Medijski nevidljiva kultura

Nastavak serije konvencija o sistemu umetnosti u Srbiji, održan 4. novembra u Kulturnom centru Beograda, ukazao je na hronično odsustvo kulture u klasičnim - štampanim i elektronskim medijima, dodatno pojačano finansijskom krizom, zbog koje su i kvalitetni, a retki specijalizovani časopisi, poput “Remont art magazina”, obustavljeni. S druge strane, ukazano je mogućnosti koje pružaju advertajzing i internet, ali i na teškoće sa kojima se suočavaju portali za kulturu kao neprofitne medijsko-prezentacione platforme.

Nastavak serije konvencija o sistemu umetnosti u Srbiji, održan 4. novembra u Kulturnom centru Beograda, ukazao je na hronično odsustvo kulture u klasičnim - štampanim i elektronskim medijima, dodatno pojačano finansijskom krizom, zbog koje su i kvalitetni, a retki specijalizovani časopisi, poput “Remont art magazina”, obustavljeni. S druge strane, ukazano je mogućnosti koje pružaju advertajzing i internet, ali i na teškoće sa kojima se suočavaju portali za kulturu kao neprofitne medijsko-prezentacione platforme.

Serija konvencija o sistemu umetnosti, fomulisana kao “Desperately Searching for Sistem / Sistemman u Srbiji”, počela je 3. novembra u Dvorani KCB-a predstavljanjem položaja galerista, umetnika i kolekcionara, a nastavljena je razgovorom o savremenoj umetničkoj produkciji i njenoj medijskoj pokrivenosti, kao i kvalitetom medijske produkcije.

Prema rečima koordinatora tog serijala Slavka Timotijevića, istoričara umetnosti, galeriste i kolekcionara, “prava kultura je nevidljiva, s obzirom da u društvu dominira političko-estradni diskurs”.

“Kultura treba da se vidi, jer to pomaže onima koji se njom bave. Instistiramo da ono za šta smo školovani bude vidljivo u javnosti”, rekao je Timotijević, konstatujući i da razgovori o sistemu umetnosti nisu, na žalost, privukli i veći broj samih konzumenata i onih koji finansijski utiču na kulturne programe.

Poražavajući status kulture na RTS-u i televiziji uopšte predstavila je istoričarka umetnosti i novinarka javnog servisa Danijela Purešević, konstatujući da se televizijski mediji bave kulturom kao eksceom.

Prema njenom mišljenju, suštinski problem je nedostatak sistema, jer nije jasno da su kultura i umetnost važan segment medijskog programa.

Podsećajući na nekada kultne emisije iz kulture na RTS-u, izdvojila je “Petkom u 22”, koja je emitovana 80-ih, te “TV galeriju” koju je od 1984. do 1990. godine uređivala Dunja Blažević. Kao ilustraciju, prikazala je čuvenu špicu Borisa Miljkovića zasnovanu na priči Brace Dimitrijevića o dva umetnika koji igraju fudbal u dvorištu. U tom video radu, koji je snimljen u Karađorđevoj ulici, pojavljuju se Milovan De Stil Marković i Vesna Bulajić.

Krajem 80-ih velika pažnja je posvećivana eksperimentalnom aspektu TV programa, a 90-te nastupa raspad sistema, dolazi do bujanja raznih televizija i kanala, pojavljuje se turbo-folk... Ipak, prema oceni Danijele Purešević, bilo je mnogo mesta i za kulturu, čak više nego u današnjoj demokratskoj Srbiji.

Danijela Purešević je početkom 90-ih pokrenula emisiju “Devedesete” kao nastavak “TV galerije” koja se bavila savremenom umetničkom scenom i bila vrlo gledana. Sredinom 90-ih započetak je emisija kolažnog tipa “Metropolis”, a 2000. godine “Art zona”, tematska emisija posvećena savremenoj umetnosti, u okviru koje su predstavljeni i Marina Abramović, Raša Todosijević, Irwin, Janis Kunelis, Akile Bonito Oliva, Harald Zeman, zatim bijenala u Veneciji, Pančevu.., međunarodne izložbe u MSU Beograd...

Priča o kulturi na RTS-u je, međutim, “svaki put priča od početka”, jer je čelnicima mnogo više stalo do tradicije”, rekla je ona.

I novinarka “Blica” Milena Marjanović, takođe istoričarka umetnosti, požalila se na status kulture u tom visokotiražnom beogradskom dnevniku, napominjcuhi da najviše zavisi od ekonomskih faktora, uključujući i marketinške akcije tog lista.

“Automatski otpada (prostor) za neki kulturni događaj koji je bitan za našu sredinu ako ‘Blic’ ima marketinšku akciju sa nekim”.

Drugi segment je uređivačka politika koja je u početku, kako je rekla, bila katastrofalna, pa je folk zvezda Ceca Ražnatović, na primer, imala prednost nad Narodnim pozorištem, jer je vlasnika lista samo zanimalo ko ima više publike.

Za kulturu se izdvajaju dve strane u “Blicu”, pri čemu ima mesta za jedan centralni tekst, dok se u ostatku plasiraju kraće informacije. Uvek se, međutim, “gleda da se ubaci neka koja je slatka, mala, zgodna, a kada se rade praznični brojevi, uvek je bilo: ‘Daj Olju Ivanjicki”, rekla je Milena Marjanović.

Napominjući i uticaj čitalačke publike na sadržaj, ona je rekla da, pošto mora da misli na najširu publiku, moram zato i da stavlja adekvatan naslov i fotografiju.

“Moram da se obratim svima da mi ne bi ukinuli rubriku... Nisam zadovoljna kulturom u ‘Blicu’, ali moj glavni urednik smatra da je ima i previše”, rekla je Milena Marjanović, koja u tom listu radi od 1996.

Predstavljena je i tužna sudbina “Remont art magazina”, čiji je prvi broj izašao 2000. godine, a ove je obustavljen iz finansijskih razloga.

Prema rečima Saše Janjića, posle čuvenog “Moment” magazina i časopisa “3+4”, koji je izdavalo Odeljenje istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu, osećala se praznina, zbog čega je “Remont” i pokrenut. Uređivačka koncepcija je promenjena posle tri godine, kada su došli Janjić, Mirolsav Karić i Slobodan Jovanović, i magazin je od tada orijentisan ka pop principu, sa sintezom muzike filma, teatra i likovne umetnosti.

“Posle devet godina, časopis je prestao da izlazi zbog finansijskih teškoća i sačekaće neka bolja vremena, jer ne mogu se objavljivati informacije i kritike na godinu dana”, rekao je Janjić, napominjući da je “Remont” 2002. godine počeo da izdaje zbirku-katalog aktivnosti. Zatim su godišnjak i magazin stopljeni u jednu publikaciju koja sagledava scenu iz drugog ugla (Remont Art File). U pripremi je drugi broj, ali i njegova sudbina zavisi od finansija.

Na mogućnosti prevazilaženja problema kulture i umetnosti u klasičnim medijima ukazala je Aneta Stojnić, govoreći o odnosu marketinga i umetnosti, mada je napomenula da je i o tome nezahvalno govoriti u ovdašnjem kontekstu, jer nije ni u kojem načinu uspostavljen sistem.

“Simptomatične su i diskusije, svi se žalimo na lošu zastupljenost u medijima, a iz advertajzinga može mnogo da se nauči, između ostalog i to da se sve manje ide ka klasičnim medijima”, rekla je ona, dodajući da u svetu poslednjih 10 godina opada i TV advertajzing i svi se sve više okreću ka internetu, mobilnoj telefoniji i novim tehnologijama, jer su u znatnoj meri ekonomičnije i jeftinije, a dostupnije su i dalju bolje rezultate.

Kao logično rešenje i izlaz ona vidi okretanje ka novim medijima i tehnologijama, jer to, između ostalog, daje mogućnost i da se prevaziđe problem uslovljavanja od strane vlasnika, novc, statusa...

Da je i spoj kulture i interneta u Srbiji ipak i dalje opterećen brojnim problemima ukazao je glavni urednik portala SEEcult.org Miroljub Mima Marjanović, navodeći da se u tom kontekstu gotovo ništa bitno nije promenilo od 2003. godine, od kada SEEcult.org opstaje - kultura i umetnost i dalje su oblasti od najmanjeg društvenog značaja, što je ekonomska kriza samo zaoštrila, a dostupnost interneta jeste zabeležila od 2000. godine rast od više od 500 odsto, ali je i dalje dostupan svega trećini populacije, od čega takozvani brz internet ima oko osam puta manje stanovništva nego u zemljama Zapadne Evrope ili SAD.

Podsećajući da je i ranije u diskusiji konstatovano da sistem umetnosti u Srbiji praktično ne postoji, Marjanović je rekao da samim tim nema ni mehanizama koji bi omogućili razvoj portala za kulturu kao platformi za podršku same kulturne i umetničke produkcije.

“Negde smo u brisanom prostoru između kulture i medija, pri čemu se u Zakonu o kulturi internet kao praktično i ne pominje, a i medijski zakoni su u tom smislu zastareli”, rekao je Marjanović, dodajući da je u praksi,
međutim, potpuno drugačije, jer je, posebno poslednjih godina, i u Srbiji počela da se razvija svest o potrebi prezentovanja sadržaja na internetu, i to ne samo u klasičnom medijskom smislu, već i kao forme galerijskog prostora, platforme za projekcije, baze za debate i arhiviranje različitog digitalnog sadržaja.

Mnoge institucije, umetnici, festivali... shvatili su značaj interneta, čak i kada nemaju sopstvene sajtove, a cilj portala SEEcult.org od samog počeka je i bilo nadomeštanje hroničnog odsustva informacija i drugih sadržaja o kulturi i umetnosti u klasičnim medijima, i to ne samo na nivou Srbije, već na prostoru bivše Jugoslavije, a kasnije i šire.

“Nismo želeli da pokrećemo portal orijentisan samo na srpsku scenu, jer smo smatrali da je potrebno doprineti razmeni informacija u celom regionu, a i internet sam po sebi ne poznaje nacionalne granice”, rekao je Marjanović, dodajući da je potreba za takvim projektima poslednjih godina dodatno pojačana s obzirom na trend tabloidizacije, koji je naročito pojačan ekonomskom krizom, jer je postala dodatni razlog za takozvane “lake” sadržaje u rubrikama kulture, odnosno vesti o estradi i skandale.

SEEcult.org je od pokretanja uspostavio saradnju s hiljadama aktera u oblasti kulture i umetnosti u zemlji, regionu i svetu (kulturnim, naučnim i obrazovnim institucijama, umetnicima i umetničkim grupama, NVO i vladinim institucijama, medijima…), a njihov broj se vremenom dodatno povećavao, kao i očekivanja da sve to može da isprati i plasira.

Do sada je na portalu SEEcult.org objavljeno više od 50.000 profesionalno novinarski obrađenih informacija u sopstvenoj produkciji, koje prenose i mnogobrojni internet i klasični (štampani i elektronski) mediji u zemlji i regionu, zahvaljujući njihovoj raznovrsnosti, pravovremenosti i visokim profesionalnim standardima produkcije.

Takođe, objavljuje mesečno oko hiljadu događaja iz celog regiona u Kalendaru događaja, uz foto galeriju sa više hiljada fotografija sa događaja ili o događajima u zemlji i regionu. U okviru portala je i Galerija umetnika sa više od 1.500 ustupljenih fotografija radova nekih od najznačajnijih umetnika od 70-ih godina naovamo.

Marjanović je ukazao i da SEEcult.org, plasiranjem informacija o konkursima, pozivima i drugim mogućnostima učešća umetnika na manifestacijama, edukativnim i rezidencijalnim programima, kao i mogućnostima apliciranja za donacije kod stranih fondova, pomaže i bržem prodoru aktera domaće scene na regionalnu i svetsku.

“Naša svakodnevna produkcija može da se meri i po kvantitetu i po kvalitetu s redakcijama najvećih medija u zemlji, ali ne i po brojnosti redakcije, budžetom kojim raspolažemo i uslovima u kojima radimo”, rekao je Marjanović, dodajući da o značaju interneta i samog portala SEEcult.org govori i to što je medijski sponzor svih najznačajnijih manifestacija u kulturi i umetnosti u zemlji, a sve više i u regionu.

Regionalni profil portala SEEcult.org doprinosi ne samo kontekstualizaciji domaće scene, već i intenziviranju dolaženja do informacija o njoj na pretraživačima na internetu - privlačenjem i korisnika koji su zainteresovani za kulturu i umetnost u drugim zemljama u regionu i svetu uopšte, budući da se tekstovi sa SEEcult.org-a često pojavljuju među prvim linkovima na Google prilikom najrazličitijih pretraga u vezi sa kulturom i umetnošću u regionu.

S obzirom na bogatu dosadašnju produkciju i arhivu, informacije na portalu SEEcult.org upotpunjene su opširnim bekgraundima i kada je god moguće stavljene u kontekst koji omogućava sticanje šire slike o temi na koje se odnose, kao i poređenje sa stanjem u zemljama u regionu koje su u različitim fazama evropske integracije.

U tom smislu SEEcult.org i sam organizuje debate/tribine/okrugle stolove i regionalno-međunarodne konferencije koje se odnose na aktuelne teme u oblasti kulturne politike, a inicijator je i jedan od osnivača Neformalne mreže portala za kulturu jugoistočne Evrope (inSEEcp).

S partnerima iz regiona realizuje dvogodišnji projekat posebno posvećen kritičkoj umetnosti, odnosno takozvanoj odgovornoj kulturi (Let’s Talk Critic Art), pa je tako nedavno u Ljubljani održan okrugli sto o samoorganizovanju umetnika za poboljšanje njihovog položaja, na kojem je iz Srbije učestvovao Dragoslav Krnajski iz IO članova ULUS-a (više o toj debati moguće je pročitati u tekstu “Potcenjeni umetnici u ex-YU

“Iako smo možda prvi portal koji je uspeo da dobije neka sredstva na konkursima grada i ministarstva još pre pet godina, i dalje imamo problem da se ‘udenemo’ u neku od dostupnih kategorija, jer se odnose na izložbe, festivale, koncerte, predstave... U tom smislu u znatno smo lošijem položaju od većine partnera iz regiona, koji pritom imaju manju produkciju i orijentisani su pre svega na nacionalne scene ili određene oblasti umetnosti”, rekao je Marjanović, napominjući da su evropski fondovi praktično nedostupni za ovakve projekte, jer zahtevaju odgovarajuću infrastrukturu koju je nemoguće, opet, razviti bez adekvatne podrške na lokalnom nivou.

Drugi potencijalni izvor prihoda je komercijalizacija, koja je suprotna celoj ideji portala SEEcult.org koji je uspeo, pre svega zahvaljujući entuzijazmu, da postane jedan od najposećenijih sajtova ove vrste i u zemlji i regionu, iako ima samo kulturu, odnosno nema ni estradu, ni tračeve, ni sport, politiku i druge zanimljivosti, rekao je Marjanović.

Serijal konvencija o sistemu umetnosti održan je u okviru pratećeg programa 50. Oktobarskog salona, koji i sam, nazivom “Okolnost”, simbolično ukazuje na stanje umetničke scene.

Detalje sa konvencija galerista, umetnika i kolekcionara moguće je pročitati OVDE

(SEEcult.org)