Muzika Arsenija Jovanovića u predstavi Nača Duata
Muzika kompozitora Arsenija Jovanovića iz Srbije iskorišćena je u novoj predstavi slavnog španskog koreografa Nača Duata (Nacho), u produkciji kompanije Marta Gejem Dens (Marta Graham Dance), koja je nedavno imala svetsku premijeru u Njujorku.
U novoj Duatovoj predstavi “Depak Ine” koristi se kompozicija “Sound Testament of Mount Athos” (Zvučna svedočanstva sa Svete Gore) Jovanovića. Ta kompozicija, kako je Jovanović rekao za portal SEEcult.org, nalazi se na CD-u “Athos, Montana Sacra” koji je svojevremeno objavio u Nemačkoj.
Kostim za predstavu “Depak Ine” radila je Angelina Atlagić, takođe renomirana umetnica iz Srbije koja je više puta sarađivala sa Duatom, između ostalog, i na baletima “Romeo i Julija” i “Uspavana lepotica” koje je postavio u Teatru Mihailovski u Sankt Peterburgu.
Duato u predstavi “Depak Ine”, osim Jovanovićeve kompozicije, koristi i delo španskog autora elektronske muzike Džona Talabota.
Predstava je posle svetske premijere dobila pohvale njujorške kritike koja ističe i doprinos dvojice kompozitora, poredeći je sa još jednom novom produkcijom kompanije Marte Grejem - predstavom “Echo” grčkog koreografa Andonisa Foniadakisa.
Foniadakis će, inače, imati svetsku premijeru i u završnici 11. Beogradskog festivala igre. Reč je o audio-vizuelnom spektaklu “Wisteria Maiden” u kojem osam muških igrača nastoji da ukroti svoju impulsivnu prirodu, a biće izveden 12. aprila u Madlenianumu.
Svestrani kompozitor Arsenije Jovanović, koji je i pozorišni, radio i TV reditelj, fotograf i pisac, poznat je i po saradnji sa čuvenim američkim filmskim rediteljem Terensom Malikom (Terence Malick). Posle “Tanke crvene linije” i filmova “Drvo života” i “Ka čudu”, saradnja Malika i Jovanovića nastavlja se i u filmu “Knight of Cups”, koji bi trebalo da se pojavi u bioskopima 2014. U tom novom ostvarenju Malika našli su se delovi Jovanovićeve kompozicije “Sogno di un automobile”, koja je nagrađena 2013. na Njujorškom međunarodnom festivalu radio programa, a nastala je na osnovu snimaka iz tunela Dubovica na Hvaru i u obližnjem selu, koje je Jovanović pretvorio u muzičku strukturu.
Jovanović se bavi i fotografijom, a proteklih decenija obilazio je i manastire na ovim prostorima i šire. Jedna od zanimljivih priča na tim proputovanjima odnosi se na monaha Gavrila koji je 38 godina živeo u isposnici Sv. Save iznad manastira Studenica dok se isposnica nije zapalila. Monah Gavrilo je tom prilikom stradao. Isposnicu je gradio i nadgrađivao 30 godina, napravio put uz strmine Radočela od Studenice i isposnice i, na kraju, napravio i zaravan za sletanje helikoptera za neke buduće turiste. U isposnici je imao kolekciju boca sa uljem (što je doprinelo žestokom požaru) i kutiju šibica iz 1939. Studeničke monahinje su sumnjale da će Gavrilo primiti Jovanovića i razgovarati sa njim, ali – za divno čudo, pristao je i da se slika i da govori. Na jednoj od fotografija, monah Gavrilo pokazuje Jovanoviću svoj grob i nadgrobnu ploču koju je naručio.
Jovanović je nameravao da ponovo dođe i napravi film o monahu Gavrilu, noseći se mišlju da mu ispriča svoje snove. Potom je saznao da je isposnica izgorela zajedno s Gavrilom. Ne zna da li su pronađeni posmrtni ostaci monaha Gavrila posle tragične smrti u požaru.
Monah Gavrilo je decenijama iz ruke hranio ptice i životinje, a kada je isposnica izgorela, kako su Jovanoviću ispričali seljani i monahinje, gladne ptice danima su kružile iznad planine Radočel ostavši bez hrane.
Monah Gavrilo, foto: Arsenije Jovanović
(SEEcult.org)