Nagrade BDP-a, najava rekonstrukcije i proširenja

Beogradsko dramsko pozorište obeležilo je 20. februara 73. rođendan tradicionalnom dodelom godišnjih nagrada, uz najavu rekonstrukcije i pripajanje susednog bioskopa “Avala”, u kojem će biti treća scena tog teatra.

Direktor BDP-a Jug Radivojević, koji je pre tačno devet meseci došao na tu funkciju, ocenio je da je u tom periodu mnogo urađeno, ali je rekao da ima još dosta posla. “Očekuje nas veliki rad i u ovoj godini koja će biti obeležena, verujem, izvanrednim premijerama, regionalnim koprodukcijama i projektovanjem adaptacije i rekonstrukcije. Očekujemo da u 2021. rekonstrukcija bude započeta pripajanjem bioskopa ‘Avala’, da dobijemo treću scenu kojom bi i infrastrukturno bili jedan od najznačajnijih teatara regiona”, rekao je Radivojević i najavio i uređenje trga ispred BDP-a, te gradnju amfiteatra koji će biti letnja, četvrta scena.

Sumrak bogova, foto: BDP

Radivojević je rekao da mnogo polaže na infrastrukturu i ambijent u kojem se stvara, jer smatra da će to omogućiti svima da se dobro osećaju, a to je i preduslov za maksimalnu kreativnost, predanost i lojalnost. Ponovivši da ima velika očekivanja, Radivojević je citirao Vladetu Jerotića: “Hoću, znači mogu”.

Godišnje nagrade BDP-a dobili su reditelji Jagoš Marković i Patrik Lazić, glumac Pavle Pekić, ansambl predstave “Plastelin” i drugi članovi kolektiva tog teatra na Crvenom krstu.

Glavna nagrada “Tatjana Lukjanova” za višegodišnji doprinos BDP-u i pozorišnom životu Srbije pripala je Jagošu Markoviću, koji je u ovoj sezoni na malu scenu BDP-a postavio izuzetnu predstavu “Sumrak bogova” (prema tekstu Ivora Martinića i istoimenom filmu Lukina Viskontija).

Marković je svoju bogatu karijeru praktično i započeo u BDP-u 1988. godine predstavom “Čarapa od sto petlji” Aleksandra Popovića, a za više od 30 godina, njegovih šezdesetak režija na prostoru čitave nekadašnje Jugoslavije, kao i u Evropi, značajno su uticale na scenski jezik, savremen pristup klasici, kao i eksplozivan, ekspresivan, specifičan glumački izraz, navedeno je u obrazloženju nagrade BDP-a, u kojem se Marković vratio 2006. godine režijom predstave “Bluz za Mesiju” Artura Milera.

Marković je istakao da mu nagrada “Tatjana Lukjanova” mnogo znači, posebno zbog njenog imena.

“Tanja Lukjanova je velika glumica sa jednom posebnom poezijom koja je bila deo njenog bića. Sve je kod nje bilo odlepljeno od zemlje, sve uzvišeno, taknuto onim nečim nadrealnim. Bila je kao kod Mocarta – stvarna, ali sve malo podignuto. To je veliki božji dar, velika posvećensot, celoživotna ovom zanatu koji povremeno postane umetnost kao u njenom slučaju. Tako je ona postala simbol ove kuće i jako je dobro što BDP na ovaj način čuva uspomenu na nju i tako utvrđuje i potvrđuje svoj duhovni identitet”, rekao je Marković.

Kako je dodao, dobro je i što se velika scena BDP-a zove “Olivera i Rade Marković”, a mala “Predrag Pepi Laković”, jer je to “ista ta priča o identitetu”.

Ocenivši da su “za BDP bolji dani uveliko počeli”, Marković je zahvalio ansamblu predstave “Sumrak bogova” i “svima u kući jer režije ni fizički nema bez drugih ljudi”.

Upravni odbor BDP-a, čiji je predsednik Aleksandar Stamatović, a članovi Snežana Kutrički, Nataša Marković, Petar Benčina i Milorad Damnjanović, doneo je i odluku o nagradama za najbolja ostvarenja članova ansambla i gostujućih umetnika u predstavama BDP-a u 2019. godini.

Patrik Lazić je nagrađen za režiju drame “Fine mrtve d(j)evojke” Mate Matišića. To je bila njegova diplomska predstava, a ostvarena je u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti (mentori su bili profesor Egon Savin i docent Filip Grinvald).

“Mada na početku stvaralačke karijere, Lazić pravi zrelu, promišljenu i iznad svega - uzbudljivu predstavu. Sa merom, precizno otvara prostor za glumačku igru i fino nijansiranje Matišićevih likova, vagajući i vešto podcrtavajući duhovitost britkog dijaloga, svedenost situacija u fragmentarnoj dramaturgiji. Time postiže upečatljiv rezultat – duboku, emotivnu reakciju publike na turobne, potresne posledice predrasuda sveta u kome živimo”, istaknuto je u obrazloženju.

Lazić je zahvalio pozorištu i ansamblu koji se upustio u avanturu da sa njim radi diplomsku predstavu, te napomenuo da je prvi put bio asistent režije upravo u BDP-u, a sada je za prvu predstavu dobio i svoju prvu nagradu.

Godišnja nagrada pripala je i Pavlu Pekiću za ulogu Fon Ašenbeka u predstavi “Sumrak bogova”.

“U surovoj i mučnoj ‘igri stolica’ u uspostavljanju novog poretka tj. ‘vrlog, novog sveta’, Pekić sa puno svedene elegancije pravi lik Fon Ašenbeka kao ‘gospodara lutaka’. Tačnije, onog koji povlači konce nemoćnim marionetama, smeštenim u žrvanj bešćutnog mehanizma apsolutne vlasti, zatvarajući pri tom – bukvalno, u isti koš i publiku i ostale glumce na sceni, bez mogućnosti izlaza. Neprikrivena podmuklost nepatvorenog zla, efekat je koji, na prvi pogled bez napora, postiže Pekić svojom igrom i koji ubedljivo, u svoj nezaustavljivosti, izaziva iskonsku jezu i strah”, navedeno je u obrazloženju.

Primajući nagradu, Pavle Pekić je citirao pisca Borislava Pekića, svog rođaka: “Jedine pobede su one nad nama samima”.

“Hvala Jagošu i celom ansamblu na ovoj pobedi”, rekao je Pavle Pekić.

Specijalna nagrada dodeljena je ansamblu predstave “Plastelin” za kolektivnu igru u kojoj su svoje umetničke individue podredili specifičnom konceptu predstave. Kako je istaknuto, Ljubomir Bulajić, Aleksandar Jovanović, Jana Milosavljević, Maja Ranđić i Aleksandar Vučković, tumačeći više likova u komadu Vasilija Sigareva, u režiji Marka Torlakovića, kombinujući vešto i posvećeno sva glumačka sredstva, bez preterivanja, dodatne farsičnosti ili suvišne emotivnosti, uspeli su da dosegnu sav naboj poetske brutalnosti ove neobične priče”.

Nagrade za radni doprinos “Mihajlo Fejzulovski” za uložen trud i ostvarene rezultate u radu u 2019. godini, koji su doprineli nesmetanom funkcionisanju u svakodnevnim poslovima, kao i u redovnoj produkciji, dodeljene su pomoćniku direktora Bojani Karajović, poslovnom sekretaru Dragani Dragićević, te majstorima svetla Iliji Kozjaku i Nebojši Krogu.

BDP je osnovano kao Gradsko pozorište 1947. godine, a prva premijera “Mladost otaca” Borisa Gorbatova izvedena je 20. februara 1948. godine. Naredne, 1949. pozorište je preimenovano je u Beogradsko dramsko.

Prema oceni stručne javnosti i publike, kako je naveo voditelj svečanog programa Milorad Damnjanović, BDP je uspelo da u 2020. uđe sa novim naslovima koji spadaju među najkvalitetnije teatarske produkcije.

Realizovana je ideja o osnivanju Regionalne unije teatara (RUTA), koja okuplja šest reprezentativnih kuća iz Hrvatske (Ulysses), Slovenije (Mestno gledališče Ljubljana), BiH (Kamerni teatar 55, Sarajevo), Crne Gore (Gradsko pozorište, Podgorica) i Severne Makedonije (Dramski teatar) i organizovan je prvi u nizu RUTA festivala u Beogradu.

(SEEcult.org)