje može da postigne konsenzus u vrednostima koje se odnose na opšte dobro njenih građana ili ne i da li je uopšte sekularno društvo, u kojem su svi građani jednako vredni ili pripadnosti određenim grupama menja poziciju.
Povodom 12 godina od petooktobarskih promena, biće održana debata “Prajd kao test?”, posvećena stanju ljudskih prava u Srbiji danas. Da li je moguće da se osnovna ljudska prava uporno krše i da li je slučaj Prajda primer koji to pokazuje? Zašto država uporno odbija da omogući pravo na slobodu okupljanja baš LGBT zajednici? To su samo neka od pitanja na koja će pokušati da odgovore učesnici diskusije.
Posebna diskusija posvećena je i međunarodnoj podršci LGBT aktivistima za ljudska prava, kao i mogućnostima da se na primeru Srbije naučiti nešto što bi bilo korisno i za druge regione.
Biće reči i o izveštavanju medija o zabrani Parade ponosa 2011. godine, kao i o pripremi ovogodišnjeg Prajda, ali i fenomenu fokusiranosti medija na političare i negativne aspekte.
Na dan petooktobarskih promena u Medija centru će posebno biti reči i o LGBT zajednici na Balkanu. Zašto u Sarajevu nije bilo uličnih manifestacija posle nasilja na Queer festivalu i kako je Solun uspeo da organizuje svoj prvi Prajd? Kako se Tirana priprema za prvi Prajd 2013. i kakva su iskustva drugih?
Veče uoči najavljene Parade ponosa, u Domu omladine Beograda biće održano veče “Divas Night”, a prvi put u Srbiji na jednom mestu predstaviće se najbolji ženski vokali koji će izvesti najveće gej disko hitove. Specijalna gošća večeri biće “prva Fabilous Gay Disco Queen Srbije”i jedna od najvećih zvezdi pop muzike Jugoslavije - Marina Perazić.
Parada ponosa još nije izvesna, a najglasniji protivnici sa političke scene su, kao i prošle godine, Dveri i Stranka srpskog jedinstva, jedan od koalicionih partnera Socijalističke partije Srbije premijera Ivice Dačića.
Dok predstavnici Dveri ponavljaju da će učiniti sve kako se Parada ponosa ne bi održala, ali i pojedini delovi programa Nedelje ponosa, iz vlasti poručuju da će konačnu odluku o dozvoli ili zabrani šetnje doneti Vlada Srbije na osnovu bezbednosne procene.
Organizatori “Beograd prajda 2012” dobili su podršku niza javnih ličnosti, poput glumaca Alana Kaminga i Stivena Fraja, glumice Marijane Margolis, pevačica Kim Vajld i Sindi Loper, kao i Marsele Detroit, bivše pevačice benda Shakespear’s Sister, koja je napisala i pesmu “Love, Faith, Hope”, inspirisanu sloganom beogradske Parade ponosa “Ljubav, vera, nada”.
Parada ponosa 2011. godine zabranjena je iz bezbednosnih razloga, kao i svi drugi skupovi koji su bili najavljeni za taj dan, a organizovali su ih protivnici javnog manifestvovanja prava LGBT zajednice.
Tridesetak aktivista LGBT organizacija ipak je na nekoliko minuta zaustavilo 1. oktobra saobraćaj na Terazijama, noseći transparent na kojem je pisalo “Ljubav. Normalno” i skandirajući “Ljubav je ljudsko pravo”. Organizatori Parade ponosa prethodno su ocenili da “nije bilo političke volje” da se ta manifestacija održi i da je država zabranom tog skupa kapitulirala pred huliganima, s kojima ne može da izađe na kraj.
Parada ponosa održana je prvi put 2010. godine u Beogradu, i to iz trećeg pokušaja u proteklih deset godina. Širi centar grada, međutim, bio je demoliran posle višesatnih sukoba protivnika Parade ponosa sa jakim snagama policije.
Povređeno je oko sto osoba, više od 200 je privedeno, a naneta je i ogromna materijalna šteta.
Najviši državni funkcioneri najstrože su osudili nasilje na ulicama i poručili da će odgovor države biti žestok, a na mir je pozvala i Srpska pravoslavna crkva, koja se prethodno izjasnila protiv Parade ponosa, ali i protiv nasilja.
Parada ponosa prvi put je trebalo da bude održana u Beogradu 2001. godine, ali je sprečena fizičkim nasiljem, a 2009. godine otkazana je u poslednjem trenutku, odnosno veče uoči početka. Tada je takođe zabranjeno javno okupljanje, a dan je obeležen i hapšenjem ultradesničara koji su se ipak okupili, te mnogobrojnim reakcijama na otkazivanje manifestacije.
Sajt “Beograd prajda” je www.parada.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE
(SEEcult.org)
