Najava završetka sanacije Zavičajnog muzeja Zemuna posle 18 godina
Zavičajni muzej Zemuna, smešten u Spirtinoj kući, jednom od najstarijih simbola istorije Zemuna, trebalo bi da bude ponovo otvoren za publiku posle 18 godina, nakon završetka sanacije i rekonstrukcije, koja je još u toku.
“Veoma mi je drago što smo posle 18 godina uspeli da nađemo novac i rešimo probleme koje drugi nisu uspeli, a sve sa ciljem da ovaj muzej ponovo bude ono što je nekada bio”, rekao je 17. juna zamenik gradonačelnika Goran Vesić u obilasku radova na sanaciji i rekonstrukciji tog zdanja iz sredine 19. veka, koje je zatvoreno od 2002. godine zbog sanacije. “Samo za rekonstrukciju parketa izdvojili smo 26 miliona dinara, jer sam po sebi predstavlja posebnu vrednost”, istakao je Vesić, preneo je Beoinfo.
Vesić je najavio i da će Grad Beograd nastaviti da ulaže u kulturu.
“Mi smo vlast koja poslednjih decenija najviše ulaže u kulturu u Beogradu i to se vidi. Ne ulažemo samo u velike muzeje, koji su završeni, poput Narodnog muzeja ili Muzeja savremene umetnosti, već i u ove manje muzeje. Takođe i Muzej grada ćemo početi da radimo. Juče smo posetili Žarkovo gde ćemo takođe da uradimo zavičajnu kuću, koja svakako ima veliki značaj za njegove žitelje”, rekao je Vesić.
Predsednik Opštine Zemun Dejan Matić rekao je da je akcenat stavljen na saniranje problema sa vlagom, jer je to preduslov za sve ostale radove. “Projekat je podeljen na faze i očekujemo da posao bude završen do kraja godine. Kada bude završen posao oko sanacije vlage, sledi uređenje podova i svih potrebnih instalacija. Praveći strategiju, stavili smo akcenat na staro jezgro Zemuna koje predstavlja ambijentalnu celinu. Pored uređenog Gardoša, Zemunskog keja i izgradnje pristana za kruzere i sada Muzeja, polako se sklapa slika Zemuna kao još atraktivnije turističke destinacije. Posle 18 godina pauze, posetici Muzeja će moći da vide sve ono za šta su bili uskraćeni u prethodne, bezmalo dve decenije”, naglasio je Matić.
U toku su završni radovi na enterijeru objekta, postavljeni su radijatori, zamenjene cevi u podu i sanirana vlaga, jer to je bio preduslov za sve ostale radove. Za restauraciju intarzičnog parketa izdvojeno je 26 miliona dinara, a restaurirane su i oslikane zidne površine, kao i ručno rađeni tapeti. Podnim oblogama vraća se prvobitna boja i tekstura, a kako su najavile opštinske vlasti, obnoviće se i fasada.
Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda Olivera Vučković rekla je da će Spirtina kuća biti potpuna rekonstruisana zajedničkim naporima Grada Beograda, Muzeja grada Beograda i Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković kazala je da su u toku završni radovi za izradu stalne postavke i okarakterisala Zavičajni muzej Zemuna kao “biser kulturne baštine Beograda”.
Radove na rekonstrukciji Zavičajnog muzeja Zemuna, koji je osnovan 1954. godine, obišli su i pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović, zamenica predsednika Skupštine Beograda Andrea Radulović, gradski sekretar za kulturu Ivan Karl i načelnica Uprave Gradske opštine Zemun Katarina Zrilić.
Zavičajni muzej Zemuna smešten je u Spirtinoj kući u Glavnoj ulici 9. Spirte su bili poznata familija cincarskog porekla koja se u Zemun doselila krajem 18. veka. Visokoparterna zgrada podignuta јe sredinom 18. veka prema projektu bečkog arhitekte Ferstla, a izgradnju je finansirao Dimitrije Spirta. Kuća je završena 1855. godine, međutim Spirta nije tu dugo živeo, već se odselio u Pančevo, gde je i umro 1885. Poslednji vlasnik iz te porodice bio je Đorđe koji je kuću prepisao svojoj ženi Sofiji.
U duhu vladajućeg romantizma zdanje je oblikovano u stilu pseudogotike. Arhitektonskim odlikama i bogatim enterijerom ona se izdvaja od tadašnjih kuća u gradu, čime se potvrđuje društveni položaj članova porodice čiji je član Pavle 1856. godine dobio plemićko zvanje i pravo na porodični grb.
Spirtina zgrada 1970. godine je adaptirana u muzej, koji je osnovan, inače, 1954.
Povodom 60-godišnjice Zavičajnog muzeja, 2014. godine organizovana je privremena izložba “O Zemunu glas, reklame i oglasi 1919-1941” koju je MGB priredio povodom jubileja, prema zamisli autorke Ljiljane Aćimović, višeg kustoskinje.
Posetioci Spirtine kuće, koja je tada otvorena prvi put posle 12 godina, imali su priliku da kroz izložene reklame i oglase dožive priču o životu Zemuna u periodu od 1919. do 1941. godine, te da iz najvažnijih listova i izdanja koji su štampani u tom periodu saznaju kako su se i gde Zemunci zapošljavali ili stanovali, kako su se oblačili, zabavljali, upoznavali, venčavali i umirali.
*Foto: Beoinfo
(SEEcult.org)