Najbolji srpski film po oceni kritike Rekvijem za gospođu J.

Najbolji srpski film u 2017. godini, prema oceni članova FIPRESCI Srbija, bio je „Rekvijem za gospođu J.“, u produkciji Nenada Dukića, a ta drama o tranziciji osvojila je i nagrade za najbolju režiju i scenario - Bojana Vuletića.

Srpska sekcija Međunarodnog udruženja novinara i kritičara FIPRESCI  dodelila je 25. put tradicionalne godišnje nagrade, a svečano su uručene najboljima u 14 kategorija 8. februara u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Nagradu za životno delo i trajni doprinos srpskoj kinematografiji primio je filmski i televizijski snimatelj Đorđe Nikolić. Isto priznanje posthumno je dodeljeno filmskom kritičaru i dramaturgu Aleksandru D. Kostiću (1962-2017).

U konkurenciji za najbolji film bilo je 12 naslova premijerno prikazanih u bioskopima i na festivalima u Srbiji tokom 2017. godine. U ostalim kategorijama nominovano je po pet ostvarenja.

Za najbolju režiju su, pored Vuletića, nominovani Emir Kusturica (Na mlečnom putu), Jug Radivojević  (Zona Zamfirova 2), Predrag Velinović (Nigde) i Marko Kostić (Kozje uši), a ti filmovi su bili u konkurenciji i u više drugih kategorija.

Glumačke nagrade pripale su Slobodi Mićalović (Na mlečnom putu) i Srđanu Žiki Todoroviću (Prokleti pas). Sloboda Mićalović je pobedila u konkurenciji sa Brankicom Sebastijanović, Marijom Bergam, Goricom Popović i Mirjanom Karanović. Za najbolju glavnu mušku ulogu, pored Todorovića, nominovani su bili i Emir Kusturica, Milan Vasić, Nebojša Milovanović i Rade Ćosić (Afterparti).

Za najbolju fotografiju nagrađeni su Martin Šec i Goran Volarević i za scenografiju Goran Joksimović (Na mlečnom putu), za muziku Nemanja Mosurović (Prokleti pas), za montažu Đorđe Stanković (Afterparti), za kostim Jelena Stokuća (Zona Zamfirova 2).

Nagradu za najbolji dugometražni dokumentarac osvojio je film „Druga strana svega“ Mile Turajlić, koji je trijumfovao i na IDFA u Amsterdamu.

Najbolji strani film prikazan u Srbiji prošle godine bio je ruski „Bez ljubavi“ Andreja Zvjaginceva, u distribuciji MegaCom filma.

Primajući nagradu za „Rekvijem za gospođu J.“ producent Nenad Dukić, inače doajen filmske kritike, primetio je da su u jednom periodu mnogi glumci počeli da se bave produkcijom i uz osmeh dodao da je možda došao red na kritičare.

„Lepo je kada jedan film objedini nagrade – one koje na festivalima dodeljuju žiriji sastavljeni uglavnom od reditelja i glumaca i one o kojima odlučuju kritičari“, rekao je Dukić, podsećajući da je „Rekvijem za gospođu J.“ nagrađen na festivalima u Nemačkoj, Italiji i na beogradskom Festu, a dobio je i FIPRESCI nagradu na festivalu u Sofiji.

Kako je dodao, voleo bi kada bi u srpskoj kinematografiji bilo više društveno angažovanih filmova, kada bi reditelji i scenaristi veću pažnju posvećivali problemima u okruženju, jer ovo vreme nudi puno više izazova i tema nego u doba čuvenog crnog talasa 70-ih godina prošlog veka.

Bojan Vuletić je citirao slavnog poljskog sineastu Andžeja Vajdu da reditelj ima obavezu ako je film loš da kaže da je njegov, a ako je dobar, da govori – naš film.

„U tom smislu hvala celoj mojoj ekipi. Reditelj je na neki način samo prvi među jednakima. I scenario je samo jedan deo u nizu potrebnom za nastanak filma, ali jeste umetničko delo“, rekao je Vuletić.

Sloboda Mićalović je, zahvaljujući članovima žirija, izjavila da „glumci često kažu kako im kritika nije toliko važna, posebno kada su ocene loše“.

„Ova nagrada dobija na težini upravo zato što dolazi od stručne kritike, a pripada i celoj ekipi „Na mlečnom putu“ koja je uložila veliki trud tokom tri i po godine nastanka filma“, rekla je ona, dodajući da nagradu posvećuje svom pokojnom ocu, glumcu Draganu Mićaloviću.

Srđan Todorović izjavio je da je zatečen ovom nagradom i dodao da za njega to prizanje ima specifičnu težinu.

„Mi glumci uglavnom dobijamo nagrade od žirija u kojima su drugi glumci ili reditelji, scenaristi, a ova mi je prva od filmske kritike, koju cenim i poštujem. Ne bih se složio sa Slobodom da nam kritika nije važna. Bitno mi je šta pročitam o svojoj ulozi u novinama. Naročito kad me pohvale“, kazao je Todorović.

Mila Turajlić je skrenula pažnju da je dokumentarni film od ove godine uvršten u stalne kategorije za nagrade FIPRESCI Srbija i izrazila zadovoljstvo što je domaća kritika prepoznala i odlučila da vrednuje tu vrstu filmskog stvaralaštva.

Na ceremoniji, koju je vodio Ivan Karl, prikazani su inserti iz nominovanih filmova, a nagrade – uramljene diplome uručivali su članovi FIPRESCI-ja.

Predsednik FIPRESCI Srbija Borislav Anđelić istakao je da mu je drago što je sa uspehom organizovana već jubilarna, 25. dodela nagrada tog udruženja i dodao da to u vremenima koja nisu naklonjena filmskoj kritici i filmskoj delatnosti uopšte.

„Hvala svim nagrađenima i svim prisutnima u ovoj sali koja nosi ime našeg dragog kolege, filmskog kritičara i autora Dinka Tucakovića, nekadašnjeg upravnika Muzeja Kinoteke kome se 19. februara navršava pet godina od smrti. Ovo mesto za nas ima poseban značaj i zato smo ostali verni sali u Kosovskoj ulici i sada kada postoji reprezentativnija u zgradi Kinoteke u Uzun Mirkovoj“, rekao je Anđelić.

Upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović zahvalio je u ime te institucije kulture FIPRESCI Srbija na dugogodišnjoj dobroj saradnji, izrazivši nadu da će tako biti i ubuduće.

(SEEcult.org)