Nagrada Ivan Tabaković uručena Raši Todosijeviću
Nagrada “Ivan Tabaković” Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) svečano je uručena 6. decembra umetniku Dragoljubu Raši Todosijeviću, jednom od ključnih protagonista jugoslovenske konceptualne umetnosti, koji radikalnom i inovativnom umetničkom praksom kontinuirano vech decenijama preispituje pola umetnosti i politike.
Žiri nagrade “Ivan Tabaković”, koju je SANU obnovila održavajući kontinuitet priznanja Tabakovićevog fonda, dodeljivanog do 2011. godine, istakao je u obrazloženju Todosijevićevu “izvanrednu izložbu u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine”, koji ga je i predložio za nagradu, ali i njegov višedenijski opus i značaj koji ima kao jedan od najvažnijih umetnika u regionu koji je dugogodišnjom radikalnom i inventivnom umetničkom praksom određivao koordinate i otvarao nove prostore umetničkih praksi ovdašnje zajednice.
Raša Todosijević, kako je istaknuto u obrazloženju, još krajem 60-ih i početkom 70-ih godina učinio je radikalni otklon od ideologije i prakse socijalističkog modernizma, uključivši se u nove umetničke tokove koji su onovremeno nastajali na svetskoj kulturnoj sceni. Diplomirao je na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti 1969. godine. Zajedno sa kolegama, Marinom Abramović, Erom Milivojevićem, Nešom Paripovićem, Zoranom Popovićem i Gergeljem Urkomom – okupljenih oko beogradskog Studentskog kulturnog centra, doprineo je afirmaciji nove umetnosti na prostoru tadašnje Jugoslavije i izvršio snažan uticaj na mnoge umetnike mlađih generacija.
Umetnička praksa Todosijevića, kako je istaknuto, predstavlja primer institucionalne kritike i kontinuiranoig rada u polju vizuelne umetnosti.
Todosijevićevo “preispitivanje i podsticajno propitivanje u polju umetnosti i politike - kroz instalacije, performans, akcije, video radove ili radove u polju crteža i kolaža, kao i kroz tekstove i kroz radikalno problematizovanje medija slikarstva, sagledano iz današnje perspektive, postalo je ona vrsta kritičkog delanja koja vremenom postaje bazična, identitetska tradicija dolazećih generacija”, istaknuto je u obrazloženju, koje je pročitao na svečanosti u SANU član žirija i jedan od ranijih dobitnika nagrade Fonda “Ivan Tabaković” akademik Mrđan Bajić, vajar, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
Žiri su činile i istoričarke umetnosti Una Popović ispred Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Jasmina Čubrilo ispred Filozofskog fakulteta, umetnica Jelena Trpković u ime dosadašnjeg nosioca nagrade - Fonda “Ivan Tabaković”, kao i scenograf Miodrag Tabački, takođe jedan od ranijih dobitnika nagrade i, kao i Bajić, član SANU iz Odeljenja umetnosti.
Nagrada je dodeljena Todosijeviću većinom glasova, nakon detaljne diskusije, a u najužem izboru bila je i umetnica Biljana Đurđević. Žiri je, kroz razgovor i studiozne analize, razmatrao i kandidature Čedomira Vasića, Aleksandra Denića, Ivane Ivković, Nemanje Lađića, Sanje Latinović i Aleksandra Kelića.
Harizmatski mit o umetniku Ivanu Tabakoviću, kako je podsetio Bajić, postavila je prof. dr Lidija Merenik navodeći ga kao “posebnu nadideološku celinu srpske posleratne umetnosti koja pruža izuzetan primer samosvojnog umetničkog i etičkog delovanja, i nadilazi, sažima i dekodira čitave pravce i poetike posleratne srpske umetnosti, evoluirajući do te mere u periodu između 30-ih i 70-ih godina da jedino uspostavlja most između predratnog modernističkog i istinskog savremenog govora”.
“Ivan Tabaković, legendarni umetnik, profesor i akademik, čije ime nosi ova nagrada, ne samo da je istorizovan i apsolutno priznat kao jedan od najintrigantnijih i najcelovitijih umetnika 20. veka, već je upravo zbog svoje pokreljivosti, a temeljnosti, zbog eksperimentalnosti i iznenađujuće skokovitosti, a opet prepoznatljive individualnosti, zapravo harizmatski umetnik i za kolege i za delaoce u polju umetnosti, i za one kojima se ova nagrada dodeljuje”, naveo je Bajić, koji je obrazloženju žirija dodao i ličnu notu, navodeći da je uručenje nagrade “Ivan Tabaković” Raši Todosijeviću trenutak za slavlje.
“Verujem da danas prisustvujemo trenutku koji bi mogao da bude od istorijskog značaja - trenutku metaforičnog ukrštanja dve velike umetničke prakse i pojave na teritoriji umetnosti - velikog umetnika Ivana Tabakovića i velikog umetnika Raše Todosijevića. Treba da slavimo ovaj susret, susret najvažnije nagrade SANU u polju vizuelnih umetnosti, kojom ta institucija želi da u toj delatnosti permanentno brine o istoriji i tradiciji svoje zajednice, i umetnika-laureata koji svojom radikalnom umetničkom praksom kritikuje i propituje tu zajednicu, takođe zarad njenog dobra”, istakao je Bajić, dodajući da, razvojno gledano, jedno bez drugog ne može.
“I briga o dosadašnjoj tradiciji i briga o generisanju novih tradicija na svoj način doprinose samoodrživom pozitivnom kulturnom kontinuitetu umetničke misli i umetničke prakse ove zajednice, mimo ratova, loših politika i destrukcije, koji su naša svakodnevica”, rekao je Bajić i citirapo naziv jednog od ključnih radova laureta: “Hvala Raši Todosijeviću”!
Raša Todosijević rekao je da mu se u mladosti i za vreme studija uvek sviđao Tabaković, jer se “dosta razlikovao od onovremenog ekspresionizma - diskretnim tonom i finim, uglađenim, gotovo odvojenim načinom slikanja”.
“Meni se to sviđalo. Iako sam ja po karakteru jedno ekspolozivno stvorenje, meni se ipak Tabaković sviđao. Kad bih razgovarao sa mojim prijateljima, govorili bi - mani se ti Tabakovića. Ja bih prećutao i odlazio, ali opet se vraćajući na Tabakovića. Ma ljudi grešite - mislio sam. To je veliko ime”, rekao je Todosijević, kome je nagradu uručio predsednik SANU, akademik Zoran Knežević, u prisustvu ranijih laureata, umetnika, istoričara i teoretičara umetnosti, kustosa, akademika i drugih pripadnika stručne javnosti.
Knežević je istakao da SANU obnavljanjem dodele nagrade “Ivan Tabaković” za ostvarenja od izuzetnog značaja u oblasti likovnih umetnosti, nakon dužeg vremena, nastavlja tu značajnu tradiciju, ali i ispunjavanje jedne od svojih obaveza - promovisanje najviših vrednosti u srpskoj umetnosti.
Tabaković je, kako je naglasio, neumornim radom i angažmanom u SANU i njenim brojnim raznovrsnim aktivnostima, posebno u domenu likovne umetnosti, “ostavio u njenim analima dubok i neibzbrisiv trag”.
“Njegov doprinos Akademiji, pored neupitne umetničke harizme, koju SANU baštini, najčešće i najneposrednije se odnosi na osnivanje i opremanje Galerije SANU i formiranje umetničke zbirke SANU u kojoj se čuvaju i brojna njegova dela, pa je prirodno i primereno da donedavno jedina nagrada koju je Akademija dodeljivala za najviše stvaralačke domete u oblasti likovne umetnosti u nas nosi upravo njegovo ime”, rekao je Knežević, podsetivši da je inicijativa za uspostavljanje nagrade “Ivan Tabaković” pokrenuta 1981. godine, kada je i postulirano da dobitnik nagrade mora biti autor slojevitog misaonog i likovno bogatog ostvarenja od izuzetnog značaja za razvoj likovne misli, dela visokih umetničkih dometa u sferama istraživanja samog Tabakovića.
Nagrada Fonda “Ivan Tabaković” prvi put je dodeljena 1984. godine Predragu Neškoviću, i od tada je, zaključno sa 2011. godinom, dodeljena ukupno 14 puta. Među dobitnicima je i četvoro akademika – Mrđan Bajić, Dušan Otašević, Milica Stevanović i Miodrag Tabački. Nagradu su dobili i Milun Vidić, Marko Krsmanović, Mileta Prodanović, Predrag Koraksić Koraks, Jelena Trpković, Božidar Babić, Marija Dragojlović, Vladan Radovanović i Dušan Petrović.
SANU je, kao osnivač, ponovo ustanovila nagradu “Ivan Tabaković, a kao što je to bio slučaj sa ranijom nagradom Fonda “Ivan Tabaković”, dodeljena je autoru ostvarenja od izuzetnog značaja u oblasti likovnih i primenjenih umetnosti, koje je bilo izloženo ili javno prikazano u Srbiji u dvogodišnjem periodu – ovoga puta od 1. septembra 2021. do 1. septembra 2023. godine.
I ovogodišnja nagrada, kako je naglasio predsednik SANU, dodeljena je prema istim pravilima i na osnovu istih kriterijumima, na osnovu odluke žirija sastavljenog prema istim principima kao u izvornim pravilima. To je značilo da je, na osnovu konkursa, žiri u predviđenom roku dao predlog koji je razmatralo i usvojilo Predsedništvo SANU.
Predlagači kandidata mogli su biti svi muzeji, galerije, organizatori i producenti, društvene i privatne asocijacije, koje se bave prikazivanjem vizuelne umentosti u veoma širokom rasponu kako bi u konkurenciji bio što veći obuhvat likovnih događaja na celoj teritoriji Srbije. Žiri je konstatovao da su kandidovane brilijantne izložbe izuzetnih umetnika, te da, s obzirom da je reč o promeni osnivača, ali zapravo o kontinuitetu nagrade nazvane imenom Ivana Tabakovića, neće biti razmatrani umetnici koji su već dobili to priznanje iz fonda tog velikog umetnika.
Prema novom pravilniku, laureatu pripada, pored novčanog dela nagrade, i pravo da sa sledećim dobitnikom ima izložbu svojih radova u Galeriji SANU.
Dragoljub Raša Todosijević (Beograd, 1945) još krajem 60-ih i početkom 70-ih godina učinio je radikalni otklon od ideologije i prakse socijalističkog modernizma, uključivši se u nove umetničke tokove koji su onovremeno nastajali na svetskoj kulturnoj sceni. Diplomirao je na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti 1969. godine. Zajedno sa kolegama, Marinom Abramović, Erom Milivojevićem, Nešom Paripovićem, Zoranom Popovićem i Gergeljem Urkomom – okupljenih oko beogradskog Studentskog kulturnog centra, doprineo je afirmaciji nove umetnosti na prostoru tadašnje Jugoslavije i izvršio snažan uticaj na mnoge umetnike mlađih generacija.
Kao jedan od međunarodno najaktivnijih i veoma uvaženih umetnika iz Srbije, Todosijević je izlagao na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u prestižnim galerijama i muzejima širom sveta, a njegovi radovi su, između ostalog, otkupljeni za Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Muzej moderne umetnosti u Ljubljani, Centar Žorž Pompidu - Bobur u Parizu, stokholmski Muzej moderne umetnosti, Tejt muzej u Londonu. Osim nagrade na 54. Bijenalu u Veneciji, dobitnik je nagrade stokholmskog Muzeja moderne umetnosti, IASPIS Residential Award AWARD (2001), zatim nagrade ArtsLink za 2004. godinu i nagrade Emili Harvi fondacije iz Njujorka (2006), koja se dodeljuje umetnicima povezanim sa pokretom Fluksus. Dobitnik je Nagrade za životno delo 50. Okobarskog salona u Beogradu (2009), Politikine nagrade (2009 – sa Marijom Dragojlović), Nagrade Grada Beograda (2003), Nagrade Memorijala “Nadežde Petrović” u Čačku (1998), nagrade “Sava Šumanović” (2008) i drugih.
Autor je više knjiga priča o umetnosti, a živi i radi u Beogradu kao slobodni umetnik.
(SEEcult.org)
