Modni crteži Aleksandra Joksimovića

Muzej primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu predstavlja od 13. maja crteže Aleksandra Joksimovića (1933-2021), jednog od najznačajnijih modnih stvaralaca Srbije /Jugoslavije, kome je crtanje bilo strast.

Joksimović je posebno voleo da, crtajući, razmišlja o novoj kolekciji i da najuspelije crteže izlaže na zidovima svog ateljea u zgradi Centrotekstila, u kojem je bio zaposlen (1964-1987), kao i da se sa njima fotografiše, dajući mnogobrojne novinske i televizijske intervjue. Joksimovićeva izuzetna crtačka dela sačuvana su zahvaljujući njegovom bliskom saradniku Miloradu Mikiju Ignjiću (1942–2017). Nađena u njegovoj zaostavštini, vraćena su autoru koji je verovao da su netragom nestala, saopštio je MPU povodom izložbe, čija je autorka muzejska savetnica Bojana Popović.

Autorka je odabrala i obradila sedamdesetak crteža za izložbu, a reč je o radovima koje je Joksimović neposredno pred smrt (29. marta 2021), poklonio MPU. Time je zaokružena već postojeća zbirka Joksimovićevog opusa i stvorena je mogućnost da se istraže i predstave publici ta ostvarenja koja najneposrednije odražavaju njegov način rada.

Aleksandar Joksimović, 1972, za Ptice

Joksimovićevi crteži, kako je istaknuto, na najbolji način ga predstavljaju kao stvaraoca koji je, virtuozno vođenom linijom i delikatnim koloritom, vizuelizovao svoje kretaorske misaone procese dajući im jasnoću, nužnu za njihovu realizaciju, i poetičnost koja sublimira njegovu umetničku prirodu i budi želju za lepim.

Aleksandar Joksimović, oko 1874, za Ramonu

Zahvaljujući autorskim osobenostima i visokim estetskim vrednostima svojih crteža, Joksimović je i dobio posao u modnoj struci 1959. godine, a postao je poznat i slavljen kao umetnik. Šezdesetih godina, u vreme kada je moda odevanja imala društveni značaj zbog snažnog emancipatorskog potencijala i otvorenosti ka drugačijem i novom, Joksimovićevi crteži, kao svojevrsne naznake “boljeg života”, bili su omiljeni. Publikovani u štampanim medijima, imali su više namena - da pruže opšte modne informacije, da daju odgovore na pitanja čitateljki u vezi sa odevanjem i da predstave poetizovanu suštinu autorove aktuelne kolekcije.

Međutim, od kada je sredinom 70-ih godina 20. veka fotografija postala dominantno komunikaciono sredstvo u modnom sistemu, ni Joksimovićevih crteža više nije bilo u javnosti. Uspon jugoslovenske modne industrije i ubrzanje proizvodnih procesa, takođe, uticali su da je prezauzeti Joksimović retko imao vremena za crtanje – izuzev za nužne radne skice. Kao karakteristika kreatorskog posla, one su bile i ostale stalni pratilac njegovog rada.

Aleksandar Joksimović, 1968, za Prokletu Jerinu

Aleksandar Joksimović preminuo je krajem marta 2021. u Beogradu u 88. godini od posledica korona virusa.

Iako je dobijao pozive za saradnju i od nekih od najvećih svetskih modnih kuća, Joksimović je ostao u Jugoslaviji, a stvarao je gotovo pet decenija.

MPU je priredio je 2015. godine veliku izložbu eksponata koje je dobio od Joksimovića (više od 230 skica, dvadesetak knjiga uzoraka i slajdova, te više stotina fotografija modela i revija, kao i više od 30 nagrada, sveobuhvatan pres kliping i tri portreta). Ta celovita muzejska zbirka posebno je značajna zbog toga što primerci izvedenih Joksimovićevih modela nisu sačuvani u firmama za koje je radio, a samo nekoliko ih se nalazi u fundusima drugih muzeja u Srbiji.

Aleksandar Joksimović, 1966, za Simonidu

Prokleta Jerina, poslednja Joksimovićeva kolekcija visoke mode, premijerno je predstavljena 1969. u Parizu na izložbi jugoslovenske industrije i umetnosti. Iznenađenje i oduševljenje sjajnim prijemom i dobrim ocenama kolekcije zahtevne francuske modne javnosti, manekenka Tamara Bakić iskazala je rečima: “Bio je to možda san”.

Prokleta Jerina privukla je i inostrane porudžbine i time omogućila Joksimoviću da postane prvorazredni modni dizajner. Namenjene izvozu, njegove luksuzne tematske prêt-à-porter kolekcije (Vela Nigrinova, Emina, Ptice, Ana Karenjina, Formula 1, Ramona, Mozaik, Marija Tanase i Teorema) donosile su veliku zaradu proizvođaču, a njemu su omogućile afirmaciju sopstvenih ideja i kontinuitet u radu, što je bila jedinstvena pojava u jugoslovenskom modnom sistemu.

Aleksandar Joksimović, 1965.

Stručna vođenja kroz izložbu “Modni crteži Aleksandra Joksimovića” najavljena su za 14. maj u 13 sati (autorka izložbe i modna kreatorka Ivanka Jevtović), 18. maj u 18 sati (autorka izložbe), 20. maj u 18 sati (autorka izložbe i modni kreator Zvonko Marković), 21. maj u 13 sati (profesorka dr Danijela Velimirović), 28. maj u 13 sati (teoretičarka umetnosti Vanja Kosanić) i 4. jun u 13 sati (autorka izložbe).

Izložba modnih crteža Joksimovića biće otvorena u MPU do 4. juna.

*Naslovna fotografija: Aleksandar Joksimović, 1969, za Prokletu Jerinu

(SEEcult.org)